Ideja za posao kojim se bavi „Content Insights“ pojavila se još dok je osnivač te firme, Dejan Nikolić, učestvovao u stvaranju popularnog domaćeg satiričnog sajta Njuz.net. Tada se zapitao se kako napraviti analitički softver koji bi merio doprinos objavljenih članaka u kreiranju brenda, kao i u pogledu kvaliteta samog sadržaja, a koji ne bi isključivo brojao „klikove“ i ukupnu posetu na sajtu, kao što to rade svi ostali? Ta ideja pretvorila se u posao koji je privukao značajnu investiciju od 1,1 milion evra, ali se i „Content Insights“ na tom putu od domaće pretvorio u stranu kompaniju.
U pokušaju da privuku oglašivače, sajtovi koji se bave kreiranjem sadržaja počeli su da konkurišu onima koji se bave samo „gomilanjem inventara“, odnosno deljenjem linkova i video klipova, što je dovelo do velikog pada kvaliteta svih medija na internetu. Ipak, kvalitet sadržaja, polako postaje ponovo primaran, a za merenje njegovog učinka više neće biti dovoljan standardni softver koji beleži samo broj pregleda i „klikova“. Zato je kompanija „Contents Insights“ tržištu ponudila drugačiji softver, koji umesto kvantiteta urednicima i novinarima ukazuje na to gde u njihovom sadržaju leži „kvalitet“, koji privlači toliko željene „klikove“.
„Content Insights“ je proizveo algoritam nazvan Content Performance Indicator (CPI), koji umesto do sada uobičajene metrike, pruža merenje vrednosti učinka objavljenih članaka po više različitih kriterijuma, koji su potrebni za različite brendove ili poslovne modele. Ukratko, kako bi CPI nekog sajta bio veći, cilj autora objavljenih tekstova je da bolje prepozna svoju publiku i eventualno nauči da piše bolje. Ovaj softver nije namenjen oglašivačima, jer meri učinak proizvodnje, a ne prodaje, i trenutno ga svakodnevno koristi preko trideset medijskih redakcija.
Osnivač firme „Content Insights“, Dejan Nikolić, došao je na ovu ideju još dok je učestvovao u stvaranju popularnog domaćeg satiričnog sajta Njuz.net. Tada se zapitao kako napraviti analitički softver koji bi merio doprinos objavljenih članaka u kreiranju brenda, kao i u pogledu kvaliteta samog sadržaja, a koji ne bi isključivo brojao „klikove“ i ukupnu posetu na sajtu, kao što to rade svi ostali? Ispostavilo se, kaže, da je osim „kako?“, jednako važan i odgovor na pitanje zašto je medijima takav softver potreban.
„Postoji potreba da se očuva etika i profesionalnost novinarskog posla u digitalnom svetu gde je to sve teže, usled abnormalnog zahteva za brzinom i prikupljanjem sve većeg broja „klikova“ i pregleda, koji se, kao moneta, prodaju agencijama za oglašavanje. Sve dok je dominantan poslovni model reklamiranje, organizacije koje se utrkuju na netu bave se isključivo „prikupljanjem inventara“, a ne pravljenjem sopstvenog sadržaja. Usput profesionalnost pada ispod svakog nivoa i, kao rezultat, dobijamo skandalozne i beskrupulozne naslove koji se nemilice dele po društvenim mrežama, dok se izvor i verodostojnost samih informacija, pa makar one dolazile i iz sveta estrade, gotovo uopšte ne proveravaju. Takvi „novinari“ postaju kao Čarli Čaplin u sceni iz filma „Moderna vremena“, kad zavrće šrafove na pokretnoj traci – njihov posao je postao samo da na netu objavljuju nešto što će da „gomila“ klikove, a ne da informišu javnost“, revoltiran je Nikolić. On, međutim, u tome vidi i poslovnu šansu za svoje preduzeće. Kada se posao radi kako treba, i inventar sajta će rasti, ali kada ozbiljne medijske kuće pokušaju da se takmiče sa onima što samo gomilaju video-klipove i linkove, tada nastaje veliki problem…
„Treba imati na umu i da će se u narednim godinama organski desiti da će svi onlajn mediji krenuti da tragaju za novim poslovnim modelima, jer onlajn oglašavanje postaje sve jeftinije. To se dešava jer čitaoci sve više žele da izbegnu reklame i banere koji iskaču ispred članaka, pa masovno počinju da instaliraju „ad blocker“-e. Svetski procenat upotrebe „ad blocker“-a je oko 40%, dok u Srbiji iznosi 7-15%, i samo će rasti“, predviđa Dejan Nikolić.
Srpska ideja, bugarska razrada, američka investicija
U ovom trenutku ni u jednoj zemlji, a kamoli u Srbiji, nije lako sakupiti 1,1 milion evra od investitora, ali to je upravo pošlo za rukom Nikoliću i kompaniji „Content Insights“. Za takav uspeh je, kaže, potrebno posvetiti 99% svog vremena, ali i znati u kojim krugovima se kreću ulagači koji odgovaraju poslovnom profilu startapa koji traži novčana sredstva.
„Imali smo i malo sreće, jer je 2015. bila zahvalnija za fundraising aktivnosti u IT industriji, dok je ove godine već znatno teže prikupiti novac zbog najave nove ekonomske krize. U 2015. je, zapravo, u regionu bilo prisutno više investitora i njihovog novca na raspolaganju, nego onih koji ih traže“, ističe Nikolić. Prema njegovim rečima, najvažnije u tom procesu je da se traže investitori koji ne nude samo finansijska sredstva, već mogu da ponude svoje kontakte i stručnu ekspertizu.
„Content Insights“ je svoje partnere pronašao u fondu „North Base Media“, iza kojeg stoje nekadašnji urednik „Wall Street Journal“-a i „Washington Post“-a, kao i glavni operativac „Reuters“-a. Njihovo ulaganje u projekat za Nikolića i njegov tim označilo je validaciju dotadašnjeg rada, ali i lakše privlačenje daljih ulagača.
Međutim, jedan od važnijih početnih koraka za privlačenje investitora i dalji razvoj njegovog preduzeća predstavljao je ulazak u poslovni inkubator – „akcelerator“. „Koliko god mi tražili investitore, i oni veoma temeljno tragaju za kvalitetnim startapovima, jer je njima posao da „daju“ novac, a akceleratori su među prvim mestima gde će pogledati. Realno gledano, startapovima ne treba ništa od države, osim opšteg ambijenta koji podržava preduzetništvo. S druge strane, neophodno je da imate tržište koje dobro reaguje na ono čime se bavite, na raspolaganju kadar koji poseduje odgovarajuće veštine za takav posao, kao i sistem mentora koji pomažu u početnim stadijumima poslovanja, jer većina nas nije prošla školovanje u računovodstvu, niti kako da se bavimo marketingom. Uglavnom su to ljudi sa tehnološke scene i nemaju iskustva ili obrazovanje iz poslovanja“, objašnjava naš sagovornik, i dodaje da je u našem regionu prisutno nekoliko stranih investicionih fondova koji su poslednjih nekoliko godina usmerili svoju pažnju na IT startapove.
Taj, „prvi korak“ za „Content Insights“ bio je pristupanje bugarskom akceleratoru „Eleven“, u kome su trojica osnivača ovog startapa provela tri meseca, „radeći bez prestanka, u odgovarajućem, podstičućem okruženju“. U Srbiji postoji inicijativa da se kreira pozitivna atmosfera za IT startapove, zahvaljujući, pre svega, tehnološkim inkubatorima i habovima u velikim gradovima, ali njihov značaj još uvek nije prepoznat u dovoljnoj meri.
To pokazuje i slučaj novosadskog tehnološkog haba „Apolo“, koji je zatvoren jer njegovi „stanari“ nisu imali novca da plaćaju preskupe kirije. „Osim nas, znam za još desetak timova iz Srbije koji sjajno rade i imaju priliku da razviju svoje poslovanje zahvaljujući bugarskom akceleratoru. Iako se mi još uvek vodimo kao srpski timovi, u realnosti svi imamo otvorene firme u Bugarskoj, u kojoj ćemo na kraju plaćati poreze, i u koju idu investicije koje ovde u medijima predstavljamo kao srpske. Ta situacija se polako menja zahvaljujući naporima organizacija poput „StartIt“-a, koje pružaju obuku i podršku mladim tehnološkim timovima da ostanu i odavde posluju“, naglašava Nikolić.