Home VestiEkonomija Balkan mora da nađe ekonomsku zamenu za EU

Balkan mora da nađe ekonomsku zamenu za EU

by bifadmin

Kristofer Dembik (Christopher Dembik), direktor Odeljenja za makro analize Sakso banke, analizirao je u razgovoru za “Biznis & Finansije” aktuelne političke, socijalne i ekonomske događaje koji potresaju svet i pokušao da odgovori na pitanje kako će Balkan izaći iz čitave situacije. Nova recesija je iza ćoška, kaže Dembik, ali ona je posledica nešto bržeg cikličnog kretanja, na koje bismo morali što pre da se naviknemo jer je to način na koji u ovim vremenima funkcioniše kapitalizam.

BIF: Već smo imali prilike da vidimo kratkoročne posledice Bregzita, ali šta očekujte da će dugoročno biti epilog britanskog referenduma?

Dembik: Biće bolno, a Ujedinjeno Kraljevstvo će kratkoročno i srednjeročno pretrpeti najviše štete. Nesigurnost koja se povezuje sa Bregzitom samo će pojačati proces sporijeg ekonomskog rasta koji je započeo početkom godine.
S druge strane, niko sa sigurnošću ne zna koje će biti dugoročne posledice Bregzita. Najverovatnije će doći do zastoja u primanju novih članica u EU, kao i do razmišljanja o nekakvoj političkoj evoluciji same Unije. Verovatno će doći i do dalje implementacije ideje o Evropi koja funkcioniše na više koloseka, u kojoj će sve više zemalja tražiti izuzeće iz zajedničke politike, pogotovo kada je u pitanju migrantska kriza. Na ekonomskom nivou, Ujedinjeno Kraljevstvo je jedina zemlja koja može uspešno da prevaziđe izazove izlaska iz EU. U tom smislu, uspešni Bregzit će svakako inspirisati druge populističke pokrete u Evropi, pre svega u Francuskoj.

BIF: Kakva su očekivanja za EU, u kojoj će dodatno ojačati ulaga Nemačke, zagovornice mera štednje?

Dembik: Izlazak UK će duboko da poremeti balans moći unutar EU. Nemačka će, de facto, postati jedini pravi lider takve EU, promovišući mere štednje koje imaju veoma negativan efekat u većini zemalja južne Evrope.
Partnerstvo Francuske i Nemačke više ne funkcioniše, pogotovo ako se uzme u obzir da će uticaj francuskog predsednika slabiti kako se bude približavala kampanja za predsedničke izbore u proleće 2017. Nemačkoj hegemoniji neće imati ko da se suprotstavi, što je uloga koju je do sada često na sebe preuzimala baš Britanija. Može se reći da je zato baš ovo prilika za neke druge zemlje, Poljsku na primer – koja je često delila stavove UK o evrointegracijama – da iskorači i postane novi evropski lider koji će dovoditi u pitanje pozicije Francuske i Nemačke.

BIF: “Essential Trades” Sakso Banke za treći kvartal podržava da će treće tromesecje na tržištima proteći kroz izazove pojačane volatilnosti, što će u prvi plan vratiti i mogućnost recesije. Koliko je zaista blizu nova recesija?

Dembik: Krajnje je očigledno da se SAD i Evropa približavaju kraju jednog ekonomskog ciklusa. Iako su ekonomski pokazatelji za Sjedinjene Države još uvek veoma dobri, postoji usporavanje na tržištu rada na lokalnom nivou. To je rani znak da će američka ekonomija da uspori nakon nekoliko godina ekspanzije. Nova recesija je neizbežna. Jedan od omiljenih indikatora koje koristim u pokušaju da je anticipiram je Global Manufacturing PMI indeks, a on ulazi u kontrakciju, što jasno ukazuje da će doći do ekonomskog usporavanja koje na globalnom nivou može da dovede do recesije.
Moramo da se naviknemo na kraće poslovne cikluse i sve češće periode recesije. To je način na koji u ovom trenutku funkcioniše kapitalizam.

BIF: Prethodni period je bio turbulentan zbog geopolitickih rizika i niske cene nafte. Koja su Vaša predvidanja o ovim faktorima?

Dembik: Geopolitički rizik će ostati glavni problem za finansijska tržišta najkraće do kraja godine. Obično politički rizik ne utiče u tolikoj meri na finansijsku aktivu, ali sada je specifičan slucaj. Niko ne zna šta će se dogoditi sledeće i može se reći da je politička situacij trenutno na vrhu liste potencijalnih rizika investitora.
Cene nafte bi trebalo da imaju manji uticaj nego što su imale u prvoj polovini godine. Očekujemo da će cene ostati stabilne. Međutim, investitori moraju da budu oprezni; glavni rizik na ovom tržištu predstavlja potencijalno povećanje proizvodnje u SAD u avgustu ili septembru, koje bi moglo da pogura cene na dole. Čak i ukoliko se to desi, ne treba očekivati da će cene opet da padnu na 30 dolara po barelu. Visoka volatilnost na tržištu nafte je najverovatnije iza nas.

Christopher Dembik_medium

BIF: Na koji način produživanje migrantske krize može da utiče na evropski finansijski sektor?

Dembik: Migrantska kriza, u ovom trenutku, predstavlja ponajviše socijalni i politički izazov za mnoge zemlje, kao, na primer, Nemačku. Ona ne bi trebalo da bude pretnja za finansijski sektor. U ovom trenutku njegov najveći problem je kako da ubedi investitore u svoju solidnost. To znači da je neophodno brzo rešiti problem nenaplativih kredita u Italiji i, ukoliko je potrebno, rekapitalizovati Deutsche Bank jer ona izaziva sve više briga zbog svoje velike izloženosti finansijskim derivatima. Hitno treba povratiti poverenje između banaka, klijenata i investitora.

BIF: U “Essential Trades” za treći kvartal konstatovano je i da američki dolar deluje kao sigurno utočište za ovaj period, dok će evro možda beležiti lošije rezultate, a kineska nacionalna valuta ostaje nepoznanica. Da li očekujete nastavak takvog trenda i u četvrtom tromesečju?

Dembik: Velika je verovatnoća da će se trend nastaviti i u Q4. Investitori su prilično uplašeni zbog narastajućeg političkog rizika u Evropi. Od 26. septembra do 8. novembra desiće se čak šest ključnih izbora u EU i SAD. Italijanski referendum bi mogao da dovede do ostavke premijera Matea Rencija i pokrene novu nestabilnost u zemlji. Nadalje, referendum o migrantima u Mađarskoj mogao bi da potvrdi rast populizma u Evropi i označi novi korak unazad po pitanju evrointegracija.
U stvari, svi ovi događaji pojedinačno nemaju velikog uticaja već akumulacija svih tih rizika u veoma kratkom vremenskom periodu može da pogura investitore da se ipak opredele za neku sigurnu luku, kao što je američki dolar. Evro bi mogao da ostvari lošije rezultate zbog narastajućeg političkog rizika i daljih mera prilagođavanja ECB. Na kraju, očigledno je da kineske vlasti nemaju drugi izbor nego da ubrzaju devaluaciju juana, što samo može da dovede do veće volatilnosti na tržištu.

BIF: Koji je najveći rizik od naglog rasta prinosa u Evropi?

Dembik: Taj rizik je ograničen kratkoročno i srednjeročno. To je, očigledno, jedan od najvećih strahova investitora, zato što bi mogao da predstavlja okidač za novu finansijsku krizu. Ali ipak je malo verovatno da će se to desiti. U evrozoni će ECB najverovatniej nastaviti sa svojim programom otkupa državnih i korporativnih obveznica i posle 2017. Ako se takav scenario ostvari, ECB će postati glavni igrač u određenim segmentima tržišta koji isključuju mogućnost krize obveznica. Problem bi mogao da nstane onog trenutka kada se ECB bude odlučila da rasproda to što sada kupuje, ali to ne bi trebalo da se desi još nekoliko godina.

BIF: Koji od svih ovih događaja će imati najviše uticaja na Balkanu?

Dembik: Bregzit će imati najveće posledice zato što će zaustaviti proces primanja novih ćlanica u EU za nekoliko godina i sprečiti balkanske države da imaju pristup zajedničkom tržištu. Region neće biti u mogućnosti da oseti pozitivne efekte ključnih ekonomskih faktora koji dolaze sa članstvom u EU i moraće da pronađe novi ekonomski model koji bi mogao da zameni EU.

Pročitajte i ovo...