“EMEA Office: Da li je fleksibilnost budućnost kancelarijskog poslovanja?” – novo istraživanje od strane Colliers International-a ukazuje na to da bi 2016. godina mogla nadvisiti rekordnu 2008. po broju zaposlenih u kancelarijama širom EMEA regiona.
Prikazani podaci nam ukazuju na to da je broj ljudi zaposlenih na kancelarijskim poslovima u EU porastao za 5 miliona, što predstavlja povećanje od 4.3 % u periodu od 10 godina i ujedno prevazilazi rekordni rast iz 2008.godine. Uprkos tome što ova cifra deluje kao niska, mora se uzeti u obzir značajan uticaj koje ima sve veće angažovanje spoljnih i ofšor saradnika, efekti globalne finansijske krize u periodu od 2008 do 2012 godine, kao i mere štednje kako u javnom tako i u privatnom sektoru.
Istraživanje prikazuje do koje mere je angažovanje spoljnih saradnika imalo pozitivan uticaj na određene delove Evropske Unije, uključujući Jugoistočnu, Centralnu i Istočnu Evropu i Baltičke zemlje, koje su beležile rast broja radnika zaposlenih na kancelarijskim poslovima između 6% i 15% uprkos niskim osnovnim vrednostima. Izveštaj takođe naglašava značajan porast broja radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj za čak 9.8% u periodu od 2005 do 2015 godine.
Ovakav rast podstaknut je liberalnom ekonomijom, sposobnom da privuče nove strane investicije i reaguje na promene i rebalanse. On ukazuje na fleksibilniji pristup zapošljavanju, pa tako samozapošljavanje i rad po ugovoru predstavljaju značajan deo povećanja stope zaposlenosti u periodu nakon globalne ekonomske krize. Pozitivan rast ostvaren je iz istih razloga u Nordijskim zemljama, gde je IT sektor imao ključan uticaj na transformaciju ovih tržišta.
Uprkos tome, jasno je da postoje dobitnici i gubitnici kada je reč o porastu broja zaposlenih u EU. Nemačka se oporavila od krize, ali nedovoljan broj kvalitetnih kadrova usporava oporavak. U sličnoj poziciji stagnacije se nalazi i Francuska, čiji napredak koči nemogućnost povećanja fleksibilnosti. Sa druge strane, rast u zemljama Zapadne Evrope je inhibiran i pokazuje povećanje broja zaposlenih na kancelarijskim poslovima od samo 1.8 %. Južna Evropa registrovala je negativan rast od 4.6% u periodu od 2005. godine.
Konkretno, Španija i Italija su onesposobljene restriktivnim i nefleksibilnim zakonima o radu što ove velike ekonomije, uz neke manje poput Portugala i Grčke, svrstava u red zemalja sa stopom nezaposlenosti mladih od preko 40%. Uprkos tome, očekuje se da će reforme zakona i propisa doneti zaokret kod ovih zemalja južne Evrope, te da će se omogućiti fleksibilnije poslovanje preduzeća.
Sa usponima i padovima u ekonomskom rastu čini se da je najveći problem u dekadenciji tradicionalnog načina zapošljavanja. Nakon pada broja zaposlenih na osnovu ugovora na neodređeno vreme i blagog porasta zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima, predviđa se da će sa nastavkom oporavka Evrope rasti broj zaposlenih po osnovu sve tri vrste ugovora. Kompanije teže da zadrže fleksibilnost kako bi bile u mogućnosti da odgovore na zahteve tržišta, te će dugoročno zaposlenje i dalje ostati najčešći način zapošljavanja. Sa druge strane, rastući trendovi su samozapošljavanje ljudi starosti preko 45 godina kao i visoka fluktuacija radne snage mlađih generacija koji tradicionalno menjaju posao već nakon 2-3 godine.
Potražnja za kancelarijskim prostorom u privatnom sektoru ne jenjava, dok veliki broj kancelarijskih poslova teži fleksibilnijoj upotrebi prostora. Veliki broj kompanija planira da umanji, u bliskoj budućnosti, prosečan broj kvadrata predodređenih za jedno radno mesto na ispod 10 m², te se okreću konceptima poput tzv. „share-desking“-a. Ukoliko ovaj racio postane norma, skoro sva tržišta će biti pod uticajem tog trenda, te će se u jednu ruku stvoriti veća fleksibilnost, dok će se, sa druge strane, pojaviti zakupci koji će i dalje plaćati višak prostora, odnosno prostor koji se neće moći odmah izdati u podzakup.
Srpsko Tržište
Tokom protekle decenije Srbija je postala značajna outsource destinacija za kompanije, bitno se ističući u odnosu na ostatak zemalja regiona Centralne i Istočne Evrope. Nekoliko kompanija iz Amerike i Zapadne Evrope su već preselile svoje sektore i proizvodne kapacitete u Srbiju, kako bi ostvarili konkurentsku prednost, kombinujući školovan kadar sa globalnim trendovima i niskim operativnim troškovima.
„Jedna od prvih kompanija koja je investirala sredstva u Srbiju je IT gigant Microsoft. 2005 godine osnovan je Razvojni Centar Microsofta u Beogradu, koji danas zapošljava preko 130 stručnjaka. Budući da predstavlja jedan od vodećih evropskih razvojnih centra, pomogao je ubrzan razvoj zemlje, ustoličivši Srbiju kao jedno od elitnih mesta za Istraživanje i razvoj“, prokomentarisao je Uroš Vukomanović, Generalni Menadžer | Srbija.
Srpske kompanije se takođe oslanjaju na angažovanje eksternih partnera, ali se, umesto dugoročnog pružanja usluga, češće odlučuju na kratkoročni outsourcing odeljenja poput Marketinga, IT-a, HR-a i sl. Ovim načinom poslovanja kompanije pokušavaju da umanje rizik, oslanjajući se na ekspertizu i iskustvo spoljnih saradnika, umanje potrebe za prostorom i ujedno da alociraju resurse ka ostvarivanju primarnih korporativnih ciljeva.
Za razliku od ostatka Evrope, u Srbiji dominira kancelarijski posao sa punim radnim vremenom i taj trend će se zadržati još neko vreme. Sa druge strane, od alternativnih fleksibilnih načina rada rad na daljinu dolazi na drugom mestu, iako još uvek u značajno manjem procentu. Ovakav način rada svojstven je za freelancer-e i podugovarače, koje putem interneta angažuju poslodavci širom sveta. Rad od kuće je praksa koja se primenjuje najčešće kod ljudi zaposlenih u IT sektoru ili službama za podršku, dok je u ostalim profesijama ovakav vid rada retka pojava.
„Kako Srbija odlučnim korakom bude nastupala ka Evropskoj Uniji, pojavljivanje novih trendova u poslovanju je nešto što realno možemo očekivati u skorije vreme“, izjavila je Ana Vukovic, Generalni Direktor za Grčku i Srbiju. “Trend smanjenja prostora predviđenog po radnom mestu na manje od 10m2, je pojava koja je već neko vreme prisutna u Srbiji. U tom smislu, možemo očekivati pojavu kreativnih i naprednih trendova kao što je desk sharing, u cilju praćenja međunaradnih trendova i daljeg smanjenja troškova“.