Stejt department je u svom najnovijem izveštaju o trgovini ljudima negativno ocenio Srbiju i stavio je na listu za praćenje za napore koje je uložila na polju prevencije, identifikacije i sveobuhvatne sistemske podrške žrtvama trgovine ljudima. Uzevši u obzir činjenično stanje, Udruženje građana Atina kao organizacija koja pokušava da poboljša položaj najranjivih građanki i građana u našem društvu, koristi priliku da apeluje na državne organe da preuzmu odgovornost za svoje činjenje i/ili nečinjenje u cilju suzbijanja trgovine ljudima.
Ova ocena došla je nakon činjenice da nacrt Startegije za borbu protiv trgovine ljudima nije već treću godinu usvojen kao i da petnaest godina nakon uspostavljanja sistema zaštite žrtava trgovine ljudima Vlada Republike Srbije i dalje ne izdvaja sredstva za sistemsku podršku programa koje se bave direktnom podrškom žrtavama kao i prevencijom trgovine ljudima.
Takođe, jedan od mapiranih problema u Republici Srbiji je i mehanizam identifikacije žrtava. Činjenica je da se iz godine u godinu identifikuje sve manje i manje žrtava, što ne korespondira sa realnim dešavanjima u društvu i državi. Stotine dece i mladih u Srbiji prinuđeno je na prošnju, rad, devojčice na sklapanje prinudnih brakova, a sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu ove dece. Takođe je ekspanzija izbegličke krize tokom 2015. godine, zatekla Srbiju nespemnu da identifukuje i pruži podršku najranjivijima među izbegličkom populacijom, žrtvama trgovine ljudima, kao i da sankcioniše počionioce ovog teškog krivičnog dela. Nužno je reformisati mehanizam identifikacije, unaprediti ga da postane operativan i proaktivan, kroz uključivanje relevantnih aktera u sam proces identifikacije i planiranja pomoći i podrške. Iako je dosta napora uloženo, sudska i zakonodavna praksa i dalje nisu dovoljno osetljive na problematiku trgovine ljudima. U 2016. godini Udruženje Atina u Beogradu beleži slučaj da je sudija izrekla novčanu kaznu žrtvi trgovine ljudima, jer je zbog straha i pretnji bila uplašena da se pojavi na suđenju i suoči se sa trafikerom. Takođe, iskustvo Udruženja građana Atina je da 87% sudskih presuda bivaju oborene, epilog sudskog postupka izostaje, a neretko žrtve nisu zaštićene od sekundarne viktimizacije. Retko se odlučuje o odštetnim zahtevima, a ne postoji ni mogućnost kompenzacije žrtvama zbog situacije i traume koje su preživele.
Država Srbija do sada nije sistemski podržala dugoročne programe zaštite i reintegracije žrtava u cilju pružanja podrške i pomoći. Žrtvama trgovine ljudima ne otvaraju se često mogućnosti (re)integracije, uključivanja ili vraćanja u sistem školovanja, pronalaženje adekvatnog smeštaja, zaposlenje u samom procesu oporavka. Ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima i Srbija se obavezala da će obezbediti kvalitetni održivi program zaštite, siguran smeštaj, psihološku, medicinsku i pravnu zaštitu, kao i druge vidove podrške usmerene ka dugoročnom socijalnom uključivanju žrtava. Devet godina nakon ratifikacije značajniji pomaci nisu postignuti.
Životni standard i nezaposlenost, siromaštvo, društveno ukorenjena diskriminacija i stigmatizacija, isključenost iz sistema, odobravanje i prikrivanje nasilja, neadekvatan socijalni i obrazovni sistem, neprilagođeni programi, dovode do toga da neko jeste u većem riziku od trgovine ljudima. Državljani Republike Srbije, žene, deca i muškarci bivaju prepoznati kao žrtve različitih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok su strani državljani u Republici Srbiji najčešće izloženi seksualnoj eksploataciji i prisilnom radu.
Srbija zajedno sa svim institucijama i organizacijama, mora preuzeti odgovornost da se bavi ne samo posledicama već i uzrocima ove pojave ukoliko želi da dođe do sistemskog rešenja.