Rizici rastu, međutim, investitori izgledaju prilično opušteno. Siti Indeks Makro rizika, koji meri averziju prema riziku, je na 2,24%, što znači da investitori nisu uopšte zabrinuti u pogledu budućnosti. Isti optimizam može se detektovati na tržištima u razvoju: Barklejs (Barclay) FX Indeks rizika na tržištima u razvoju nedavno je dostigao najnižu tačku od početka godine. Investitori su očito pogrešno procenili rizik. Značajna razlika u percepciji investitora i ekonomske realnosti verovatno neće dugo trajati. Povratak u realnost će biti težak, piše u svojoj opširnoj analizi finansijskih tržišta širom sveta direktor makro analize Sakso banke, Kristofer Dembik.
Jedan od mogućih okidača mogao bi da bude kritični rast političkog rizika narednih nedelja. Šest ključnih izbora i referenduma će se održati od 26. septembra do 8. novembra u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Referendum u Italiji bi mogao dovesti do ostavke premijera Matea Rencija i otvoriti novu stranicu političke nestabilnosti za zemlju u najgorem trenutku, jer problem italijanskog bankarskog sektora još traje. Sem toga, referendum o kvotama migranata u Mađarskoj mogao bi da potvrdi neumoljivi rast populizma u Evropi i da predstavlja novi udarac Evropskoj uniji, nekoliko meseci posle Bregzita. U stvari, svaki od ovih događaja ima veoma mali uticaj sam po sebi, ali akumulacija rizika u veoma kratkom vremenskom periodu, bi mogla da ima negativan uticaj na finansijska tržišta i poveća krizu poverenja u Evropi. Od septembra, investitori neće imati vremena da predahnu. Politički rizik je goruća tema.
Centralne banke i dalje imaju načine da smire tržišta na kraći i srednji rok. Njihovo dejstvo je svakako odlučujuće u izbegavanju finansijske panike posle referenduma u Velikoj Britaniji. Ipak, moć centralne banke je na izmaku i rizik centralnih planera može da bude veći narednih meseci nego što je to bilo ikada ranije, sa preostalih samo nekoliko alata i ključnih vlada, kao što je u SAD, koja je zamrznuta do izbora.
Najnoviji godišnji izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIS) bio je veoma jasan: mi smo na granicama politike centralnih banaka zbog umanjenja prinosa i većeg rizika od špekulativnih balona. Uprkos više od 660 smanjenja kamatnih stopa na globalnom nivou još od krize kompanije Liman, rast je još uvek ublažen. Bankari centralnih banaka nemaju preciznu ideju šta dalje, ali čini se da tržište u ovom trenutku ne brine o tome.
Sjedinjene Države: Ishod izbora još nije siguran
S tim u vezi, investitori će se fokusirati na govor predsednice FED Dženet Jelen na simpozijumu o ekonomskoj politici u Vajomingu. Ipak, ne treba očekivati mnogo. Direktne informacije o vremenu sledećeg povećanja kamatne stope će sigurno biti oskudne. Kratkoročni rizici, pre svega u vezi sa Bregzitom, se smanjuju, ali prognoza za američku ekonomiju je još uvek nejasna.
Tržište rada i potrošnja prate pozitivan trend, ali BDP pokazuje znake slabosti. BDP u drugom kvartalu je bio veliki promašaj (1,2% naspram očekivanih 2,5%) i BDP u prvom kvartalu je revidiran nadole (0,8% naspram 1,1% po prvim procenama). Najbolja prilika za podizanje kamatnih stopa ove godine ostaje septembar, ali je konačna odluka Komiteta za hartije od vrednosti (FOMC) bliža 50/50, i zavisiće od ekonomskih podataka prikupljenih u julu i avgustu. Još je rano da imamo snažna ubeđenja o sastanku FED u septembru.
Drugi pokretač tržišta kapitala iz SAD će biti predsednički izbori. Kampanje će se pojačati sada kada su stranačke konvencije završene, a rezultat izbora je nepredvidiviji više nego ikada. Neočekivani ishod referenduma u Velikoj Britaniji je najbolji dokaz da ništa nije zapisano unapred. Bilo bi rizično verovati da su američki predsednički izbori sigurna stvar i da će Hilari Klinton biti sledeći predsednik. Jaz između dva predsednička kandidata se znatno smanjio u poslednjih nekoliko nedelja, i više ili manje odgovara margini greške.
Mnogi glasači koji osećaju da nisu imali koristi od ekonomskog oporavka će verovatno biti zavedeni populističkim i stavovima protiv establišmenta Donalda Trampa. S druge strane, demografski podaci SAD nesumnjivo rade u korist Klintonove. Rezultat izbora će tesno zavisiti od stope učešća mladih glasača i nacionalnih manjina, dve grupe koje tradicionalno glasaju za kandidata demokrata.
Na osnovu istorijske analize prosečnog prinosa od berzanskog indeksa S&P 500 za vreme predsedničkih mandata od 1930. do 2015. godine, čini se da su demokratski predsednici od veće koristi za tržišta kapitala od republikanskih. S&P 500 indeks se povećava u proseku za 11,38% u toku prve godine predsedničkog mandata kada je lider demokrata, i pada za 1,27% kada je predsednik republikanac.
Na kraju mandata, razlika je samo još upečatljivija. U četvrtoj godini, S&P 500 se povećava za 9,65% pod demokratama, nasuprot povećanju od 0,62% kada je kandidat Republikanske stranke na vlasti. Ova analiza očigledno ne uzima u obzir niz drugih faktora (politička pripadnost američkog Kongresa, cene nafte, monetarna politika itd.), ali kako bi izgleda potvrdili dijagnozu koju uglavnom deli poslovna zajednica: Hilari Klinton, koja više podržavala biznis i slobodnu trgovinu tokom svoje karijere, bi bila bolja za S&P 500 od Donalda Trampa.
Međutim, vrlo je verovatno da pobeda Donalda Trampa ne bi imala tako jako negativan uticaj na tržište, barem ne na kratak rok, s obzirom na činjenicu da su investitori već predvideli tu mogućnost. Scenario koje tržište nije predvidelo, je da Donald Tramp bude izabran i da demokrate osvoje Predstavnički dom. Ovo bi moglo dovesti do političkog zastoja sličnog fiskalnom ponoru koji se dogodio krajem 2012. To bi bio manje povoljan ishod predsedničkih izbora u SAD za investitore. Bilo bi im potrebno vreme da se naviknu na tu činjenicu. U međuvremenu, nestabilnost bi se povećala na tržištima kapitala.
Zapadna Evropa: za sve je kriv Bregzit
U Evropi, putanja ekonomskog rasta i dalje ostaje neizvesna. Za usporavanje rasta će biti vrlo lako okriviti Bregzit. Međutim, proces opadanja rasta je počeo početkom 2016. Evropa i Sjedinjene Države približavaju se kraju poslovnog ciklusa. U Velikoj Britaniji, PMI indeks za građevinsku industriju, što je rani pokazatelj trenda BDP-a, već nekoliko meseci zapada u probleme, potvrđujući da bi ekonomija Velike Britanije usporila čak i da je zemlja glasala u korist ostanka. Ishod referenduma u Velikoj Britaniji samo će ubrzati proces.
Prema preliminarnim podacima, Velika Britanija će najteže biti pogođena u kratkom roku. PMI indeks ukazuje na post-Bregzit ekonomski pad koji nije viđen od 2009. godine, dok je CBI poslovni optimizam pao na -47 u julu sa -5 prethodnog meseca, što predstavlja najniži nivo od 2009. godine. Jasno je da se prema očekivanjima Banke Engleske sprema recesija. Centralna banka se u julu opredelila za status kvo sa kamatnim stopama, ali bi mogla da se odluči da ih smanji na predstojećem sastanku 4. avgusta, jer rani znaci potvrđuju ekonomsko usporavanje posle Bregzita. Jednoglasno se očekuje da će kamatne stope biti smanjene za 25 baznih poena.
Samo je pitanje vremena kada će Velika Britanija dodatno olakšati monetarnu politiku. Skori ključni izazov za Veliku Britaniju će biti kako se nositi sa važnim deficitom na tekućem računu, koji dostiže skoro 7% BDP-a. Slabija funta će očigledno pomoći privredi, ali postoji realna opasnost da se višak usluga smanji u narednim kvartalima.
Međutim, na duži rok, preovladava optimizam oko britanske ekonomije. Velika Britanija je svakako jedina zemlja koja bi mogla uspešno prevazići izazove izlaska iz Evropske unije. Kada je reč o EU, uticaj je još uvek teško proceniti. Prema mišljenju Bloomberg-a, Bregzit bi mogao da smanji BDP u evrozoni za 0,1 procentnih poena u 2016. godini, i za 0,3 procentna poena u 2017. Ove procene treba uzeti sa rezervom zbog brojnih nesigurnosti u vezi sa političkim procesom koji je tek počeo.
Druga briga EU je stanje italijanskog bankarskog sistema, koje se polako ali sigurno pogoršava već dugi niz godina. Loši krediti banaka kao procenat ukupnih kreditnih računa dostiže 1,5% u Velikoj Britaniji, 5% u Francuskoj i 18% u Italiji. Ukupno, pozajmice u kašnjenju u italijanskom bankarskom sektoru iznose do 400 milijardi evra – što je jednako 20% italijanskog BDP-a. Međutim, samo 10% od ovog iznosa predstavlja pravi neposredni rizik. To je kritičan nivo, ali, nikako nerešiv problem.
Ono što nedostaje je politička volja da se reši problem. U stvari, italijanske banke su drvo koje zaklanja šumu. Glavni problem za Italiju predstavlja nedostatak ekonomskog rasta, uprkos strukturnim reformama, posebno na tržištu rada, koje je sproveo Mateo Renci. Pri stalnim cenama, italijanski BDP nije porastao za 15 godina. To je 15 godina bez rasta. Problemi bankarskog sektora će biti rešeni, ali će se ponovo pojaviti pre ili kasnije, ako zemlja ne uspe da stvori održiv rast.
Azijsko-pacifički region: Izbori u Japanu i devalvacija kineskog juana
U Japanu, bojažljive mere koje je u julu predstavila centralna banka, a koje se sastoje od dupliranja kapitala za kupovinu fondova kojima se trguje na berzi (ETF) do 6 milijardi jena godišnje, i udvostručavanja veličine programa kreditiranja u dolarima za podršku funkcionisanja japanskih kompanija u inostranstvu, što će prisiliti vladu da se uključi.
Tri zaključka se mogu izvući sa sastanka Banke Japana. Centralna banka implicitno priznaje da nema mnogo prostora za delovanje u okviru sadašnje monetarne politike. Već sada kupuje više od 90% novo izdatog duga zemlje, tako da je povećanje kupovine prilično teško, i u svakom slučaju praktično ne bi imalo uticaja na ekonomiju. Jedini izlaz je kupovina još vrednosnih papira ETF jer je to jedan od retkih tržišnih segmenata u kojima centralna banka još uvek nije hegemonista, posedujući „samo“ 55% japanskih ETF-ova; Banka Japana izgleda da shvata da nema smisla pokušavati sa devalvacijom jena. Uprkos brojnim intervencijama na deviznom tržištu, programima kvantitativnog i kvalitativnog popuštanja (QQE i QQE2), devizni kurs raste neumitno. Od juna prošle godine, trgovanje je poraslo ogromnih 25%; Centralna banka priznaje da postoji problem sa finansiranjem kompanija u dolarima koji bi mogao da dovede do poremećaja na tržištu na duže staze. Ovo pitanje se pojavljuje i na globalnom nivou, ali ga kreatori politike i dalje potcenjuju.
Sledeći korak centralne banke će se desiti u septembru, kada će se Vladi dostaviti studija o uticaju tekućeg programa monetarne politike. Do tada se ne očekuju nove mere Banke Japana. Izveštaj bi mogao, međutim, da otvori vrata realizaciji „helikopterskog novca”. Što bi moglo da se sastoji od izdavanja trajnih državnih obveznica izdatih u inostranstvu bez datuma dospeća koje bi mogla da kupi centralna banka. Ovaj oblik monetarnog finansiranja javnog deficita je poslednje pribežište kao mera koja ć́e sigurno biti neefikasna kao i dosadašnje mere preuzete u borbi protiv deflacije (osnovni indeks potrošačkih cena pao 0,5% u odnosu na jun prošle godine).
Centralna i Istočna Evropa: Poljska još na pravom putu… trenutno
Nije sve mračno u Evropi. Statistički podaci objavljeni u julu potvrđuju da je loš ekonomski rast u prvom kvartalu 2016. godine predstavljao zastoj za Poljsku. Ekonomska situacija ostaje pozitivna i pokreću je poboljšane spoljne finansije i snažne osnovne ekonomske informacije. Pad stope nezaposlenosti u junu sa 9,1% na 8,8% delimično odražava sezonsko prilagođavanje koje je normalno za ovo doba godine, ali i dugoročni trend koji je započeo 2002. Od 2007. godine, stopa nezaposlenosti u Poljskoj je napredovala u skladu sa dugoročnim prosekom od 11,4%. To je jasan signal da se tržište rada poboljšava i da će nastaviti da napreduje narednih godina.
Privatna potrošnja je i dalje ključni pokretač ekonomskog rasta; poverenje potrošača je blizu maksimuma iz 2007. Jedina značajna mana ekonomije tiče se poslovnog poverenja, koje se kretalo u uskom rasponu još od prvog kvartala 2014. godine, daleko ispod nivoa pre krize. Ovo se tumači slabim privatnim investicijama. To je ključno pitanje, jer može ograničiti dugoročni potencijal rasta i dovesti do manjih ulaganja u istraživanje i razvoj. Kao posledica toga, Poljska ekonomija nastavlja da se uglavnom zasniva na imitacijama, a ne na inovacijama. Ekonomski izgledi Poljske za 2016. su još uvek veoma dobri: godišnji rast bi mogao da dostigne 3,2%, što je odličan učinak u poređenju sa drugim zemljama EU.
Nordijske zemlje: Finska je prava crna ovca u Evropi
Od najbolje do najgore. Ako postoji jedna zemlja u evrozoni gde je poslovno poverenje još manje nego u Grčkoj, to je Finska. Najnoviji podaci pokazuju da je poslovno poverenje u Finskoj iznosilo -12,1, dok je u Grčkoj na -9,1 i -2,3 za celu evro zonu. Finska je savršen primer zemlje koja je počivala na lovorikama i koja nije uspela da podigne ekonomiju na sledeći nivo inovativnog ciklusa.
U savršenom svetu, najlakši način za povratak konkurentnosti bi bio devalvacija valute, koja je sada postala nemoguća jer je zemlja uvela evro. Da bi se dodatno zakomplikovale stvari, troškovi rada su od 2008. godine veći za skoro 20%, dok su mnoge evropske zemlje upravo sprovodile reforme zasnovane na nižoj ceni rada.
Završni udarac je došao kada je Evropska unija, čiji je Finska deo, uvela ekonomske sankcije protiv Rusije, jednog od glavnih izvoznih tržišta Finske. Iako je od 2015. godine Finska izbegla recesiju, ekonomski rast je i dalje veoma slab i nizak nivo poslovnog poverenja potvrđuje sumornu perspektivu. Potpisivanje pakta o konkurentnosti između vlade i glavnih sindikata prošlog meseca, povećanje radnog vremena, su neophodne hitne mere, ali to neće biti dovoljno za konsolidaciju rasta. Narednih meseci poslovno poverenje će verovatno ostati blizu sadašnjeg nivoa.
Bliski istok i severna Afrika: Haotično i loše u Turskoj
Fokus svoje analize na kraju Kristofer Dembik okreće prema turbulentnoj Turskoj. U periodu nakon vojnog udara, Standard i Purs (S&P) je snizio ocenu Turskoj za jedan stepen na BB sa BB +, uz negativnu prognozu. Fič Rejting bi trebalo da 19. avgusta objavi svoju ocenu za Tursku i sigurno će smanjiti kreditni rejting zemlje, po uzoru na S&P. Nedavno, odluke agencija za kreditni rejting „nisu imale mnogo uticaja na ekonomska i finansijska kretanja u većini zemalja, ali to nije slučaj sa Turskom, koja je izuzetno zavisna od inostranog finansiranja zbog niskih deviznih rezervi, niskog nivoa domaće štednje i pre svega rastućeg spoljnog duga.
Otkako je AKP došla na vlast 2002. godine u Turskoj, spoljni dug je porastao za 120%. Politička nestabilnost će imati najmanje četiri važne finansijske posledice po zemlju: Troškovi finansiranja turskih kompanija koji nisu u lirama ć́e verovatno značajno porasti zbog smanjenja vrednosti lire u odnosu na dolar, što bi moglo da smanji privatne investicije i istakne kreditni rizik banaka; Profitabilnost banaka, koja se smanjila za skoro 55% od decembra 2007. do decembra 2015. godine, će verovatno pasti dalje, postavljajući pitanja o pristupu likvidnosti; Nedavno jak prihod od stranih priliva će se verovatno preokrenuti, intenzivirajući uznemirenost na tržištu; Obećane reforme radi smanjenja zavisnosti od inostranog finansiranja su odložene na neodređeno.
Rast BDP-a ostaje iznad dugoročnog proseka, ali su rizici od negativnih tendencija znatno povećani. Usporavanje rasta je neizbežno i moglo bi povećati pritisak na centralnu banku (čija je nezavisnost već dovedena u pitanje) radi daljeg ublažavanja monetarne politike na predstojećem sastanku 23. avgusta.