Japanci su poznati širom sveta po neobičnim trendovima, te ovaj o kojem pišemo verovatno nikoga neće začuditi. A radi se naime o gledanju tužnih filmova tokom kojeg vas osoba koja je za to plaćena podstiče da plačete. Dok posetioci ovih radionica gledaju filmove i plaču, pomenuta osoba ide po sali i polako im briše suze sa lica. Zanimljivo je da su osobe koje se bave ovim poslom uglavnom mlađi muškarci prijatnog izgleda, po čemu su i dobili naziv “zgodni momci koji plaču”.
Da bi bili uspešni u ovom poslu oni moraju vežbati da se što lakše rasplaču, kako bi na to podstakli okupljene i započeli masovno plakanje. Popularnost ovih radionica raste zbog tendencije ka promeni mentaliteta – Japanci nisu navikli da plaču pred drugima, a cilj je da se to promeni. Ideja je, kažu “zgodni momci koji plaču”, da se pokaže ranjivost pred drugima kako bi ljudi bili otvoreniji jedni prema drugima i kako bi se lakše zbližavali, pogotovu na poslu, gde bi ova praksa, misle oni, mogla da posluži kao dobar tim bilding.
Kompanije koje su zainteresovane da na ovaj način poprave međuljudske odnose u svojim kancelarijama mogu izabrati „zgodnog momka koji plače“ iz kataloga – jedan je profesionalni zubar kojem je ovo dodatni posao, dok drugi igraju razne uloge, od gimnastičara, preko pogrebnika do čistača cipela. Oni su obično u dvadesetim godinama života, ali ima nekih koji imaju i oko 40.
Industrija pružanja nestandardnih usluga je u porastu u ovoj zemlji. U Tokiju, osim firme koja iznajmljuje podstrekače plakanja, postoje i kompanije koje nude usluge „maženja bez seksualnih aspiracija“ ili na primer iznajmljuju jednokratne prijatelje.
No, ideja za unovčavanje plakanja je za sada originalna. Na nju je došao Hiroki Teraji kada je imao 16 godina, dok je, nemajući prijatelje, uvek sam jeo svoj obrok u školskom toaletu i razmišljao o ljudskim emocijama. Tada je shvatio da su Japanci tvrdi na pokazivanju osećanja. Njegova prva poslovna ideja bilo je organizovanje ceremonija za razvod koje su kulminirale uništavanjem burmi velikim čekićem. Tada je od klijenata saznao da je kod njih katarzu izazivalo plakanje koje bi došlo posle toga. Zato je 2013. godine započeo biznis sa plakanjem. U početku je shvatio da muškarci imaju problem sa opuštanjem pa je kao rešenje je ponudio – zgodne muškarce koji će zaplakati prvi.
Tako je Teraji srušio neke predrasude i izgradio posao na premisi da Japanci ne plaču dovoljno.
Izvor: BBC