Istraživanje svemira i ulaganje u nove tehnologije transporta, trgovine i telekomunikacija van naše planete više nije oblast gde suvereno vladaju američka NASA ili njen ruski pandan Roscosmos. Državne agencije u doba krize morale su da se odreknu dobrog dela budžeta za istraživanje svemira. Zato je privatni kapital namirisao priliku, pa investicije kompanija i venture fondova u “svemirske projekte” rastu za po 30% godišnje od 2010. a danas se mere desetinama milijardi dolara.
Do sada smo, kada smo pominjali Google, Boing ili Virgin, pisali o njihovim “zemaljskim “ uspesima ili neuspesima. Te kompanije, uz neizbežnog Ilona Maska (Elon Musk) i njegov SpaceX, ulažu značajne sume i u istraživanje i razvoj “svemirskih” projekata, bilo da se radi o letelicama i raketama, sistemima za lansiranje ili satelitima. Cilj je, naravno, star koliko i biznis sam: biti prvi, ponuditi kvalitetnu uslugu ili proizvod i dobro na tome zaraditi. Pitanje je, međutim, kako taj scenario odigrati u potpuno novom i tek delimično istraženom okruženju-svemiru?
Prvo je trebalo pronaći priliku, a ona se sama ukazala privatnicima posle godina opadanja interesovanja za “svemirsku trku”, a posebno za vreme poslednje velike krize, kada su države koje su i same najviše ulagale u svemirske projekte rešile da na tome prištede. Najdostupniji su podaci NASA-se, koja je, na primer, 1960. mogla da računa na 4,4% američkog budžeta, da bi prošle godine njen udeo opao na oko 0,4 odsto. Pre pet godina je, takođe, okončan NASA-in program lansiranja svemirskih šatlova, čiji je osnovni cilj bio transport ljudi i tehnike radi održavanja Međunarodne svemirske stanice i teleskopa Habl. Tako je stvoren prostor za etablirane kompanije, ali i startape koji žele da se se okušaju u svemiru.
Sam broj zainteresovanih za takve poduhvate je impresivan, i raste. Prema proceni sagovornika BBC Capital, pre pet godina “svemirska industrija” brojala je oko 100 kompanija, da bi do 2015. njihov broj porastao na 1000, a čak 700 njih stižu iz privatnog sektora. Podaci magazina Forbes kažu da su samo prošle godine venture fondovi investirali 1,8 milijardi dolara u sektor koji se popularno zove SpaceTech, što je dva puta više nego što je u prethodnih 15 godina ukupno uloženo u slične projekte. Takođe, od 2000. naovamo SpaceTech startapi privukli su 13,3 milijardi dolara.
Pogled sa nebesa
Najveća pojedinačna investicija u prošloj godini je milijardu dolara za kompaniju SpaceX, preduzetnika i vizionara Ilona Maska. SpaceX ne samo da se bavi izgradnjom letelice (možda u skorijoj budućnosti neće biti čudno napisati “svemirskog broda”), koja bi mogla da otpremi prve ljude na Mars, već razvija i rakete koje bi mogle da se koriste više puta za lansiranje. U partnerstvu sa Google i fondom Fidelity, koji su i investirali pomenutu milijardu, očekuje se da će SpaceX raditi i na projektu uspostavljanja satelitske mreže, koja bi mogla da internet učini dostupnim bilo gde na Zemlji.
I u svemiru, naravno, ima konkurencije, pa Mask mora da se uhvati u koštac sa još jednim vizionarom multimilijarderom, Ričardom Brensonom i njegovom kompanijom Virgin Galactic, takođe zainteresovanom ne samo za organizaciju svemirskih putovanja ili zabadanje zastavice na Marsu, već za potencijalno vrlo lukrativan projekat satelitskog interneta. Virgin je čak u maloj prednosti u odnosu na SpaceX, pošto, kako piše Forbes, sa partnerskom kompanijom OneWeb poseduje pravo na radiofrekvencije putem kojih bi se prenosili podaci sa buduće satelitske internet mreže, koju bi činilo 648 manjih satelita postavljenih u niže delove Zemljine orbite.
Čak ni sam satelitski internet nije ključni segment svemirskog kolača, već stvaranje “satelitskih sazvežđa”, grupacija malih, povoljno proizvedenih i efikasno lansiranih satelita sposobnih da stvaraju slike određenih delova Zemlje i da iz njih izvlače velike količine podataka o ekonomskoj aktivnosti, tačnije podataka o globalnim lancima snabdevanja, proizvodnji nafte ili žitarica, ili transporta putem mora i okeana. Dakle, opet iza “nove” industrije stoje stari ciljevi: poboljšanje sopstvene logistike i prikupljanje podataka koje bi konkurencija najradije prikrila od radoznalih očiju. No, ovoga puta oči bi i bukvalno bile na nebu.
Sateliti i rakete, vrlo povoljno
Bilo da je cilj osvajanje novih prostora za život ljudi, poput Maskove ideje da kolonizuje Mars, ili da se radi o postavljanju privatnih satelita nove generacije u orbitu, preduzetnici su prepoznali priliku da postanu “svemirski dobavljači”. Uvideli su da ima prostora za one koji žele da se fokusiraju na određene segmente ove industrije u usponu, željne inovacija. Najtraženije su, naravno, one inovacije koje smanjuju cenu proizvodnje, ili povećavaju bezbednost lansiranja, jer poznavaoci često ističu paradoks da naoko futuristička industrija, zapravo nije doživela značajniji tehnološki skok još od šezdesetih godina, te da je do pre desetak godina bilo jednako skupo i opasno “putovati” u svemir kao i u vreme prve misije “Apolo”.
Zato se danas već prepoznaje uspon različitih sektora SpaceTech industrije: dok se nekada računalo sa tim da je za izgradnju i lansiranje satelita potrebno oko milijardu dolara, kompanija Skybox Imaging (danas Terra Bella u vlasništvu Google) uspela je da napravi jeftin, mali satelit i da ga lansira uz ukupan trošak od samo 10 miliona dolara. Njihovi konkurenti, PlanetLabs, pokušavaju da naprave satelit koji će koštati tek 50 hiljada dolara. Na sličan način se utrkuju startapi i u drugim segmentima svemirske industrije, pa tako pokušavaju da razviju raketu-nosač, koja se može koristiti u više misija (najdalje je otišao SpaceX sa svojim sistemom Falcon9).
Naravno, ni “svemirski brodovi” nisu zapostavljeni. Virgin Galactic uzda se u svoj Unity, SpaceX u Dragon (prvu privatnu letelicu koja je dostavila potrepštine na Međunarodnu svemirsku stanicu), Boing razvija CST-100 a Lockheed Martin već ima letelicu Orion, napravljenu za istraživanje dubokog svemira. Nije više pitanje da li će krenuti put drugih planeta, već kada. Ilon Mask, recimo, najavljuje da će već 2018. put Marsa poslati letelicu bez ljudske posade, da bi 2024. poslao i misiju sa astronautima. Na odgovor ostalih takmičara u novoj svemirskoj trci sigurno nećemo dugo čekati.
Pripreme za boravak na drugoj planeti
Dok privatnici razvijaju tehnologiju za jeftinije i pouzdanije osvajanje svemira, državne agencije treniraju internacionalnu grupu astronauta za boravak na drugim planetama. Pod budnim okom Evropske svemirske agencije odvija se program CAVES, a astronauti iz SAD, EU, Rusije, Japana i Kine provešće ovoga leta dve nedelje u pećinama Sardinije, pripremajući se za preživljavanje u surovim uslovima i testirajući kompatibilnost članova grupe. Iskustva koja nudi Holivud su različita i nema pravila u pogledu sastava grupe i verovatnoće uspeha ekspedicije, ali savetuje se da odgovorni pre početka misije provere da li se glavni kompjuter zove HAL.
Milica Rilak
jul/avgust 2016, broj 128/129