Investitori će biti prilično zauzeti u septembru jer je za ovaj mesec zakazano oko 30 važnih sastanaka centralnih banaka. Od poslednje najave Banke Engleske, ukupan mesečni iznos zvaničnog globalnog Kvantitativnog popuštanja (QE) je dostigao skoro 200 milijardi dolara, što odgovara iznosu godišnjeg BDP-a Portugala u 2015. godini.
Beskonačnost kvantitativnog popuštanja, kao dugo i često pokretane teme, predstavlja realnost. Opšti uslovi kreditiranja labaviji su nego ikad sa prosečnim prinosom od globalnih državnih obveznica (uključena sva dospeća) koji se kreće oko 0,7 procenata.
Sastanak američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) koji je zakazan za 20. i 21. septembar je najvažniji događaj koji se odnosi na monetarnu politiku ovog meseca. Ovo je očigledno prilika za povećanje kamatne stope, ali će finalna odluka centralne banke zavisiti od objavljivanja poslednjih podataka iz avgusta, posebno od izveštaja o zaposlenosti koji će biti objavljen danas (2. septembra), što može da potvrdi dobar impuls na američkom tržištu rada. Prema procenama Blumberga, više od 50% investitora očekuje da će do povećanje stope doći pre kraja ove godine.
U periodu neposredno pre povećanja stope od strane Fed-a, razlika u monetarnim politikama Amerike i evrozone bi mogla da poraste i privuče dalju pažnju investitora prema američkom dolaru. Evropska centralna banka će imati sveže ekonomske podatke ovog meseca koji će verovatno potvrditi da su rizici i dalje prisutni. To će ohrabriti centralne banke da prilagode svoj program kupovine sredstava na sastanku 8. septembra. Najverovatniji scenario je taj da će Evropska centralna banka produžiti svoj program kupovine sredstava od šest do devet meseci i povećati limite emitenta na 50%, analizira Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.
Sa izuzetkom Ruske centralne banke, ostale banke (Banka Japana, Banka Engleske i Rezervna banka Australije itd.) bi trebalo da zadrže nepromenjene svoje kamatne stope jer su već tokom poslednja dva meseca prilagodili monetarnu politiku.
Globalni pregled: Malo razloga za smeh
Da li za globalnu ekonomiju postoji svetlo na kraju tunela? Jednoglasno se očekuje da će globalni PMI indeks biti umanjen ovog leta što bi moglo da se pokaže kao rani znak recesije. U stvari, on je u julu dostigao najveću tromesečnu vrednost koja je iznosila 51,4. To ne znači da svetska ekonomija napreduje, daleko od toga. Kombinovani PMI indeks razvijenih tržišta je i dalje veoma sporog rasta. Na tržištima u razvoju rast je jači nego što je bilo predviđeno (kombinovani PMI indeks je dostigao vrednost od 51,7) i to je glavno objašnjenje pristojnih performansi globalnog PMI indeksa u julu. Rizici i dalje postoje zbog čega centralne banke ostaju oprezne.
Veliki broj sastanaka centralnih banaka je zakazan za ovaj mesec što može da izazove veću nestabilnost na finansijskim tržištima. Brza reakcija centralnih banaka nakon Bregzita je zasigurno uticala na to da se izbegne panika ovog leta. Nakon poslednje najave Banke Engleske, ukupan mesečni iznos zvaničnog globalnog Kvantitativnog popuštanja (QE) je dostigao skoro 200 milijardi dolara što odgovara, iznosu godišnjeg BDP-a Portugala u 2015. godini. Iako su opšti uslovi kreditiranja labaviji nego ikad, prosečni prinos od globalnih državnih obveznica (uključena sva dospeća) se kreće oko 0,7 procenata, što je dosta manje od desetogodišnjeg proseka od 2,30%.
Opadajući trend će se najverovatnije nastaviti u narednih nekoliko godina, s obzirom da je napuštanje prilagodljive monetarne politike izazov za centralne banke. U poslednjih nekoliko nedelja, Kuroda iz Banke Japana i Ker (Coeure) iz Evropske centralne banke s potvrdili da neće oklevati da ponovo odlučno postupe ako bude potrebno, što je jasan znak da su nove mere u planu. Međutim, ne treba pogrešno protumačiti njihove reči. Svetske centralne banke potvrđuju da monetarna politika ne ostaje jedina preokupacija, već da se sve više pažnja usmerava na fiskalnu politiku.
Zapadna Evropa: Nema vremena za odmor
Druga centralna banka, pored američke, koja je na agendi u septembru je Evropska centralna banka. Guverner Mario Dragi je nagovestio da će ECB ovog meseca kritički ispitati uticaj monetarne politike na osnovu svežih ekonomskih podataka. Ovo preispitivanje će sigurno biti usredsređeno na uticaj programa kupovine korporativnih obveznica (CSPP) koji je bio predstavljen u junu i bio je poprilično uspešan do sada.
Kupovina je dostigla vrednost od 7 milijardi evra mesečno (uglavnom BBB1 i niže vrednovanih kompanija) što je zaista izuzetno s obzirom na zatišje tokom leta. Međutim, rizik od negativnih aspekata ostaje, prema tome verujemo da postoji 100 postotna šansa da će preispitivanje otvoriti vrata daljem popuštanju. Najverovatniji scenario je taj da će ECB produžiti kvantitativno popuštanje do marta 2017. godine na šest do devet meseci što je skoro dogovoreno, i što postavlja granice emitentima na 50% umesto 33%.
Ovo bi moglo da omogući Evropskoj centralnoj banci da kupi još više nemačkih obveznica i to bi mogla da bude razumljiva odluka s obzirom na moguće produženje kupovine sredstava. Mi ne možemo isključiti dalje smanjenje kamatnih stopa na depozite ali je to rizičan instrument monetarne politike koji treba mudro koristiti, kao što je navedeno u poslednjem izveštaju MMF o evro zoni, koji bi mogao ozbiljno da naškodi profitabilnosti finansijskog sektora. Zbog toga će se ECB verovatno suzdržati u korišćenju ovog alata u kratkom roku. Dugoročno gledano najlogičnija evolucija monetarne politike Evropske centralne banke bi se sastojala u povećanju mesečnog iznosa CSPP kako bi se smanjilo dalje zaduživanje i investicioni troškovi velikih kompanija. Po tom pitanju, Banka Engleske je pre mesec dana pokazala način, kada je odlučila da kupi korporativne obveznice do 10 milijardi funti mesečno.
Nasuprot Evropskoj centralnoj banci, Banka Engleske će na sastanku 15. septembra usvojiti pristup „sačekaj i vidi“. Centralna banka postaje sve više skeptična ka pitanju kvantitativnog popuštanja, ali je morala da najavi ovakvu kombinaciju mera prošlog meseca, više zbog svoje reputacije nego ekonomskih benefita. Direktan uticaj tržišta je da smanji prins od vrednosti vladinih obveznica koji se progresivno kreće ka vrednosti nula. Vrednost prinosa od desetogodišnjih obveznica Velike Britanije pada na vrednost od 0,55 % nasuprot 1,38% koliko je bilo pre Bregzita.
Dva zaključka mogu da se izvedu iz poslednjih mera politike Banke Engleske: 1) Izlazak iz kvantitativnog popuštanja će biti teži nego što se očekivalo za većinu centralnih banaka; 2) Banka Engleske je već pripremila tržišta za još jedno smanjenje kamatne stope krajem godine. Za sada, negativne stope nisu opcija iako u Sakso banci očekuju da će kamatna stopa pasti na 0,10 ili 0,5 procenata u narednim mesecima. Ovaj potez je već vrednovan na tržištu. Niža vrednost kursa funte je kratkoročno glavni cilj Banke Engleske kako bi pomogla ekonomiji da prevaziđe posledice Bregzita. Međutim, ono što je je zaista potrebno Velikoj Britaniji je „Hemondov trenutak”. Prioritet je predstaviti plan fiskalnog podsticaja koji do jeseni može da pripremi kancelar državnog trezora Velike Britanije, Filip Hemond. To bi moglo da označi fundamentalni raskid sa prošlošću i planovima fiskalne konsolidacije koje je predstavio njegov prethodnik, Džordž Ozborn.
Centralna i Istočna Evropa – Rusija: Čekajući da oluja prođe
U regionu Centralne i Istočne Evrope – Rusije uveliko se na tržištu prognoziraju nepromenjene kamatne stope, osim u Rusiji. Poslednji ekonomski podaci bi mogli da utiču na to da Centralna banka Rusije na sastanku 16. septembra smanji kamatne stope za najmanje 25 baznih poena na 10,25%. Ukupna inflacija je nešto manja nego što se očekivalo u julu, 7,2%, dok je u junu bila 7,5%, što je najniži nivo od marta 2014. godine. Osim toga, preliminarni podaci pokazuju da je Rusija doživela najmanji ekonomski pad od 2014. godine (-0.6% u drugom kvartalu). Primarni pokretač je bio industrijski sektor koji je imao koristi od nižeg kursa rublje, a pojavili su se i rani znaci oporavka u pogledu poverenja potrošača, kao i prodaje vozila. U ovom kontekstu, centralna banka bi mogla da bude ohrabrena da smanji kamatne stope kako bi povratila privredu. Ako ovo ne stimuliše rast, veliki je rizik da će oporavak brzo posustati i da će privreda ponovo da oslabi, kao što se dogodilo na kraju 2015. godine. Prema tome, postoji velika verovatnoća da će centralna banka u septembru pokrenuti novi ciklus smanjenja kamatnih stopa.
U Srbiji predstojeći sastanak centralne banke zakazan za 8. septembar ne bi trebalo da bude iznenađenje. Očekuje se da će osnovna kamatna stopa ostati na vrednosti od 4,0%. Centralna banka će sačekati da stekne više uvida u razvoj cena robe i finansijska tržišta pre nego što donese odluku o sledećem koraku u okviru monetarne politike. Međutim, dalje smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena je već završena stvar koja će se desiti krajem godine. Oštar trend pada osnovnog indeksa potrošačkih cena (CPI) (koji je dostigao 0,3% u junu, što je ispod postavljenog cilja između 2,5% i 5,5%) i potreba nove vlade da nadoknadi fiskalnu konsolidaciju će naterati centralnu banku da se opet umeša.
Centralna banka Mađarske će ostaviti kamatne stope nepromenjene na rekordno niskom nivou od 0,9%. Ovog leta je potvrdila da je završila sa smanjivanjem i da će kamatne stope ostati na trenutno nivou tokom „dužeg perioda“. Stoga ne treba očekivati iznenađenja. Slab ekonomski učinak u prvom kvartalu je svakako bio privremen. Rast se očekuje u narednim kvartalima, vođen jakim rastom privatne potrošnje, poboljšanim raspoloženjem u privredi i paketom fiskalnog podsticaja koji će biti predstavljen na jesen. Jedna od crnih mrlja ekonomije je gradnja. Slobodan pad koji je u ovom sektoru započeo početkom godine (-26.6% u odnsou na maj prošle godine) može da traje najmanje do kraja 2016. godine. Ipak, ovaj veoma negativan trend, uglavnom je povezan sa prestankom finansiranja od strane Evropske unije, i ne predstavlja realnu brigu zemlje u ovom trenutku.
Bliski istok: Težak treći kvartal za Tursku
Naši najgori strahovi su se dogodili u Turskoj. Privreda je bila teško pogođena pokušajem vojnog udara. Indeks poslovne klime je u avgustu doživeo pad od 24 poena dok je osećaj poverenja potrošača opao za 33% u julu u poređenju sa prethodnim mesecom. kao što se i očekivalo, Centralna banka Turske je u avgustu smanjila kamatne stope šesti mesec za redom na 8,5%. Sasvim je verovatno da centralna banke neće biti u mogućnosti da u potpunosti ispuni svoje obaveze i zadrži visoke kamatne stope kako bi zadržala inflaciju. Novo smanjenje kamatnih stopa nije naš osnovni scenario za sastanak centralne banke 22. septembra. Vrlo je verovatno da će status kvo prevladati ovog meseca. Ipak, Dembik očekuje dalje popuštanje u narednim mesecima i da će se kamatna stopa u Turskoj tokom noći postepeno smanjiti na najmanje 8% do kraja godine.