Razvoj malih aerodroma u Srbiji trebalo bi, pre svega, da kroz usluge lou-kost kompanija rastereti beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ i podstakne regionalni razvoj. Izuzev niškog, komercijalizacija ostalih još je u raspravama o isplativosti, ili najavama o aktiviranju koje, s vremena na vreme, „uzlete“ u javnost.
Prva korist koju zagovornici izgradnje malih civilnih aerodroma navode u prilog svojim težnjama, najčešće je šansa za jačanje privrede, turizma i saobraćaja, a time i za razvoj celog regiona u kojem je ta vazdušna luka smeštena. Takvih potencijalnih šansi u Srbiji ima gotovo u svakom većem gradu, a ideje i priče o njihovom aktiviranju i komercijalizaciji s vremena na vreme „uzlete“ u javnost.
Dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije za korišćenje trenutno imaju 22 aerodroma. Apsolutni lider među njima svakako je beogradski aerodrom „Nikola Tesla“. Pored ove avio luke, čiji se regionalni značaj nesumnjivo povećava, kriterijume međunarodnog aerodroma do sad je u potpunosti ispunjavao samo „Konstantin Veliki“ u Nišu. Većina drugih malih aerodroma koristi se uglavnom za avio-taksi, ili letove za sopstvene potrebe.
Spremnost da prihvate avione i putnike iz inostranstva, kao i za uspostavljanje redovnih linija, uskoro bi prema najavama nadležnihtrebalo da ozvaniči još nekoliko manjih aerodroma. Ostali, mahom sportski – za sada ostaju u redu za modernizaciju. Koliko će dugo tamo čekati, zavisiće pre svega od procene države ili lokalne samouprave kojom brzinom treba da se razvijaju. Naravno, i od raspoloživog novca za neophodne investicije.
O razvoju malih aerodroma ubuduće bi trebalo da se stara preduzeće Aerodromi Srbije, koje je osnovano početkom ove godine. Osnovni zadatak tog preduzeća, kako je tada najavljeno, biće „upravljanje razvojem, održavanjem i komercijalizacijom budućih aerodroma koji bi trebalo da se uključe u funkcionalnu mrežu Aerodroma Srbije“. Preciznije, novo preduzeće trebalo bi, pre svega, da se bavi osposobljavanjem postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma za prihvat putnika i robe.
Luke za niskotarifne kompanije
Jedna od najvažnijih funkcija koju bi mali aerodromi trebalo da preuzmu od „Nikole Tesle“ je pružanje usluga lou-kost kompanijama, čime bi se rasteretio beogradski aerodrom. Stručnjaci za aviosaobraćaj slažu se da retko gde u svetu, posebno u razvijenim zemljama, niskobudžetne aviokompanije lete sa glavnih aerodroma.
Upravo na tom principu trenutno se razvija niški aerodrom, koji je godinama unazad uglavnom bio prepoznatljiv kao alternativna vazdušna luka za okolne aerodrome – Beograd, Sofiju, Skoplje, Prištinu, Podgoricu… Prošle godine, sa ovog aerodroma lou-kost kompanija Vizer otvorila je redovne linije za Bazel i Malme, a nedavno je u Niš došao i Rajaner. Danas, putnici avionima ove dve kompanije mogu sa niškog aerodroma da lete i do Dortmunda, Berlina, Milana, Bratislave, Minhena…
Kroz „Konstantin Veliki“ prošle godine prošlo je najviše putnika u poslednje tri decenije. Ove godine predstavnici lokalne vlasti u Nišu, ali i kompanija koje lete iz tog grada, očekuju između 80.000 i 100.000 putnika.
Novi važan zadatak za niški aerodrom je razvoj kargo saobraćaja. Nedavno je u Niš dopremljena specijalizovana mašina za utovar i istovar tereta iz aviona, koja može da opslužuje širokotrupne letelice. To bi, između ostalog, trebalo da olakša investitorima u tom području da efikasnije dopremaju repromaterijal i drugu robu, koja je do sada stizala uglavnom preko beogradskog aerodroma.
Ove jeseni, kako je najavljivano prethodnih meseci, u Srbiji bi trebalo da budu aktivirana još dva aerodroma: Ponikve kod Užica i „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva.
O oživljavanju aerodroma Ponikve i njegovom sudbinskom značaju za razvoj Zlatiborskog okruga govori se već više od 15 godina. Aerodrom ima dozvolu za civilni saobraćaj manjih letelica, a uskoro bi trebalo da bude u punoj funkciji i tehnički osposobljen da prima i velike avione poput boinga 737-300. U početku će, ipak, čulo se od čelnika ovog aerodroma, biti organizovane linije manjih aviona. Za izgradnju putničkog terminala, užičkoj vazdušnoj luci donirao je 50 miliona dinara aerodrom „Nikola Tesla“.
Aerodrom „Morava“ smešten je na prostoru vojnog aerodroma u Lađevcima. Pažnju javnosti skrenuo je prošle godine, kada je sa njegove piste privatnim avionom poleteo svetski teniser broj jedan Novak Đoković. Prilikom osnivanja preduzeća „Aerodromi Srbije“, poručeno je da će prvi zadatak novog preduzeća biti upravo uspostavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja na ovom aerodromu, u čije je opremanje do sada uloženo 10 miliona evra. Za početak, aerodrom će moći da primi letelice poput ATR-72, a nakon dodatnog opremanja i veće vazduhoplove. I u ovom slučaju, i to za uređenje piste za dnevne letove i dela terminala, pripomaže „veliki brat“, beogradski aerodrom donacijom od 300.000 evra.
Šta bi bilo, kad bi bilo
Sređivanje infrastrukture ne znači, međutim kraj posla za ove aerodrome. Da bi rad tih vazdušnih luka, kao i prethodna ulaganja u infrastrukturu i tehnologiju, imali smisla, moraće da se komercijalizuju. To je verovatno i najteži deo puta, smatraju poznavaoci ove tematike. Procenjuje se da aerodromu u Lađevcima potencijalno gravitira oko 750.000 ljudi, što bi trebalo da bude interesantan podatak niskobudžetnim avio kompanijama pri odluci o eventualnom uspostavljanju letova iz tog kraja.
Doprinos rastu prometa na oba aerodroma trebalo bi da daju i posetioci brojnih banja, planina i drugih turističkih odredišta, kao i manastira u okruženju. Značaj aerodroma “Morava” biće uvećan nakon završetka deonice koridora 11 kod Preljine, a pojedine turske kompanije već su iskazale interes za dalji razvoj tog aerodroma, što su pokazatelji u korist ovog projekta. Oprezniji analitičari, međutim, postavljaju pitanje svrsishodnosti postojanja četiri aerodroma u krugu od 300 kilometara.
Ozbiljne ambicije u pogledu komercijalizacije vezane su i za aerodrom u Vršcu, koji danas radi u sastavu Agencije za kontrolu letenja, odnosno koristi je Vazduhoplovna akademija. Već godinama unazad, govori se o tome da bi ovaj aerodrom mogao biti osposobljen za međunarodni saobraćaj malih aviona do 70 mesta. Specifičnost ovog aerodrome su tri piste: 1.000 metara dugačka betonska i dve travnate.
U Vazduhoplovnom savezu Srbije šansu za razvoj vide i za beogradski sportski aerodrom „Lisičiji Jarak“. Procena je da bi se nakon izgradnje betonske piste, kao i carinske i policijske ispostave na tom aerodromu, saobraćaj lake i poslovne avijacije mogao prebaciti u tu vazdušnu luku, a tako bi se smanjila svakodnevna opterećenost aerodroma „Nikola Tesla“. Za aerodrom u Boru, pak, važi da ima veliki turistički potencijal, a velike planove za aerodrom Ečka već godinama neguje zrenjaninska lokalna samouprava.
Svi ovi planovi jednog dana možda će i da se sprovedu u delo, pre svega kada je u pitanju infrastruktura, ali to i dalje ne znači da će sa ovih aerodroma avioni poletati svakodnevno. Konačnu reč o tome, nakon što dobro izmere komercijalni interes, imaće aviokompanije.
Turistički aduti
Do aktiviranja novih avio luka, u Srbiji jedan aerodrom za redovne međunarodne letove dolazi na oko 3,5 miliona stanovnika. U Hrvatskoj po jedan aerodrom dolazi na pola miliona stanovnika, a veliki broj vazdušnih luka izgrađen je, zbog privlačenja turista, u blizini morskih gradova i na ostrvima. Slično je i u Grčkoj, gde takođe postoji gusta mreža međunarodnih aerodroma.
Slađana Vidović
septembar 2016, broj 130.