Bankarski sektor Srbije je prošle godine zabeležio visoku likvidnost i zadovoljavajući stepen kapitalizacije, ali uprkos tome nijedna domaća banka nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u centralnoj Evropi. U osiguranju je pak situacija malo pozitivnija: Dunav osiguranje zauzelo je 45. mesto Deloitteove liste najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi, a na nju je po prvi put ušlo i Generali osiguranje.
Prošlogodšnji rezultati bankarskog sektora Srbije ukazuju na trend umerenog oporavka profitabilnosti banaka uz ostvareni dobitak pre oporezivanja od 9,7 milijardi dinara, za razliku od 2014. godine kada je dobitak iznosio 3,5 milijarde dinara.
Bankarski sektor u 2015. godini karakterišu visoka likvidnost, zadovoljavajući stepen kapitalizacije uz pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora od 20,89%, što predstavlja povećanje za procenat u odnosu na 2014, i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou. U sektoru posluje 30 banaka, od čega su 23 banke u vlasništvu stranih lica, a sedam u vlasništvu države ili domaćih lica.
Prisustvo velikog broja komercijalnih banaka sa procentualno malim učešćem u najznačajnijim kategorijama poslovanja ima za posledicu da je bankarski sektor Srbije u velikoj meri fragmentiran, dok 10 najvećih banaka čini 76,9 odsto tržišta (sa aspekta učešća u ukupnoj neto aktivi bankarskog sektora), što ukazuje da se u budućnosti može očekivati i dalja konsolidacija u okviru bankarskog sektora.
Prema kriterijumu učešća u ukupnoj aktivi Banca Intesa i dalje predstavlja vodeću banku u Srbiji sa učešćem od 16% u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora ali, nažalost, nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u centralnoj Evropi. Kao i u prethodnoj godini, za njom slede Komercijalna banka i Unicredit banka.
I pored rasta BDP-a u 2015. godini od 0,74%, za blag rast kreditne aktivnosti od samo 0,1% zaslužni su smanjena domaća tražnja za kreditima, nelikvidnost realnog sektora i ograničena ponuda, uprkos relativnom ubla- žavanju uslova kreditiranja. Ako se ima u vidu da je pad kreditne aktivnosti prošle godine iznosio 1,4%, ovo je pokazatelj pozitivnih tendencija. Na kraju 2015. problematični krediti (NPL) čine 21,6% ukupnih (bruto) kredita, dok su u 2014. činili 21,5%.
Posmatrano u međunarodnom kontekstu to je iznad proseka regiona, ali je istovremeno pokriće problematičnih kredita ukupnim rezervama za potencijalne gubitke među najvišima u regionu. Izazovi za bankarski sektor Procenat problematičnih kredita u periodu od 2009. do 2015. godine povećan je sa 15,7% na 21,6%.
Iako pokriće problematičnih kredita ukupnim rezervama ukazuje na stabilnu sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje potencijalne kreditne rizike, postavlja se pitanje rešavanja rastućih problematičnih izloženosti u budućem periodu, naročito u slučaju rizičnijih segmenata privrede.
Visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka ukazuju na postojanje sistemskog rizika i potrebu definisanja aktivnosti za rešavanje ovog problema. Tokom 2015. godine iz vršene su značajne reforme regulative u oblasti poslovanja banaka, pre svega kroz izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci i Zakona o bankama, radi unapređenja okvira za oporavak i restrukturiranje banaka u skladu sa relevantnim EU direktivama. Usvojene su i Strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita.
Istovremeno je NBS sprovela i posebna dijagnostička ispitivanja 14 najvećih banaka koja su pokazala da nijedna od ispitanih banaka ne pokazuje potrebu za dodatnim kapitalom, dok je neto efekat utvrđenih korekcija na kapital obuhvaćenih banaka uticao na smanjenje pokazatelja adekvatnosti kapitala za 1,76% (smanjenje sa 20,21% na 18,45%).
Istraživanja EBRD-a (BEPS – Banking Environment Performance Survey) ukazuju da su ograničavajući faktori rasta kreditne aktivnosti u Srbiji uglavnom na strani tražnje, a ne na strani ponude. U tom smislu je analiziran i sektor malih i srednjih preduzeća (MSP). Usled ograničenih informacija za utrđivanje njihove kreditne sposobnosti i relativno malih iznosa kredita u odnosu na troškove neophodne za njihovo administriranje, MSP sektor je suočen sa visokim kamatnim stopama i velikim zahtevima po pitanju sredstava obezbeđenja kredita, što znači da mu je i dalje ograničen pristup sredstvima finansiranja.
Osim toga, banke su suočene i sa tržišnim trendovima koji vrše pritisak na njihove rezultate, a koji između ostalih uključuju i niske kamatne stope i regulatorna ograničenja. Većina banaka je već sprovela tradicionalne mere za smanjenje troškova, ali veoma mali broj njih je izvršio promene poslovnih modela i internih procesa, što će biti sledeći koraci u procesu racionalizacije troškova.
Digitalizacija i prateća automatizacija procesa će biti ključne u daljem smanjenju troškova, uz očekivanja da u dugom roku digitalizacija može dovesti do pada troškova za 30% do 40%.
Sektor osiguranja na nivou proseka CIE Uprkos sporim ali pozitivnim pomacima u rastu učešća premija životnog osiguranja i konstantnom rastu tehničkih rezervi, sektor osiguranja u Srbiji je i dalje nerazvijen, i sa učešćem premije u bruto proizvodu u 2015. godini od 2% (2014. je bilo 1,8%) nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica EU od 7,6%. U poređenju sa zemljama iz CIE regiona čiji je prosek 1,9% može se zaključiti da je Srbija na zadovoljavajućem nivou. Ukupne premije osiguranja kod nas su ostvarile značajan rast u odnosu na prethodnu godinu. Učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji je i dalje dominantno, mada se nastavlja tendencija rasta učešća životnih osiguranja u ukupnoj premiji (učešće premije životnih osiguranja u ukupnoj premiji je 2015. iznosilo 23,9%, a godinama unazad 23,1%; 22% i 19,3%).
Prošle godine ukupna premija je dostigla nivo od 80,9 milijardi dinara, uz nominalnu i realnu stopu rasta od 16,6%, odnosno 14,9%, dok je 2014. godine ona iznosila 8,4%, odnosno 6,6%. Na srpskom tržištu osiguranja vlada velika konkurencija, sa 24 osiguravajuća društva, uključujući i četiri koja se bave reosiguranjem. Razlog tome je činjenica da je sektor osiguranja u Srbiji znatno manje razvijen nego u članicama EU, te zbog vrlo niske penetracije osiguravajućih usluga pruža znatan potencijal za rast tržišta, koji će u najvećoj meri zavisiti od privrednog i rasta životnog standarda.
Prema iznosu bruto obračunate premije, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje, koja se na Deloitte-ovoj listi najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi u 2015. godini našla na 45. mestu (2014. godine je bila na 49.), dok se Generali osiguranje po prvi put našlo na ovoj listi i zauzelo 50. mesto.
Nada Suđić, partner, Deloitte