Dok se starije generacije sa nostalgijom sećaju živopisnog Poletarca, a nešto mlađe prešarenog časopisa za tinejdžere Bravo, današnji naraštaji će zapamtiti svoje odrastanje po knjigama-magazinima. Da, dobro ste pročitali. Nova vrsta hibridne literature za mlade najpopularnija je u Aziji, ali osvaja i druge delove planete. Ovakve publikacije, osim po izgledu i sadržaju, specifične su i po poslovanju, a kao svoju najveću vrednost ističu – komunikaciju sa čitaocima.
Svaki novi naraštaj ima svoje heroje, svoju subkulturu i specifične životne navike. To pokazuju i brojna naučna istraživanja o razlikama između bejbi-bumera, generacije X, milenijalaca i najnovije generacije Z. Potonji su rođeni početkom 21. veka i nazivaju se „digitalnim urođenicima“, jer su od malih nogu upoznati sa digitalnom tehnologijom i najviše prate i kreiraju onlajn trendove. No, to ne znači da najmlađe generacije nemaju čitalačke navike van sveta malih i velikih ekrana, odnosno mimo laptopova, tableta i mobilnih telefona.
Naprotiv, oni su pobornici drugačijih mogućnosti i u oblasti štampanih publikacija, kao što je hibrid knjige i časopisa, koji kupuju tinejdžeri širom sveta. Ove publikacije, zvane mooks, liče na magazine, ali ostaju u prodaji na rafovima knjižara mnogo duže od periodične štampe. Takav izdavački format nisu izmislili današnji mladi, on postoji još od 1971. godine, ali je u poslednje vreme sve popularniji među mlađom čitalačkom populacijom, i to najviše u Aziji.
Šarenilo u tvrdom povezu
Te publikacije su šarene poput lajfstajl časopisa, ali su istovremeno pravljene po ugledu na knjige, odnosno štampaju se na isti način i imaju istu vrstu poveza. Tako se postiže da mooks traju duže i da su atraktivniji za mladu publiku. Osim toga, tradicionalni magazini su velikih dimenzija sa tankim listovima, dok su mooks manji od časopisa, ali imaju deblje listove. Za njih stručnjaci obično govore da su „kvalitetni kao knjige, a koštaju kao magazini“.
Pomenuta izdanja se razlikuju od izdavača do izdavača, ali sve ih povezuje nekoliko bitnih karakteristika: pravljena su donekle u formi magazina, tržište je uglavnom šire nego što bi se zaključilo po broju prodatih primeraka, mnogi od njih osim tekstova sadrže i reklame, a troškovi njihove proizvodnje su obično niži od troškova objavljivanja časopisa, s obzirom da se poslovi u proizvodnji autsorsuju, uključujući i rad redakcije.
Mada ih najviše čitaju mladi, mooks su namenjeni raznovrsnoj publici, bave se različitim temama, a uređivačka politika se veoma prilagođava željama čitalaca. U nekim zemljama, ovakva izdanja se koriste i kao mogućnost za promociju određenih proizvoda, pa primera radi, modni dizajneri u Japanu počeli su da štampaju knjige-magazine kako bi reklamirali svoje brendove.
Međutim, mooks nisu uvek isključivo komercijalne publikacije, već neretko nalikuju pravim knjigama, objavljujući sadržaje sa izmišljenim likovima i zapletima, a najčešće se sastoje od više priča. Ovakva izdanja su veoma popularna u Kini zbog načina na koji je tamo regulisano izdavanje periodične štampe – ponekad je jednostavnije objavljivati svaki broj zasebno sa posebnim Međunarodnim standardnim knjižnim brojem, nego registrovati časopis i objavljivati ga redovno. Na azijskom tržištu mooks su započeli proboj 2006. godine i odmah se dobro pozicionirali, ostvarivši prodaju u velikom tiražu, iako su prva izdanja koštala dvostruko više od tradicionalnih magazina koji sadrže kratke priče.
U inat velikim izdavačima
Ne samo u azijskim zemljama, već i u ostatku sveta, brojni sociolozi i sručnjaci za izdavaštvo se trude da objasne popularnost ove vrste literature. Među njima su i oni koji glavni razlog pronalaze u tezi pojedinih autora mooks-a, da je neophodno kreirati javni prostor za informacije koji ne kontrolišu velike izdavačke kuće. Naime, ova izdanja za mlade ranije su pokretali pojedinci koji su želeli da izraze određena mišljenja, a nisu imali dovoljno sredstava za agresivniji marketing. Ali zauzvrat su imali stvaralačku slobodu.
Takođe, mogućnost aktivnog učešća čitalaca u uređivačkoj politici, koju nude neka mooks izdanja, kažu analitičari, mnogo znači novim generacijama. Tako je, na primer, mook Otograf svojevremeno ustupao gotovo trećinu prostora da ga uređuju nezavisni stručnjaci i ostali čitaoci, a nudio je i opciju čitaocima da na njegovom sajtu svojim izborom članaka sastave sopstvenu knjigu-magazin, nazivajući to personalizovanom literaturom.
Mooks se razlikuju od klasičnih časopisa i po načinu na koji se organizuje i realizuje posao. Naime, pojedinci koji rukovode određenim izdanjem, a koji su obično i autori glavnih tekstova u njemu, stalno su u potrazi za novim piscima koje, potom, edukuju i objavljuju njihove radove. Neki pronalaze pisce i raspsivanjem javnih konkursa. Dešava se i da poznati novinari i pisci lansiraju ova izdanja kako bi zadržali svoju popularnost, a potom je koristili za promovisanje novih pisaca. Nije redak slučaj da novi pisci, posle određene prakse koju steknu radeći za drugoga, pokreću i sopstvena izdanja, koja postaju uspešna samo u slučaju da su njihovi vlasnici, osim veštine pisanja, naučili i sve što je bitno za umešno izdavaštvo.
Urednička slava pod kontrolom čitalaca
Analiza kineskog tržišta pokazala je da veliki deo uredničkog posla u ovakvoj vrsti izdanja čini, upravo, pronalaženje mladih pisaca. Takva praksa ustanovljena je kada je uočen trend konstantnog podmlađivanja čitalačke publike knjige-magazina, pa je postalo veoma važno pronaći autore koji razumeju tinejdžere i svesni su svih njihovih briga i dilema. U tekstovima o mooks konceptu, često se ponavlja teza da i urednik mora imati sposobnost da „oseća puls publike“, kao i mogućnost da zadovolji njene potrebe. Možda iz tog razloga, urednici ovih visokotiražnih izdanja za mlade imaju status zvezda.
No, bili zvezde ili ne, oni nipošto ne smeju da se ponašaju arogantno i da zaborave kome duguju svoju slavu. Baš zbog toga, svaki mook kao glavnu poslovnu vrednost ističe – komunikaciju sa publikom. Na sajtovima ovih izdanja čitaoci mogu da ostavljaju komentare, sugestije, ali i da ulaze u diskusiju o njima značajnim temama. Najpoznatiji mooks-ovi nude i opciju četovanja sa svojim urednicima, jer će oni tako biti u prilici da što bolje upoznaju svoje čitaoce i isprate sve promene u njihovim interesovanjima.
Najpoznatija izdanja
Radi razumevanja kako konkretno izgledaju mooks, sastavili smo listu tri najpoznatija azijska izdanja.
Među prvima se na kineskom tržištu pojavio Top novel, pre tačno deset godina. Ovaj mook se obraćao mladima od 13 do 17 godina i u njemu se pisalo uglavnom o školovanju, objavljivani su i bogato ilustrovani sentimentalni eseji i pesme u prozi, a sadržao je i rubriku za interakciju sa čitaocima.
Izdanje M-Girl postoji na kineskom tržištu od 2007. godine. Namenjeno je uglavnom srednjoškolkama i najveći deo njegovog sadržaja čine priče iz internata, fantastika i sentimentalni eseji o odrastanju. Vodi ga devojka sa alijasom Šeron, koja za sebe tvrdi da zna kako njena publika “diše, hoda i o čemu razmišlja”.
Drugačiji pristup nudi mook pod nazivom Alice, koji izlazi svaka dva meseca sa posebnom temom. Jedno izdanje može biti celo posvećeno nekoj vrsti problema mladih, a sledeće „pogledu kroz ogledalo“.