Ekonomska kriza nije negativno uticala na potražnju za poslovnim IT rešenjima u regionu Zapadnog Balkana, a po svoj prilici ekspanzija u ovom specifičnom segmetnu nastaviće se i narednih godina, vođena činjenicom da je čitavo tržište još uvek nedovoljno zasićeno, kao i najavljenim kapitalnim ulaganjim u javnom sektoru, ističe Predrag Ćirković, direktor kompanije SAP West Balkans.
BIF: Kolika je potražnja za poslovnim softverom u Srbiji i čitavom regionu kojim Vi rukovodite?
Predrag Ćirković: Dobar deo IT industrije u Srbiji i regionu pretežno se oslanja na IT projekte većeg obima u javnom sektoru. Izborne godine, kakva je 2016. u Srbiji , a i u dobrom delu regiona, zbog odlaganja i prolongiranja investicija nikad ne deluju povoljno na firme u realnom sektoru pa samim tim ni na lokalne IT kompanije. U realnom sektoru privrede zbog trenutne ekonomske situacije sve su ređi veliki IT projekti koji mogu obezbediti opstanak lokalnoj IT industriji. Ali, primetno je da lokalna IT industrija relativno uspešno uspeva da se preorijentiše na izvoz IT usluga, “izvoz pameti” u inostranstvo. Ono što me možda najviše raduje je pojava malih start-up kompanija koje imaju ideje, inicijativu i razvijaju IT proizvode koji su ozbiljno konkurentni na globalnom IT tržištu putem interneta.
Ipak, i pored svega mi iz godine u godinu beležimo rast prodaje našeg softvera, što zbog realne potrebe tržišta koje je dugo stagniralo delom, kao i zbog konstantnog proširenja portfolija softwreskih proizvoda koje nudimo.
BIF: Da li je period od prethodnih nekoliko godina obeležio pad u potražnji zbog efekata krize i kakva su Vaša očekivanja kada su u pitanju ova tržišta?
P. Ćirković: Efekat krize je evidentno vidljiv svima. Ipak mi iz godine u godinu beležimo rast prodaje našeg softvera u regionu. Razlozi rasta su zapravo egzistencijalna potreba javnog sektora za uvođenjem softvera koji će sistematizovati, olakšati i ubrzati rad kako javne uprave tako i velikih državnih i privatnih preduzeća. Uvođenje i implementacije poslovnog softvera nisu više pitanje prestiža već su pitanje opstanka kako za mnoge kompanije širom sveta tako i za kompanije u našem regionu. Još jedan od razloga našeg rasta je i širenjem našeg portfolija koji nam je dao mogućnost da naša rešenja ponudimo ne samo kompanijama velike i srednje veličine već i da pomognemo malim kompanijama da svoje poslove optimizuju, ubrzaju i budu profitabilnije.
Kako zbog svega ovoga, tako i zbog tehnološke revolucije (digitalne transformacije) koja se dešava svuda u svetu verujem da će naročito nezasićena tržišta kao tržište našeg regiona sigurno beležiti rast sledećih par godina.
BIF: U kojoj meri su direktori i menadžeri u domaćim kompanijama upoznati sa koristima praćenja tehnoloških trendova? Da li domaći privrednici investiranje u moderne tehnologije i dalje doživljavaju kao trošak ili je to vreme ipak iza nas?
P. Ćirković: Vreme u kome živimo i radimo a naročito vreme koje dolazi zahteva od firmi da budu brze, fleksibilne i da budu sposobne da primene nove modele poslovanja kako bi došle u kontakt i ostvarile interakciju sa svojim klijentima. Nove poslovne modele nije moguće primeniti bez podrške pouzdanih i oprobanih IT rešenja. SAP je upravo kompanija koja svojim klijentima nudi rešenja koja će im pomoći da odgovore na ovakve izazove. Mišljenja sam da u poslednjih nekoliko godina sve više menadžera uviđa ovaj trend i investicije u ovakva rešenja vidi kao neophodnost koja će im omogućiti kako opstanak tako i ekspanziju na tržištu. Dugoročno gledano uveren sam da kompanije koje se ne budu kretale u ovom pravcu jednostavno neće opstati.
BIF: Na koji način korišćenje ovakvog softvera kao alatke može unaprediti njihov biznis i, zapravo, dovesti do ušteda?
P. Ćirković: SAP je tradicionalno poznat po svojim ERP proizvodima koji kvalitetom značajno prevazilaze bilo koju konkurenciju u sferi poslovnog softvera. Prateći globalne trendove i potrebe korisnika širom sveta SAP je u poslednjih nekoliko godina izvršio akviziciju nekih od najboljih kompanija u svojim segmentima i razvio rešenja iz oblasti baza podataka nove generacije (SAP HANA), HR cloud rešenja (Success Factor), rešenja za Web commerce i marketing (SAP Hybris) kao i rešenja za upravljanje prodajom (C4C).
SAP poslovni softveri u isto vreme obuhvataju informacije koje omogućavaju dnevno (operativno) poslovanje, kao i informacije koje omogućavaju planiranje i upravljanje poslovnim sistemom na višem nivou (strateško poslovanje). To su integrisani softverski paketi koji se koriste za upravljanje internim i eksternim resursima, uključujući materijalna sredstva, finansijske resurse, materijal, i ljudske resurse. Naša integrisana rešenja takođe pokrivaju i oblasti upravljanja prodajom i kupcima kao rešenja za e-komerc i marketing.
Naša rešenja mogu podržati sve vrste poslovnih procesa naših korisnika u različitim industrijama i omogućiti primenu novih već pomenutih poslovnih modela. Ona mogu pomoći našim klijentima da optimizuju i ubrzaju svoje poslovne procese, u realnom vremenu sagledaju rezultate poslovanja kao i da brzo reaguju na promene tržišta i približe se svojim klijentima.
BIF: Na koji način SAP prati velike poslovne sisteme u kojima je instaliran kompanijin softver? Da li je „teže“ raditi sa velikim preduzećima, u smislu da je i obim posla veći?
P. Ćirković: SAP se trudi da sa velikim poslovnim sistemima razvije odnos koji predstavlja konsultantski pristup. Ovo konkretno znači da se trudimo da sagledamo poslovanje korisnika i zajedno sa korisnikom razvijemo višegodišnju mapu puta implementacije rešenja koja će omogućiti korisniku da jasno vidi i vremenske rokove i benefite implementacije naših rešenja. To podrazumeva i neku vrstu partnerskog odnosa baziranu na poverenju i uspešnim projektima. Takođe, implementacije SAP poslovnih rešenja u svojoj prirodi omogućavaju korisniku da jasnije sagleda svoje poslovne procese i tokom projekata implementacije iste i unapredi ili optimizuje.
Svaki korisnik i poslovni sistem je priča za sebe. Broj zaposlenih i veličina preduzeća ne predstavljaju težinski faktor za uvođenje naših rešenja već kompleksnost poslovnih modela to jest poslovnih procesa korisnika.
BIF: Aktuelna je priča u medijima tokom poslednjih nekoliko meseci da je Srbija – pogotovo Beograd i Novi Sad – postala atraktivno mesto za tehnološke start-apove. Međutim, u stvarnosti je za dalji razvoj IT tržišta neophodno školovati više novih kadrova na godišnjem nivou. Kakav je Vaš komentar na trenutnu situaciju? Da li, kao IT tržište, Srbija zaista ima šansu da „uzme svoj deo kolača“?
P. Ćirković: Tehnički fakulteti u regionu i dalje su jako kvalitetni te su najveći potencijal Srbije i zemalja iz okruženja upravo mladi ljudi koji dolaze sa ovih fakulteta. Neke IT firme su to prepoznale kao poslovnu priliku i uspešno se bave izvozom pameti to jest outsource-om IT usluga u inostranstvo. Takođe smatram da bi se državama u regionu višestruko isplatile investicije u IT projekte u okviru javnih uprava kako bi se postigla što veća efikasnost u poslovanju državnih aparata što bi, verujem, imalo zaista pozitivan efekat na celu privredu a pritom bi i omogućilo lokalnim IT kompanijama da zaposle veći broj mladih stručnjaka i time ih zadrži da ne odu u inostranstvo.