Svi ekonomski pokazatelji u Republici Srbiji direktno su zavisili od stranih direktnih investicija, što se jasno pokazalo u prethodnih petnaest godina. U trenutku početnog otvaranja tržišta Srbije, početkom ovog veka, cilj investitora bio je zauzimanje dobre početne pozicije u tržišnoj utakmici, pa su tada i bili prihvatljivi i značajni investiocioni rizici, koji bi u redovnom poslovanju predstavljali deal breakere.
I u početnim koracima investitori su se suočili sa sistemskim preprekama u svom poslovanju, a te prepreke su, polako postajale rizik za koji nije prihvatljiv za nove investicije. Dodatno, 2008. godine desila se i Svetska ekonomska kriza koju je spor i nefleksibilan sistem Republike Srbije dočekao potpuno nespreman. Posledice lošeg sistema i krize najviše bile su i, još uvek su, najizraženije u oblasti građevinarstva.
Završetak investicione euforije i kriza pokazale su da je Republika Srbija nekonkurentna i da ne može da se izbori sa zemljama u regionu koje su, na najrazličitije načine, privlačile investicije i održavale svoj razvoj. Metodi privlačenja investicija se razlikuju, ali efikasnost svakog metoda zavisi od od funkcionalnosti poslovnog okruženja, odnosno sistemske podrške investitorima. Svaka pogodnost koja se pruža investitorima, od subvencija do poreskih oslobođenja i olakšica, ne može dati rezultat ukoliko nije sprovodiva i ukoliko ne postoji sistem koji će omogućiti investitoru da ostvari svoje planove i zaštiti svoju investiciju.
Godišnja rang lista Doing Business koju objavljuje Svetska banka, predstavlja glavni pokazatelj poslovnog okruženja u jednoj zemlji i omogućava investitorima da ocene isplativost svoje investicije u određenoj zemlji. Rang lista se objavljuje nakon obrade podataka koja se prikupljaju case study principu i koje obrađuje sama Svetska banka. Ukupan rang formira se na osnovu analize nekoliko rezličitih oblasti poslovanja poput vremena i troškova otpočinjanja poslovanja (osnivanje kompanije), vremena i troškova priključenja na elektroenergetsku mrežu, efikasnosti poreskog sistema i brzine rešavanja sudskih sporova. U svakom slučaju, pozicija jedne zemlje na ovog rang listi jeste jedan od najznačajnijih faktora koji utiče na konrketnu investicionu odluku.
Republika Srbija je u 2016. godine na sveukupnoj listi rang listi Svetske banke skočila sa 54 na 47 mesto. Ovaj napredak Republika Srbija najviše duguje skoku sa 116 na 36 mesto u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola. Nakon što je u 2015. godini stupila na snagu nova regulativa izdavanja građevinskih dozvola, a vreme izdavanja dozvola je skraćeno za 171 dan, a broj sporednih proceudra za izdavanje građevinske dozvole smanjen je sa 19 na 12, Republika Srbija je uspela da se, što se tiče regulatornog okvira, sa začelja rang liste, svrsta među najrazvijenije svetske ekonomije.
Kao glavni razlozi za ovakav napredak u oblasti izdavanja građevinskoih dozvola na listi Svetske banke navedeno je formiranje sistema one-stop-shop za izdavanje građevinske dozvole, čime je broj procedura koje vodi investitor smanjen sa 19 na 12 procedure, skraćenje postupka registracije nepokretnosti, smanjenje parafiskalnih nameta i, kao najvažnije, uvođenje elektronske procedure izdavanja građevinske dozvole. Pobolljšanje regulatornog okvira je, između ostalog, i rezultat transparentnog i pragmatičnog pristupa prilikom kreiranja i usvajanja nove regulative putem dijaloga između zakonopisaca i privrede i lica na koje se ova regulativa direktno primenjuje. Tokom dijaloga prihvaćen je veliki broj primedbi i predloženih rešenja, a jedan deo nove regulative je, u potpunosti izradio nevladin sektor.
Ipak ne treba zaboraviti da je primena propisa u Republici Srbiji uvek isticana kao osnovni i najveći problem tako skok na rang listi predstavlja i novi izazov za državni aparat Republike Srbije. Nakon dugog vremena je napravljem značajan pomak i unapređen je pravni okvir koji je predstavljao najveći kamen spoticanja u srpskoj privredi. Sa druge strane ne treba zaboraviti da se analiza Svetske banke zasniva se na studiji univerzalnog slučaja, gde se polazi od pretpostavke da sistem funkcioniše perfektno i da ne postoje „uska grla“ u proceduri izdavanja dozvola. Visoko mesto na rang listi rezultat je analize jednog idealnog primera koji se retko može sresti u praksi. Spor i inertan državni aparat moraće postupati mnogo proaktivnije i agilnije u postupcima izdavanja građevinskih dozvola kako bi se pravi rezultati novih propisa zaista i pokazali.
Drugi problem koji je posledica analize jedno idealnog slučaja, vidi se i u kontradiktornostima koje postoje u samoj rang listi Svetske banke. Na primer, prosečno vreme potrebno za priključenje na elektroenergetsku mrežu u Republici Srbiji, prema najnovijoj rang listi, iznosi 125 dana i ovde je Republika Srbija na jako lošem 92. mestu. Ako se ima u vidu da je jedno od glavnih „uskih grla“ u postupcima izdavanja građevinskih dozvola, do sada bilo, upravo priključenje na elektroenergetsku mrežu, postavlja se pitanje realnosti predviđenih 156 dana trajanja procedure za izdavanje građevinske dozvole, obzirom da je samo za priključenje na elektroenergetsku mrežu potrebno 125 dana.
Skok na rang listi Svetske banke jeste pozitivan pomak i odličan signal investitorima. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj izdatih građevinskih dozvola izdatih u avgustu 2016 godine za 22% veći u odnosu na isti mesec 2015. godine, pa je očigledno da nova regulativa daje rezultate i, makar delimično, utiče na stvaranje pozitivnijeg poslovnog stava.
Ipak, ne može se zanemariti činjenica da je ukupna vrednost radova, i pored porasta broja izdatih dozvola, opala, što jasno ukazuje da nova regulativa još nije testirana na velikim projektima i to je, ujedno i najveći izazov za budućnost. Za 2016 i 2017 godinu najavljeni su i veliki projekti u oblasti izgradnje gde će se nova regulativa i sistemska rešenja zaista biti na testu efikasnosti i fleksibilnosti, a buduća pozicija Srbije na doing busines rang listi treba da se odredi na osnovu iskustava investitora u primeni novog zakona.
Ivan Petrović, Senior Associate
JPM Janković Popović Mitić