Svetski lider u osiguranju, francuska kompanija AXA, posle svega nekoliko godina povukla se iz Srbije i prepustila svoj udeo autrijskom VIG-u, odnosno domaćoj kompaniji Wiener Stadtische osiguranje koja je deo te grupacije. Da li je to bio znak da je domaće tržište krenulo nizbrdo, ili je reč o strategiji ove multinacionalne kompanije da traži tržišta na kojima može više da zaradi, naročito kad se ima u vidu da se povukla i iz Rumunije, ali i iz Velike Britanije?
Prodaja kompanije AXA u Srbiji u domaćoj javnosti je izazvala priličnu polemiku i niz pitanja: šta je svetskog lidera u osiguranju navelo da napusti tržište posle svega nekoliko godina, da li će ga slediti i ostali, da li će to uticati na potencijalne investitore, i šta to ovde „ozbiljno ne valja“… S druge strane, njihovo poslovanje u Srbiji je kupila austrijska VIG grupacija za koju se nikako ne bi moglo reći da je „mačiji kašalj“, pa se lako nameće drugačiji zaključak: dok je za jedne ovo „more“ suviše mirno, drugi upravo u njemu dobro plivaju.
Početkom jula AXA grupacija je saopštila da je sa Vienna Insurance Group (VIG) dogovorila preuzimanje AXA osiguranja u Srbiji, i to obe kompanije (i životno i neživotno osiguranje), i da je time odlučila da poslovanje povuče iz Srbije. Cena transakcije nije objavljena, ali se zna da su AXA kompanije u Srbiji imale oko 106.000 klijenata, premiju od oko 12 miliona evra i tržišno učešće od 1,8 odsto. Tako će sada kompanija Wiener Stadtische osiguranje, koja preuzima portfelj i klijente u Srbiji, povećati tržišno učešće sa 9,7 na 11,5 odsto i vrlo tesno se približiti trećoj poziciji (u 2015. godini, najveće tržišno učešće je ostvarila kompanija Dunav sa 26,5 odsto, na drugom mestu bio je Đenerali sa 23 odsto a na trećem DDOR sa 11,6 odsto).
Mnogi će reći, kad svetski lider u osiguranju i upravljanju imovinom, koji pruža usluge u 50 zemalja, ima 103 miliona klijenata i 157.000 zaposlenih ode – situacija mora biti ozbiljna. Ali ako na drugoj strani stoji grupacija poput VIG koja postoji gotovo dva veka, ima premiju veću od devet milijardi evra i to kroz 50 kompanija u 25 zemalja, i koja u Centralnoj i Istočnoj Evropi uspešno posluje više od 25 godina – može se zaključiti da je stvar ipak u strateškom pristupu. Strategija AXA grupe je da traži nova tržišta koja se tek otvaraju i na kojima se očekuje veliki i brz rast, a strategija VIG-a je da širi poslovanje upravo u zemljama Centralne i Istočne Evrope. To je potvrdila i generalna direktorka ove grupacije Elizabet Štedler, rekavši da se privrede ovog regiona „oporavljaju brže nego u Zapadnoj Evropi“, i da se njihova odluka iz 1990. godine da se šire upravo u tom smeru – ponovo pokazuje ispravnom.
Kuda ide svetski kapital
Analize kretanja svetskog kapitala pokazuju da najveće svetske kompanije traže tržišta koja se tek otvaraju, i na kojima se očekuje veliki privredni rast – tako se i trend ulaganja u zemlje BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina) polako seli u sasvim nerazvijena područka – kad je o osiguranju reč, zanimljive su one zemlje u kojima čak ni sistem osiguranja od autoodgovornosti još nije uveden.
„Multinacionalne kompanije sele svoj kapital u zemlje u kojima postoji mogućnost veće zarade, a to su u ovom momentu zemlje Srednjeg Istoka, Azije i Afrike – tržišta sa velikim rastom. AXA kao multinacionalna kompanija donosi strateške odluke vodeći računa o interesima vlasnika, koji kao imperativ postavljaju ostvarivanje što boljih rezultata. Ova kompanija u Srbiju je došla 2010, sa većim klijentima operativno je počela da radi 2012. godine, a pozitivne rezultate počela da ostvaruje tek u 2015. godini“, kaže za Biznis i finansije Lidija Vasić, izvršna direktorka za osiguranje Energoprojekt Garant osiguranja, i poznavalac prilika na svetskom tržištu. „Osim osiguranjem, AXA se bavi upravljanjem investicijama kao i bankarskim poslovima, i obično u zemljama u kojima posluje sinergetski povezuje sve svoje delatnosti: u Mađarskoj, osim društva za osiguranje, ima banku i nekretnine , u Slovačkoj penzioni fond i društvo za osiguranje. U Srbiji je počela poslovanje očekujući da će iskoristiti efekte bankoosiguranja, ali tu nije ostvarila očekivane rezultate”, kaže Lidija Vasić.
Da ovdašnje tržište nije naročito interesantno multinacionalnim kompanijama poput AXA ili Allianz osiguranja mišljenja je i dr Nebojša Žarković, univerzitetski profesor i autor čuvenog Rečnika osiguranja – najpre zato što Srbija u svetskoj premiji učestvuje sa svega 0,02 odsto ili sa oko 800 miliona američkih dolara. On, međutim, ističe da odlazak AXA osiguranja neće imati negativan uticaj na buduća kretanja na tržištu: „Mi smo i dalje zanimljivi ostalim stranim osiguravačima, prvenstveno italijanskim i austrijskim – svi oni imaju svoju računicu i svoje viđenje tržišta i na srednji i na dugi rok. S druge strane, smatram da je naše tržište i više nego zasićeno kad je reč o broju ponuđača polisa osiguranja”, kaže Žarković za Biznis i finansije.
Lidija Vasić, takođe, smatra da ova transakcija neće uticati na domaće tržište, na kojem dolazi do ukrupnjavanja: „Jednog stranog investitora zamenio je drugi, koji ima dugoročnije planove i koji je ovde prisutan više od decenije – ovo nije znak da se strani osiguravači povlače, već da jačaju svoje pozicije”, kaže Vasić.
Jedni rasprodaju, drugi kupuju
Između ove dve kompanije odigrala se još jedna transakcija svega mesec dana kasnije, kada je VIG objavio akviziciju AXA životnog osiguranja u Rumuniji: kupci su BCR Life i Omniasig – obe u vlasništvu VIG-a, koji sada postaje lider na rumunskom tržištu životnog osiguranja. AXA je u Rumuniji u 2015. generisala bruto premiju od oko 4,5 miliona evra. Životno osiguranje na ovom tržištu prošle godine je ostvarilo rast od 11 odsto, a ove godine očekuje se rast GDP oko četiri odsto, što će ići na ruku kupcu ovog biznisa.
Nezavisno od međusobnih transakcija, VIG je nastavio da kupuje, a AXA da prodaje. Već u avgustu, VIG je objavio akviziciju kompanije BTA Baltic, čije je sedište u Letoniji a posluje i u Litvaniji i Estoniji, na osnovu dogovora postignutog još krajem prošle godine. Ukupna premija BTA Baltic u 2015. bila je oko 115 miliona evra, sa oko hiljadu zaposlenih. Tako VIG dospeva među top tri osiguravajuće kompanije u ove tri baltičke zemlje, sa najvećom prodajnom mrežom u Letoniji.
AXA je, s druge strane, početkom maja ove godine prodala kompaniju Elevate u Velikoj Britaniji kompaniji Standard Life, koja je tako dobila na upravljanje imovinu vrednu oko 9,8 milijardi funti i oko 150.000 klijenata. Ubrzo zatim, krajem maja, britanski osiguravač Phoenix kupio je AXA kompaniju koja se bavila penzijama i zaštitom poslovanja Sun Life, za 375 miliona funti – znatno manje od 500 miliona koliko je ranije za ovu kompaniju traženo. Tako je AXA prepustila konkurenciji i ovaj portfelj vredan 12,3 milijarde funti, sa oko 910.000 polisa, i napustila tržište životnog osiguranja u Velikoj Britaniji.
Ovo poslednje može se povezati i sa tada nagoveštajima, a već u junu izlaskom Velike Britanije iz Evropske Unije – za ovaj događaj analitičari već duže vreme predviđaju da može da nanese ozbiljne štete „londonskoj reputaciji“ u oblasti osiguranja.
A gde smo tu mi?
Veliki kapital, dakle, traži tržišta sa velikim rastom. A kakva je situacija u Srbiji?
Za poslednjih deset godina ukupna premija osiguranja porasla je za oko 60 odsto – sa 406 na 670 miliona evra, što nije ni blizu prognozama pravljenim deceniju ranije. Učešće premije u bruto društvenom proizvodu takoreći da se nije ni maklo – i dalje je na oko dva odsto, što je znatno manje od evropskog proseka koji je blizu sedam odsto. Poraslo je samo učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji sa manje od jedan odsto na oko 24 odsto, što je pokazatelj da su građani lagano počeli da brinu i o sebi, i da se kupovina polisa više ne zaustavlja samo na onima koje su obavezne, poput autoosiguranja.
Za sve to vreme nije bilo ni velikih skandala niti velikih potresa – a po svoj prilici ih neće ni biti: dok svetski kapital stalno istražuje i pronalazi nova, dinamična tržišta, kod nas su male šanse da odjednom skočimo iz zimskog sna. Ali se bar ne survavamo. Ako je za utehu.
Lela Saković
oktobar 2016, broj 131.