IT industrija predstavlja najzdraviji segment privrede u Srbiji već nekoliko godina unazad. Sve je više IT kompanija, od kojih su neke ponikle iz domaćih startup projekata, neke kao predstavništva stranih IT giganata i slično. Tako pozitivnu sliku kvari statistika da se 9 od 10 startup-ova vremenom ugasi, a da je veliki broj i onih IT firmi čije poslovanje vremenom zapadne u krizu nakon naglog narastanja i nemogućnosti opstanka sa postojećom organizacionom strukturom i procesima.
Javlja se pitanje zašto toliko često dolazi do gašenja kompanija u industriji koja se najbrže razvija u Srbiji i globalno? U softverskoj industriji karakteristične su brze promene, a projekti su često izuzetno kompleksni i, povrh svega, velike novčane vrednosti. Često dolazi i do izmena zahteva klijenata, kako u ranim, tako i u završnim fazama razvoja softvera. Brze promene na tržištu iziskuju brz odgovor da bi se zadržala konkurentnost – ovo je klijentima posebno važno. Pored toga, klijente interesuju što kraći rokovi isporuke, prihvatljiv odnos cene i kvaliteta rešenja, a upravo je kvalitet u razvoju softvera ono što se nikad ne sme zanemariti.
Ukoliko softverska kompanija ima nekolicinu klijenata, gubitkom samo jednog od njih rizikuje kompletno poslovanje, a to se često dešava usled nezadovoljstva u nekom od pomenutih segmenata: kašnjenje sa isporukom rešenja, loš kvalitet rešenja i slično. Ovi problemi se najčešće javljaju zbog lošeg organizovanja samog procesa razvoja softvera. Konstantno se javljaju različite metodologije za unapređenje razvojnih procesa, odnosno njihovo efektivnije organizovanje i vođenje. Najčešće primenjivan globalno, a sve češće i kod nas je agilan pristup razvoju softvera, sa akcentom na upotebu Scrum Framework-a.
Agilan razvoj softvera zadovoljstvo klijenta stavlja uvek na prvo mesto. Prema Agile Manifestu, promene treba prihvatati čak i u završnim fazama razvoja softvera. Takođe, biznis (klijenti i menadžment) i razvojni tim treba da sarađuju svakodnevno na projektu, a projekte treba “graditi” u okruženju motivisanih pojedinaca. Nikada ne treba zanemariti tehničku izvrsnost i dobar dizajn softvera, a primarna mera napretka je “softver koji radi”.
Potrebno je negovati komunikaciju licem u lice, jednostavnost i samoorganizovane, međufunkcionalne timove. Uvek treba imati u vidu da timovi najbolje napreduju u procesu retrospektive, dakle, zajedničkim učenjem šta treba unaprediti.
Agilne metodologije razvoja softvera su kod nas usvojile mnoge kompanije, ali da li su u potpunosti uspele u njihovoj primeni? Da li sve poštuju navedene principe? Neke su uspele, ali mnoge i dalje imaju poteškoća. Da bi se uspelo u nameri da se poboljša agilnost i osigura napredak kompanije, potrebno je dobro preispitati sve procese i negovati kulturu kontinuiranog učenja. Na regionalnom tržištu postoji nekolicina firmi koje se bave edukacijom u oblasti agilnog razvoja softvera.