Osnova koju pruža domaće muzičko obrazovanje je odlična, ali za dalji razvoj talentovanih muzičara neophodno je da postoji i odgovarajuća scena izvan estrade. Srećom, u nedostatku državnih, postoje privatne inicijative koje im pomažu da nastave svoje školovanje na najprestižnijim univerzitetima u inostranstvu, ali i da uživo čuju „drugačiju vrstu muzike“ u sopstvenoj zemlji.
U zemlji u kojoj roditelji svoju decu leče pomoću SMS poruka, ne može se ni očekivati da će situacija u kulturi biti bog zna kako blistava. Umetnička scena je sve manja, dok je „umetnika“ na estradi svakim danom sve više. Posledica toga je da mladi talenti često ne znaju kako da grade svoju karijeru po završetku srednjeg ili visokog muzičkog obrazovanja – nema stručnih pedagoga ili menadžera koji bi ih pravilno usmeravali, a i publike je sve manje. Iz tog razloga, odlazak u inostranstvo izgleda kao bolja opcija.
„Domaće muzičko obrazovanje đacima i studentima pruža izuzetno kvalitetnu osnovu – čak bolju nego u velikom broju drugih zemalja, pa sa tim znanjem mogu, kasnije, da postanu šta god požele: klasičari, džezeri, rokeri, muzički producenti… Sistem, međutim, nema jasnu sliku kako da nadogradi tu osnovu, odnosno kako da razvija muzičku scenu“, komentariše za Biznis & Finansije Vladimir Đorđević, osnivač i direktor Multikultivatora. Ovo udruženje građana već 14 godina dovodi u Srbiju najbolje predstavnike svetske moderne džez i world music scene, ali i organizuje muzičke klinike i radionice na kojima mladi talenti iz zemlje i regiona mogu da steknu stipendije najprestižnijih muzičkih škola u inostranstvu.
Presudan momenat
Multikultivator je započeo projekat kultivacije domaće scene 2000. godine, kao neformalna grupa ljubitelja muzike, kroz autorski izbor gostujućih izvođača. Tada su za dva uzastopna koncerta sastava Moscow Art Trio u beogradskom Domu omladine rasprodate sve karte, iako se o pomenutim muzičarima malo znalo u domaćoj javnosti, a internet još nije bio dostupan i brz kao danas. To je potvrdilo da u glavnom gradu postoji publika koja želi da sluša kvalitetnu muziku i koja voli da istražuje, ali nije bilo nimalo jednostavno utvrditi ko je čini i šta još eventualno povezuje tako raznorodan skup ljudi, priseća se Đorđević. No, kada je primetio da među posetiocima ima mnogo učenika i studenata koji se školuju za muzičare, to mu je, kaže, „otvorilo oči“ koliko je mladim muzičkim talentima važno da uživo čuju velike umetnike i dobiju priliku da se sa njima sretnu i posavetuju.
Stoga je sledeći korak u radu Multikultivatora bio organizovanje mnogobrojnih radionica i višednevnih muzičkih klinika, kako bi polaznici muzičkih škola mogli da steknu „dopunsko obrazovanje“. Održana je radionica za produkciju zvuka „The Art of Life in Sounds“, kojom je otvoren studio za produkciju zvuka na odseku Audio i video tehnologije u Visokoj školi elektrotehnike, a u međuvremenu je ostvarena saradnja sa džez odsekom Muzičke škole Stanković, koji je potom redovno uključivao svoje učenike u sve Multikultivatorove događaje.
Presudan momenat, međutim, desio se 2005. godine, kada je, u saradnji sa Kulturnim centrom iz Novog Sada, Multikultivator organizovao odlazak 12 mladih muzičara iz Beograda i Novog Sada u Italiju, na edukativne programe u okviru Umbria Jazz festivala u Peruđi, koje su njegovi osnivači već preko dvadeset godina priređivali u partnerstvu sa prestižnim američkim Berkli koledžom.
Audicije bez treme
Tokom pet godina, Đorđevićeva organizacija je postala „zastupnik“ Umbria Jazz festivala u Srbiji. Pokrenut je Umbria Jazz Balcanic Windows festival, koji je u prvi plan izbacio mlade muzičare iz Srbije i regiona. Interesovanje publike je ponovo bilo iznenađujuće veliko – pojedine večeri beležile su preko dve hiljade posetilaca.
Uporedo sa tim aktivnostima, uspostavljena je saradnja sa Berklijem, na kojem je tada, igrom slučaja, asistent direktora za prijem novih studenata bio Gojko Damnjanić, rodom Zemunac. Od prvog kontakta pa do prvog dolaska Berklijevih stručnjaka u Beograd prošlo je pune tri godine. „Muzičke klinike sa audicijama za Berkli organizovali smo na jesen 2009. godine, kada je tokom nedelju dana došlo preko 200 mladih ljudi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Bugarske i Mađarske. Takav uspeh predstavljao je novu prekretnicu u našem radu, pa smo se potpuno preorijentisali na podršku mladim talentima, dok su koncerti postali tek prateći program uz radionice“, kaže Đorđević.
Berklijev program Global Initatives, organizuje audicije u celom svetu shodno lokalnom interesovanju, na kojima „lovi“ muzičke talente. Standardna procedura podrazumeva da svaki muzičar ima na raspolaganju do petnaest minuta da predstavi šta zna, što kod mnogih uzrokuje jaku tremu koja može biti presudna po ishod. Stoga su kandidati u Srbiji bili u nekoj vrsti povlašćene situacje jer su tokom nedelju dana u neformalnoj atmosferi bez opterećenja mogli da pokažu „oči u oči“ sa članovima žirija šta zanju i kogu i tek nakon toga su izlazili na audiciju. Stručnjaci u komisiji su do tog trenutka već bili dobro upoznati sa njihovim znanjem, ali i motivacijom za dalje napredovanje, pa je finalno testiranje predstavljalo tek puku formalnost.
„Tokom nekoliko poslednjih godina, kroz različite programe koledža Berkli u Srbiju smo doneli stipendije u vrednosti preko 2,5 miliona evra, dok je oko šezdesetak učenika muzičkih škola dobilo potvrdu svog kvaliteta od vrhunskih autoriteta u svetu muzike. S druge strane, za veliki deo njih, to je ujedno predstavljalo i razočarenje jer dobijene stipendije predstavljaju određeno učešće u ukupnoj školarini na Berkliju, dok preostali deo moraju da plate sami“, objašnjava naš sagovornik. Logično, sledeći korak je bio osmišljavanje pomoći za mlade stipendiste.
Mreža za međusobnu podršku
Pre godinu dana u Narodnom pozorištu u Beogradu održan je donatorski koncert kvarteta arapskog lautiste Dafera Jusefa, čiji je celokupan prihod od oko 10.000 evra uplaćen na račun Muzičke akademije u Oslu, za školovanje domaćeg saksofoniste Rastka Obradovića. Time je zvanično započeo sa radom Multiverzitet – najnovija etapa u poslovanju Multikultivatora – platforma za neformalno i kontinuirano muzičko obrazovanje, razvijena uz podršku koledža Berkli. Krajem prošle godine pružena je pomoć oko organizovanja donatorskog koncerta za Ognjena Gotovčevića, koji je dobio stipendiju u vrednosti od 80% ukupnog iznosa školarine na Berkliju. Na koncert je došlo oko 350 ljudi – prijatelja, rodbine, njegovih mladih „kolega“ iz muzičkih škola – koji su bili spremni da plate za kartu plate 1000 ili 2000 dinara i na taj način mu pruže podršku.
„Mladi koji se školuju za muziku nemaju prilike da slušaju jedni druge, ne postoje koncerti, prostori, mogućnosti da stvore svest o međusobnoj solidarnosti, kako bi mogla jednog dana da nam se ‘dogodi scena’. Država jedina ima potrebne mehanizme za pokretanje ozbiljne scene i to, pre svega, kroz budžetska ulaganja u aktivnosti kulturnih centara. Trenutno je situacija takva da tu ulogu na sebe preuzimaju pojedinci, privatne i nevladine organizacije, dok država veoma često podržava one programe koji su profitabilni, u finansijskom ili političkom smislu“, zaključuje Vladimir Đorđević.
Njegova organizacija, kaže, ne može, niti ima ambiciju da reši sve probleme, ali ima za cilj da obezbedi nezavisno, neprotežirano finansiranje, kao i da stvori međunarodnu mrežu mladih koji će nadalje pomagati jedni drugima. U planu je otvaranje godišnjeg konkursa, na koji će moći da se prijave svi mladi muzičari kojima je potrebna finansijska podrška, a nakon toga će se za njih organizovati donatorski koncerti. „Za naše programe dobijamo donacije od banaka, osiguravajućih kuća i velikih kompanija, ali verujemo da time na neki način i mi spasavamo živote mladim ljudima, jer im pružamo mogućnost da se razviju, kao profesionalci i kao ličnosti, u pozivu koji su odabrali“, poručuje Đorđević.