Domaći proizvođači koji su u „beskrajnoj tranziciji“ uspeli da prežive i da dalje razvijaju posao, kao i oni koji su ga upravo u takvim uslovima pokrenuli i razgranali, ne samo da su svesni koliko je u nedmatanju sa domaćom i stranom konkurencijom od značaja i dobar dizajn, već su spremni i da iskorače iz klišea, kakvih nije uvek pošteđena ni kreativna industrija.
Iako se smatra da je teško kvantifikovati doprinos dizajna u ekonomiji, britanski Savet za dizajn prihvatio se i tog posla. Sa svojih 70 godina iskustva, stavili su sebi u zadatak da razveju mit o dizajnu kao o maglovito korisnom segmentu poslovanja, koji može da pomogne firmi da uspešno posluje, ali bez jasnih brojki koje bi pokazale koliki je tačno taj doprinos. Rezultat njihovog istraživanja je vrlo konkretna cifra od 76,9 milijarde funti, na koliko se procenjuje vrednost cele kreativne industrije, dok samo dizajneri, od grafičkih do onih koji rade u automobilskoj industriji ili IT sektoru, stvaraju 3 milijarde funti dodatne vrednosti za britansku privredu svake godine. U analizi „Ekonomija dizajna“, navodi se i da je zaposleni u dizajnerskoj i srodnim branšama za 41% produktivniji od prosečnog britanskog radnika.
Kreativna industrija u Srbiji daleko je od ovakvih brojki, koliko i moć domaće ekonomije u odnosu na britansku. Ipak, mada se proces reindustrijalizacije odvija daleko sporije i mukotrpnije nego što se urušavala domaća proizvodnja, ovdašnji proizvođači koji su u „beskrajnoj tranziciji“ uspeli da prežive i da dalje razvijaju posao, kao i oni koji su ga upravo u takvim uslovima pokrenuli i razgranali, itekako znaju kakve prednosti nad domaćom i stranom konkurencijom obezbeđuje dobar dizajn.
Nova budućnost poznatih favorita
„Metalac“ iz Gornjeg Milanovca nedavno je, u saradnji sa organizacijom „Mikser“ i Balkanskom dizajn mrežom, putem javnog konkursa pozvao dizajnere i one koji žele da se okušaju u toj branši da ponude nova rešenja za stare favorite među posuđem: šerpicu, lončiće za mleko i džezvu za kafu. Konkurs je nazvan „Nove uspomene“, aludirajući tako na činjenicu da svako ko je odrastao na ovim prostorima zna za crvenu tufnastu džezvu, ili na šta se misli kada se kaže „šerpa plava boja“. Prema rečima direktorke marketinga Nadice Vujić Mitrović, odziv je bio i više nego dobar – dizajneri iz deset zemalja odgovorili su sa 240 predloga. Pobednici su, osim novčane nagrade, dobili i posuđe sa sopstvenim dizajnerskim rešenjem, kao i priliku da njihovi radovi budu izloženi na sajmu „Ambiente“ u Frankfurtu.
S druge strane, kompanija je, pruživši šansu mladim dizajnerima da se poigraju bojama, dekorima i grafičkim simbolima, ali i da poznatom posuđu priušte razne „dodatke“, poput navlaka, podmetača i poklopaca, i sama dobila mogućnost da sagleda kako oni vide budućnost njenog posuđa, ali i da bolje proceni šta očekuju kupci. To je posuđe koje je pre svega praktično, a može biti prepoznatljivo i po elegantnim, zaobljenim linijama sa diskretnim kombinacijama boja, ali i efektnim, razigranim šarama koje asociraju na ovo podneblje, objašnjava naša sagovornica.
Imajući u vidu da „Metalac“ svoje proizvode plasira na veoma različitim tržištima – na Balkanu, u Evroskoj uniji, SAD i Rusiji, odabiru odgovarajućeg izgleda se pristupa vema temeljno: razmatraju se zahtevi na konkretnim tržištima, specifičnosti pojedinih linija proizvoda i svetski trendovi. Na osnovu toga se predlažu konkretna rešenja, a u tom procesu, osim dizajnera, učestvuju i menadžeri prodaje, inženjeri ali i kupci putem anketa i društvenih mreža. Savremeno tržište, dodatno, zahteva da se izgled proizvoda stalno „osvežava“. Prema rečima Nadice Vujić Mitrović, samo u prošloj godini pogon “Metalac print” je odštampao 90 novih dekora, pa joj se, kaže, ponekad čini kao da posluju u modnoj a ne metalskoj industriji.
Hrabrost za iskorak
Pre tri decenije, kada je osnovana radionica iz koje će izrasti današnja kompanija „Drina Plastika“ iz Nove Pazove, plastično posuđe ili predmeti za kuću ni za živu glavu nisu smeli da se nađu u vidnom polju gostiju: jeftini a preko potrebni, plastični lavori, činije i kofe činili su skriveni svet kuhinja i ostava. Od njih se nije očekivalo da budu prijatni oku, već je dovoljno bilo da budu praktični.
Tu fazu su, u međuvremenu, prerasli i kupci i „Drina“. Danas je potrošačima bitno da predmeti od plastike budu i lepi kao što su korisni, a kompanija iz Nove Pazove i njen dizajnerski tim „Oneesentials“ osvojili su za svoje proizvode nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“ i priznanje Privredne komore Beograda. Prema rečima vlasnika „Drine“, Vidoja Mikavice, kompanija je, shodno porukama sa tržišta, donela odluku da značajnije investira u dizajn i reklamu. U razmatranju ideja kako da svoje proizvode istaknu u mnoštvu naizgled sličnih ponuda i učine ih što prepoznatljivijim i autentičnijim, okrenuli su se modernim formama i jarkim bojama.
Ideja je bila smela, ali se ubrzo isplatila, i to na način koji firme najviše vole – kroz rast tražnje i prihoda u potpuno novom segmentu tržišta. „Prethodno su naši najverniji kupci bile domaćice, starosti od 30 do 60 godina, a sada smo uspeli da privučemo mlade iz urbanih sredina, kojima se najviše dopao nesvakidašnji dizajn naših proizvoda, poput posude za hranu sa mestom za escajg na poklopcu, ili šolje za mleko u neobičajenim, modernim nijansama”, kaže Mikavica. “Drina” za sada snabdeva tržišta balkanskih zemalja, a „korak po korak” planira da poveća izvoz i u Zapadnu Evropu, gde su od presudnog značaja za uspeh konkurentne cene i kvalitetan dizajn njihove robe.
Lični pečat
Niška fabrika kozmetike „Aura“ koja, osim u regionu, posluje i na tržištu Bliskog Istoka i razvija planove za izvoz u SAD, drži se devize da je dobro osmišljeni dizajn uvek šansa da se pridobije novi potrošač. Vlasnica i direktorka „Aure“, Mila Litvinjenko, međutim, objašnjava da industrija u kojoj posluje ima stroge standarde proizvodnje i pakovanja. Zato je jedna od najvećih prednosti niške kompanije u odnosu na velike korporacije u tome, što sa svojih stotinu zaposlenih može brzo da odgovri na promene koje diktira kozmetička industrija, „a takva flekisbilnost dopušta da krajnjem proizvodu dodamo lični pečat, nešto što će nas izdvojiti od ostalih“, ističe naša sagovornica.
„Aura“ je na tom putu napravila jedan od presudnih koraka baš u vreme najveće krize 2009. godine, odlučivši da, uprkos rizicima, redizajnira svoj logo i brend, s ciljem da na tržištu „isposluje“ potpuno novi imidž, u skladu sa unapređenim kvalitetom proizvoda. Tako je izgled koji je odslikavao dubinu džepa prosečnog domaćeg potrošača, preobražen u kozmetičku liniju koja je na policama u maloprodajnim objektima zauzela ravnopravno mesto sa proizvodima inostrane, i daleko poznatije konkurencije.
Ambalaža „Aurinih“ proizvoda je crne boje, sa svedenim natpisima „nežnijih“ fontova, što, prema rečima Mile Litvinjenko, objedinjuje i formalna i neformalna pravila o eleganciji u kozmetičkoj industriji. Taj zadatak je poveren profesionalnm dizajneru koji je i stalni član “Aurinog” tima, a osmišljavanju svakog novog proizvoda uvek prethodi temeljno istraživanje tržišta i važećih trendova. U situaciji kada je oblik maskare ili ruža za usne propisan zahtevima masovne proizvodnje i opšteprihvaćenim standardima, niška fabrika nalazi prostor za inovacije u efektnim nazivima proizvoda, ili osmišljavanju limitiranih kolekcija, kada vlasnica, po sopstvenim rečima, insistira na rešenjima „koja su razigranija, ilustrativnija i ne toliko uobičajena za ovu branšu.“
Milica Rilak
broj 134, februar 2017.