Evropska centralna banka odlučila je da ne menja svoj program podsticaja, iako je priznala da jača ekonomski oporavak u 19 zemalja evrozone.
Iako su brojni ekonomski pokazatelji ukazivali na snažan oporavak prethodnih nedelja, nije bilo očekivano da će ECB promeniti politiku pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, u kojem učestvuju antievropska kandidatkinja Marin Le Pen i proevropski kandidat Emanuel Makron.
Pobeda Le Pen na izborima 7. maja mogla bi da dovede do poremećaja na finansijskim tržištima pošto ona zagovara izlazak Francuske iz evrozone.
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi rekao je da izbori ne utiču na odluku Banke i da je niska inflacija jedino što određuje politiku.
„Mi zaista ne zasnivamo monetarnu politiku na očekivanim rezultatima izbora“, rekao je Dragi na konferenciji za novinare povodom današnje odluke.
On je kazao da ECB nije uverena da će inflacija rasti i biti na zacrtanom cilju Banke koji je nešto ispod dva odsto.
Godišnja stopa inflacije u maloprodaji bila je u martu 1,5 odsto, dok je osnovna stopa inflacije, koja ne uzima u obzir nestabilne elemente poput energenata, bila samo 0,7 odsto.
„Podaci koji pristižu posle našeg sastanka početkom marta potvrđuju da oporavak ekonomije evrozone postaje sve jači i da su rizici dalje smanjeni“, rekao je Dragi.
U saopštenju povodom današnje odluke, ECB nije nagovestila kada bi mogla da smanji svoje vanredne mere podsticaja.
Špekulacije o njihovom smanjenju su se povećale pošto istraživanja pokazuju znatno ubrzanje ekonomije evrozone ove godine. To je potvrdila i Evropska komisija, u čijem istraživanju se navodi da je ekonomski sentiment u evrozoni na gotovo desetogodišnjem maksimumu.
„Istina je da se rast poboljšava i da stvari idu nabolje“, rekao je Dragi i opisao oporavak kao „čvrst i širok“ dok je u 2013. godini bio „neujednačen i slab“.
Ipak, izgleda da ECB još ne želi ništa da rizikuje, pogotovo dok je nezaposlenost na nivou od 9,5 odsto, iako ima trend opadanja.
U današnjem saopštenju ECB je ponovila da je čak „spremna da poveća“ podsticajne mere ako se izgledi za rast i inflaciju pogoršaju.
ECB zaostaje za centralnom bankom SAD, Federalnim rezervama, koje su podigle referentnu kamatnu stopu pošto se američka ekonomije brže oporavila od Velike recesije.
Neki analitičari smatraju da će ECB promeniti stav na sastanku u junu ili julu kako bi poslala signal da je ekonomiji pomoć manje potrebna. To bi moglo da dovede do objave o smanjenu programa podsticaja Banke u septembru.
Među aktuelnim merama podsticaja je i rekordno niska referentna kamatna stopa Evropske centralne banke od nula odsto. Zahvaljujući njoj, bankama je jeftinije da se zadužuju na međubankarskom tržištu, a privrednicima je jeftinije da pozajmljuju novac od banaka.
Izvor: Beta