/ Vesti / Grčka razmišlja o povratku
BiF Analize Čitajte B&F online

Grčka razmišlja o povratku

Saga o grčkoj dužničkoj krizi je tema koja se ponavljala na finansijskim tržištima otkako su se problemi sa dugom pojavili na površini po prvi put i doveli do inicijalne pomoći 2010. godine. Od tada je, u nekoliko navrata, zapretila da će uzdrmati monetarnu uniju i predstavljati konstantnu pretnju po stabilnosti finansijskog tržišta u Evropi, piše trejder fiksnim prinosima u Sakso banci, Majkl Boje.

This post has already been read 1010 times!

Saga o grčkoj dužničkoj krizi je tema koja se ponavljala na finansijskim tržištima otkako su se problemi sa dugom pojavili na površini po prvi put i doveli do inicijalne pomoći 2010. godine. Od tada je, u nekoliko navrata, zapretila da će uzdrmati monetarnu uniju i predstavljati konstantnu pretnju po stabilnosti finansijskog tržišta u Evropi, piše trejder fiksnim prinosima u Sakso banci, Majkl Boje.

Ali izgleda da se sada preteći oblaci nad Atinom razilaze. Više od tri godine – i posle još jedne tranše pomoći – od kada je poslednji put namerno iskoristila tržište obveznica, grčka vlada je rekla da je opet na ivici izdavanja novih državnih obveznica.

Neki investitori neće zaboraviti taj poslednji put, jer se brzo pretvorilo u mračnu priču za vlasnike obveznica. U leto 2015. godine, nakon odlučnog glasanja javnosti o ukidanju politike štednje Brisela, Grčka se nalazila na samo nekoliko sati od napuštanja zajedničke valute, koja je zauzvrat ubrzala trgovanje novim obveznicama na najnižih 40 centi za evro, konstatuje Boje.

Ova najnovija runda optimizma dolazi nakon još jednog jedanestosatnog dogovora između Grčke i njenih poverilaca, u kojem su se Evropska unija i MMF (nakon mnogo oklevanja) obavezale na drugi krug od više milijardi evra hitnih zajmova. Ono što je još više ohrabrujuće po dugoročne izglede je što u sporazumu još nije precizirano olakšanje duga, što podiže nade da bi Atina mogla ponovo da stane na noge u bližoj budućnosti.

Prvo suočavanje sa stvarnošću ove nade moglo bi biti već u roku od nekoliko nedelja kada će se od investitora u obveznice, kako se navodi, tražiti da ulažu u nove državne obveznice, za koje se očekuje da budu u obliku i formi petogodišnjeg posedovanja i potencijalne veličine od više od tri milijardi evra.

Za vladu pod vođstvom Ciprasa to bi bio odličan izveštaj, kao i nagrada za godine bolnih i ekonomskih reformi koje je stanovništvo mrzelo. Međutim, dodavanjem na hitnosti je nesumnjivo sujetno raspoloženje sadašnjih tržišta obveznica, na kojem se već desilo da obveznice grčke vlade dostignu najviši nivo za više godina. U junu je referentni prinos 10-godišnjih državnih obveznica pao ispod najnižeg nivoa iz 2014. godine, tačnije u trenutku kada je problematični zajmodavac poslednji put posegnuo za tržištem obveznica. Nedavnim dešavanjima nisu zauzete kratke pozicije na volatilnost, jer su u međuvremenu investitori za ove obveznice zahtevali čak 14%, a sadašnji nivo od 5,25% je najniži nivo još od 2009. godine.

Međutim, Grčka nije jedini dužnik koji traži finansiranje. Potraga za prinosom na tržištima obveznica zabeležila je nekoliko izdvojenih izdavanja obveznica koje su se loše kotirale a skoro su se pojavile u prodaji novih obveznica – sa nedavnim primerom prilikom obeležavanja 100-godišnjeg izdavanja obveznica u Argentini.

Kao što je to bio slučaj u Argentini, grčka istorija o skorašnjem neizmirenju obaveza možda neće danas zaplašiti investitore gladne prinosa, ali ako istorija može da nam da bilo kakvo objašnjenje, verujemo da će nervi investitora u obveznice biti ponovo na ispitu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close