Stranci koji žele da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji moraće da imaju prebivalište u našoj zemlji bar sedam godina, dok će za pravna lica iz inostranstva uslov biti da su bar pet godina registrovana u Agenciji za privredne registre (APR). To je, kako saznaje Blic, kostur Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi radna grupa Ministarstva poljoprivrede trebalo da završi do početka sledeće nedelje, a kojim bi se definisali uslovi prodaje od 1. septembra 2017. godine.
Navodno, još postoje nedoumice oko vremenske pravne povezanosti stranaca sa Srbijom, ali većina članova komisije koja priprema novi zakon smatra da je ovo rešenje koje garantuje zaštitu domaćih poljoprivrednika.
I ministar Branislav Nedimović najavio je nedavno da će država ići na koncept gde će neko morati da ima prebivalište na prostoru Srbije određeni vremenski period, što će važiti i za fizička i za pravna lica, pa će tek onda sticati uslov da postane vlasnik poljoprivrednog zemljišta.
Sa takvim stavom saglasan je i agroekonomski analitičar Milan Prostran, koji u razgovoru za eKapiju kaže da se zalaže za uvođenje kriterijuma rezidentnosti, i to minimum 10 godina života u Srbiji, čime bi se „zakomplikovala“ procedura kupovine zemlje za strance.
– Takođe bi trebalo ograničiti površinu zemlje koju stranci mogu da kupe, na primer na maksimum 100 hektara, dok bi treći uslov, prema mom mišljenju, moralo da bude minimum pet godina bavljenja poljoprivredom, odnosno da je potencijalni kupac stručnjak za ovu oblast – ističe Prostran.
Ovim ograničavajućim faktorima država bi pokušala da delimično sanira situaciju koja je rezultat potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) 2008. godine, kojim se naša zemlja obavezala da od 1. septembra ove godine omogući strancima trgovanje oranicama. Inače, Srbija je jedina zemlja koja je u postupku pregovora o pridruživanju prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta, dok su druge zemlje tu obavezu imale tek po ulasku u EU.
– Pošto smo svesni da ne možemo promeniti SSP, a to je već pet godina jasno i aktuelnoj vlasti, moramo se boriti da unesemo izmene u zakon o poljoprivrednom zemljištu do 1. septembra kada SSP stupa na snagu. Naravno, o tome je trebalo misliti još ranije i bojim se da nećemo stići sve to da završimo, jer zakon još nije ni ušao u skupštinu – objašnjava Milan Prostran.
On smatra da je najavljena javna rasprava o novom zakonu, za koju iz Ministarstva poljoprivrede kažu da bi trebalo da počne za desetak dana, svakako zakasnela, a dodatno je obesmišljava to što se događa usred leta, kada je većina ljudi na odmorima.
– Ukoliko ne budemo u mogućnosti da na vreme usvojimo ove izmene zakona, još jedna opcija je da primenimo model Mađarske, koja je svojevremeno raspisala referendum na kome je građanima postavila pitanje – da li prodavati zemlju strancima ili ne? Pošto je 80% Mađara bilo protiv oni su tu zabranu uneli i u Ustav, iako su u to vreme već više godina bili članica EU. To je verovatno najekstremniji primer – kaže za eKapiju Milan Prostran, čiji je stav da je prodaja poljoprivrednog zemljišta praktično „prodaja suvereniteta države“ i zato naglašava da moramo hitno usvojiti izmene zakona i odložiti bar na 10 godina prodaju zemlje strancima.
Primena SSP ne znači prodaju zemljišta bez ograničenja
S druge strane, evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan navodi da je prodaja poljoprivrednog zemljišta osetljivo pitanje, ali ističe da se toga ne treba „bezrazložno plašiti“, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne otvara vrata za kupovinu zemljišta građanima EU bez ikakvih ograničenja.
– SSP podrazumeva da od 1. septembra 2017. neće biti diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište, a srpske vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, ako se ti uslovi jednako primenjuju – rekao je Hogan za sajt Agrosmart.
On je podsetio da, nakon prethodnih proširenja EU, progresivna liberalizacija kupovine zemljišta nije dovela do toga da stranci u značajnijoj meri kupuju oranice u novim zemljama članicama.
– Zapravo, državljani EU ili kompanije već mogu u Srbiji da kupe zemljište preko preduzeća registrovanog u Srbiji, a do sada se to desilo samo u ograničenom obimu. Uostalom, kao i u svim sektorima privrede, strane investicije ne treba posmatrati sumnjičavo – one mogu doneti novu tehnologiju i znanje i doprineti poboljšanju konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji – zaključio je Hogan.
Izvor: eKapija