Istraživanja pokazuju da su stručnjaci podeljeni, a građani veoma zabrinuti kada je reč o prognozama kako će se sve intenzivnija automatizacija odraziti na radna mesta i zapošljavanje. Poslodavci, međutim, smatraju da će ljudska intuicija, empatija i kreativnost biti nezamenljivi i u budućnosti, te da će novi poslovni modeli biti zasnovani na koegzistenciji ljudi i mašina.
Od prvog do najnovijeg istraživanja revizorsko-konsultantske kuće PwC među vodećim kompanijma u svetu o tome kako upravljaju talentovanim kadrovima, prošlo je 20 godina. U tom kratkom vremenskom periodu sa stanovišta ljudske istorije, globalizacija i nove tehnologije uzrokovale su radikalne promene, koje su po svojim razmerama jednake onima koje je proizvela industrijska revolucija.
Efekti primene tehnologija na broj zaposlenih
Pre dve decenije, u čitavom svetu bilo je manje od 700.000 industrijskih robota dok ih danas ima 1.8 miliona, a do 2019. godine njihov broj bi mogao da dostigne 2.6 miliona. U razvijenim zemljama došlo je do istovremenog porasta proizvodnje i pada zaposlenosti, a jedan, mada ne i jedini uzrok je razvoj tehnologija. Danas se u izradi automobila i aviona koristi 3D štampa, biotehnologija menja način na koji uzgajamo useve i proizvodimo hranu i lekove, a dalji razvoj nanotehnologija i veštačke intelegencije će u velikoj meri preoblikovati brojne privredne delatnosti, verovatno i brže nego što očekujemo.
Neki od primera koji najavljuju dubinu promena su samohodna vozila za isporuku robe, ili inovativna prodavnica „Amazon Go“u kojoj nema ni prodavaca ni blagajne, zahvaljujući tehnologiji koja prvo skenira proizvod koji kupac odabere i odmah potom skida potrošeni iznos sa njegovog računa.
U strahu su velike oči
Pitanje koje se neminovno nameće i postalo je jedna od najvažnijih tema ne samo u stručnim debatama već i u najširoj javnosti jeste kako će se i u kojoj meri ovakvi tehnološki trendovi odraziti na radna mesta i zaposlenost? Da li će se u pogledu makroekonmske, a posebno društvene stabilnosti otvoriti nova „Pandorina kutija“, ili će biti pronađena nova rešenja za koegzistenciju ljudi i mašina, kojima će se prevazići negativne posledice?
Mišljenja o tome su veoma podeljena, što ilustruje i primer istraživanja među državama članicama OECD o broju radnih mesta koja su izložena riziku zbog automatizacije, a koje pokazuje da se prognoze kreću u rasponu od 9% do čak 57%. Taj procenat bi, po mišljenju pojedinih stručnjaka, mogao biti i veći u zemljama koje su se okrenule automatizaciji a istovremeno imaju mnogo nekvalifikovanih radnika. Široka javnost je još zabrinutija, budući da ovogodišnja anketa koju je kompanija PwC sprovela među stanovništvom u 22 zemlje pokazuje da od 5.000 ispitanika, čak 79% procenjuje da će u narednih pet godina doći do otpuštanja zaposlenih usled primene novih tehnologija.
Među generalnim direktorima oni najoptimističniji imaju u planu najveće povećanje broja zaposlenih
Pitanja u ovoj anketi su bila povezana sa onima koje je PwC postavljao u najnovijem istraživanju među 1.379 direktora u 79 zemalja, uključujući i Srbiju, a koja su se odnosila na njihova predviđanja o potrebama za kadrovima. Rezultati do kojih se došlo su drugačiji u odnosu na stavove građana, jer samo 16% generalnih direktora u svetu i 22% generalnih direktora u Srbiji planiraju smanjivanje broja zaposlenih u narednih godinu dana, dok 52% njihovih kolega u svetu i 42% u Srbiji ima u planu povećanje broja zaposlenih (vidi sliku 2).
Viđenje generalnih direktora u pogledu budućih trendova, uslovljenih inetnzivnom automatizacijom, uglavnom se zasniva na konceptu koji spaja tehnologije i jedinstvene veštine zaposlenih (vidi sliku 3). Reč je o veštinama koje mašine nemaju, a neophodne su za pronalaženje inovativnih rešenja kao ključnog poslovnog segmenta za pronalaženje novih prilika na tržištu.
Kompanije i dalje imaju potrebu za stručnim kadrovima, i to iz nekoliko razloga. Jedan se odnosi na činjenicu da je za usvajanje i primenu novih tehnologija potrebno puno vremena, bilo zbog toga što su postojeće tehnologije još uvek profitabilne, ili zato što kompanija ima druge prioritete, kao i stoga što promena tehnologija zahteva ulaganje velikih napora i resursa.
Regulatorno okruženje, takođe, ima veliki uticaj na tempo tehnoloških promena. Neki od najvećih svetskih izvoznika, kao što su Brazil i Francuska, kasne u primeni robotike, delimično zbog postojanja strogih propisa o radu u tim zemljama. Osim toga, danas tehnologije ne mogu da zamene svako radno mesto, niti sve aspekte neke funkcije u kompaniji. Ugrožena su ona radna mesta koja predviđaju rutinske, repetitivne poslove, standardizovane aktivnosti i radne zadatke, kao i nerutinski poslovi koji uključuju rad sa podacima kojih ima u dovoljnom broju da mašina može da prepozna nepravilnost među njima.
Ljudi su najspremniji da se promene
Međutim, poslovi koji su kompleksniji i podrazumevaju različite radne zadatke teže mogu biti zamenjeni mašinama. Čak i kada je reč o radnim procesima koji u potpunosti mogu biti automatizovani, ljudske sposobnosti će biti prioritetne, jer kompanije ne mogu da povere mašinama komunikaciju sa potrošačima i klijentima, kako bi razumele njihove potrebe za određenim proizvodima i uslugama, kao i način na koji žele da koriste tehnologiju u donošenju takvih odluka i prilikom same kupovine.
Najteže je pronaći kadrove koji poseduju veštine koje nisu razvijene kod mašina
Uporedo sa razvojem novih tehnologija stvara se i potreba za novim radnim mestima, počev od same IT industrije, do privrednih delatnosti poput turizma, rekreacije ili industrije zabave, koje dobijaju nove prilike na tržištu jer tehnološki napredak omogućava i više slobodnog vremena za sve veći broj ljudi. Svedoci smo i da se neki „stari“ poslovi sada pojavljuju u novom izdanju. Primera radi, nove tehnologije omogućile su pojavu takozvanih „on-demand“ kompanija koje povezuju kupce i preduzetnike tako što vrše promet različitih dobara i usluga – od taksi prevoza do smeštaja.
Na kraju, istorija je puna primera tehnoloških prekretnica, zaključno sa prethodnom industrijskom revolucijom, koji svedoče da su ljudi ti koji su najspremniji da se promene i u novim okolnostima pronađu rešenja u svoju korist. Računari su mnogo efikasniji od ljudi u analizi velike količine neobrađenih podataka, ali nemaju intuiciju, empatiju i kreativnost koji bi te podatke povezali u smislenu celinu. Mašine ne mogu bez ljudi, a ljudima one omogućavaju da njihove lične, poslovne i društvene aktivnosti postanu zanimljivije i svrsishodnije.
Jelena Miletić, menadžer Odeljenja za marketing i komunikacije u kompaniji PwC Srbija