Više od milijardu i po ljudi na svetu na svojim pametnim telefonima ima instaliranu neku od aplikacija za razmenu poruka i razgovor, a procene kažu da su korisnici iMessengera, WhatsAppa, Vibera i sličnih servisa širom sveta samo tokom prošle godine slali po šest milijardi stikera dnevno. Šansu da svoje popularne junake „pretvore“ u stikere nisu propustili tvorci crtanih i igranih filmova, vlasnici ragbi i fudbalskih timova, a prilika za bolje povezivanje sa kupcima nije promakla ni kompanijama, što je sve vidljivije i na domaćem tržištu.
Pre 25 godina poslat je prvi SMS, a čak i tada su korisnici pokušavali da tekstualnoj poruci „prikače“ i sliku, pa su tačke, zagrade i ostali znaci interpunkcije korišćeni da se dočaraju nasmejano, tužno ili ljutito lice. Ono što je nekada bio „smajli“ danas je stiker, digitalna ilustracija koja prikazuje emociju ili dešavanje u životu pošiljaoca poruke. Za zapadnu hemisferu stikeri su relativno nov fenomen, ali u Japanu su postali popularni posle cunamija 2011. godine, kada je zbog štete na infrastrukturi postalo brže i lakše komunicirati preko mobilnih aplikacija, umesto putem SMS i telefona. Dodatna prednost stikera bila je i u tome što je i relativno duga tekstualna poruka mogla, po principu „slika govori više od hiljadu reči“, da stane u jednu simpatičnu ilustraciju koja se oslanjala na estetiku stripova i karikatura.
Prva kompanija koja je omasovila upotrebu stikera je korejski Naver, i to preko aplikacije za dopisivanje i razgovor Line. Line je u isto vreme i prva kompanija koja je skrenula pažnju na poslovni potencijal digitalnih sličica, pošto je čak 30 odsto svojih prihoda ostvarivala kroz prodaju paketa stikera korisnicima. Prošle godine, Line je u isto vreme listiran na Njujorškoj i Tokijskoj berzi, a kako je pre toga bio u obavezi da objavi detaljne podatke o poslovanju, šira javnost saznala je da je samo od stikera za godinu dana zaradio oko 270 miliona dolara.
Preuzimanje stikera, inače, može biti besplatno ili se naplaćuje najviše oko dva dolara po paketu za razne „premium“, sezonski popularne ili „ekskluzivne“ stikere. Facebook Messenger se, recimo, za sada drži toga da je bolje da besplatno ponudi sve stikere, a naplati njihovo brendiranje zainteresovanim kompanijama.
Gde su korisnici, tu je prilika za marketing
Procenjuje se da danas oko dve milijarde ljudi koristi „pametne telefone“, i da čak 75% njih ima instaliranu neku od popularnih aplikacija za razmenu poruka. Prema podacima kompanije Similar Web, globalno najpopularnije su WhatsApp, Facebook Messenger, Viber, Line, WeChat, Telegram i KakaoTalk. Viber procenjuje da njegovih 950 miliona korisnika širom sveta u proseku tokom mesec dana pošalje dve milijarde stikera.
Viber je zato razvio usluge za kompanije, kojima nudi priliku da ponude brendirane stikere preko njihove platforme, i to u formi paketa sa sličicama koje korisnici mogu da preuzmu i koriste u raznim prilikama. Iste usluge nude i druge aplikacije, a svi zajedno su vrlo tajnoviti kada treba objaviti koliko paketa su korisnici zaista preuzeli, dok se analize efekata takvog reklamiranja prave po narudžbini kompanija i drže van očiju javnosti i konkurencije. Ipak, Viber voli da se pohvali uspehom koji su postigli u južnoj Aziji, kada su ponudili brendirane stikere za lanac brze hrane Jollibee na Filipinima. Prema njihovim podacima, paket sličica na kojima crveno-bela pčelica želi prijatan ručak ili šalje zagrljaj, preuzelo je pet miliona korisnika, a taj lanac je tokom 2016. lansirao novi paket stikera svakog kvartala.
Sa druge strane okeana, američka kompanija Bare Tree Media objavila je sopstvena istraživanja, koja ukazuju na to da je samo tokom 2015. i 2016. broj marketinških kampanja koje su uključivale upotrebu brendiranih stikera porastao za 609%, i da je jasno da se kompanije utrkuju da ih ponude svojim korisnicima, publici ili obožavaocima. Za ove poslednje, navijače američkog tima New England Patriots, Bare Tree Media uradila je seriju stikera inspirisanih likom omiljenog igrača Roba Gronkovskog, a njegovo neobično prezime iskorišćeno je za naziv paketa sličica koje su se odomaćile kao „Gronkmoji“.
Domaća stiker scena
U Srbiji je Viber najpopularnija aplikacija za razmenu poruka, smajlija i stikera. Upravo je Viber bio mesto gde su po prvi put ponuđeni stikeri – paket sa likovima iz popularnog „Blic stripa“ Marka Somborca, zahvaljujući kojima se taj pojam odomaćio i među onima koji ih nisu koristili. Lansirani su prvog septembra prošle godine, a samo tokom prvih 12 sati preuzeti su 55 hiljada puta. S druge strane, putem sličica „Young love in Belgrade“ autorke Milene Klebanov, trenutno se reklamira turistička ponuda Beograda, a naša prestonica našla se među sedam gradova na svetu koji nude sopstvene pakete Viber stikera.
Poznati domaći brendovi takođe se nisu ustručavali da prate trendove. Početkom ove godine, u stikere se pretvorio „Plazma“ keks, i to kako bi obeležio 50. rođendan, a godinu dana pre njih stikere na srpskom ponudila je „Guarana“. Na Viberovom stiker marketu, međutim, primetno je da su banke među najjaktivnijim „ponuđačima“, pa tako i oni koji nisu klijenti mogu da preuzmu pakete sličica UniCredit i Addiko banke, a odskora i Poštanske štedionice.
U Addiko banci za B&F naglašavaju da su stikeri samo jedan segment njihovog partnerstva sa Viberom, ali i navode da je, zahvaljujući digitalnim sličicama, za mesec i po dana broj pratilaca na njihovom javnom Viber nalogu porastao na skoro 100 hiljada. „To je bio samo početak naših aktivnosti da od novog kanala komunikacije sa klijentima napravimo nešto više i da zaokružimo digitalno iskustvo. U narednom koraku, uveli smo Addiko Chat Banking, odnosno omogućili smo da se obavljaju najosnovnije bankarske funkcije putem Vibera, uključujući i opciju slanja novca kontaktima u imeniku“, objašnjavaju u Addiko banci.
Iza šarenih sličica i animiranih životinjica stoji, naravno, stari dobri biznis koji budno prati trendove. Istraživanje časopisa Business Insider ukazuje na to da su aplikacije za razmenu poruka tek završile sa prvom fazom razvoja, u kojoj su se borile za što veći broj korisnika. „U sledećoj fazi, kompanije će se fokusirati na osmišljavanje usluga i monetizaciju ogromne korisničke baze“, očekuju analitičari tog lista. Oni podsećaju da su kompanije i dalje spremne da više potroše na reklamu na društvenim mrežama poput Facebooka ili Twittera, ali su uvereni da će se takav trend preokrenuti kada aplikacije za razmenu poruka nadograde sopstvene usluge i ponude još više mogućnosti za povezivanje brendova sa njihovim korisnicima.
Milica Rilak
decembar/januar 2017/18, broj 144/145