Sektor usluga u Kini stvara više od polovine BDP-a, u Sjedinjenim Državama zapošljava čak 75% od ukupnog broja radnika, i čini dve trećine privrede Evropske unije. Usluge su najveći svetski biznis, ali se čak i u najrazvijenijim zemljama dešava da njihov razvoj usporavaju birokratske ili političke prepreke. Uslužni sektor je sve konkurentniji i u Srbiji i upravo ta delatnost predstavlja kopču pomoću koje naša privreda hvata korak sa razvijenijim ekonomijama, smatra ekonomista Ivan Nikolić.
Pričom o 38-godišnjem Điju koji je posle svađe sa šefom odlučio da dvadesetogodišnju karijeru fabričkog radnika zameni otvaranjem malog restorana u gradu Šenženu, časopis Bloomberg Businessweek otvara temu kretanja radne snage u Kini i mogućnosti sektora usluga da udomi milione diplomaca ali i nezaposlenih sa skromnijim kvalifikacijama, koji svake godine pristignu na tržište rada najmoćnije svetske privrede.
Đi je zaključio da mu naporan rad ne gine ni u proizvodnji ni u sektoru usluga, ali da je u ovom drugom makar sam svoj gazda. Sektor usluga u Kini, inače, je krajem 2016. zapošljavao oko 43% odsto od ukupnog broja radnika, što je više nego ikada u toj zemlji, ali i dalje relativno manje nego u razvijenim privredama, gde broj zaposlenih u tom sektoru ide i do 80%.
Kineske vlasti postavile su cilj da sektor usluga do 2020. godine mora da stvori novih 50 miliona radnih mesta, što će se verovatno i desiti, ali je pitanje koliko će ta radna mesta biti atraktivna za sve ambicioznije i kvalifikovanije mlade Kineze. Iako država nudi i brojne podsticaje, uključujući i niži porez za uslužne delatnosti, kineski sektor usluga i dalje radije i češće zapošljava dostavljače ili prodavce u radnjama nego programere, finansijske savetnike ili menadžere. Sagovornici Bloomberg Businessweeka zato upozoravaju kako bi cilj kineskih vlasti da modernizuju privredu mogla da ugrozi činjenica da sektor usluga ne stvara poželjna niti dobro plaćena radna mesta u dovoljnoj meri.
Prednosti i mane jedinstvenog tržišta usluga EU
Dok se Kina suočava sa manjkom dobro plaćenih radnih mesta za stručnjake, u Evropskoj uniji u toku je projekat pojednostavljenja procedura i smanjenja birokratije, kako bi jedinstveno tržište usluga postalo funkcionalnije.
Početkom prošle godine, Evropska komisija predstavila je niz mera s ciljem da pružaoci usluga, poput inženjerskih firmi, IT konsultanata, kompanija koje se bave organizacijom sajmova ili onih specijalizovanih za usluge u građevinarstvu, mogu jednostavnije da nastupe na stranom tržištu u okviru EU. Jedna od novih opcija koje će im biti na raspolaganju je i elektronska procedura nazvana European Services e-card, uz pomoć koje će kompanije iz tog sektora moći da završe sve administrativne procedure na nedomicilnom tržištu, i tako dobiju priliku da ponude svoje usluge i na toj teritoriji.
Sama ideja o funkcionalnom jedinstvenom tržištu usluga nije nova, a kao i mnoge inicijative u EU, razvijana je i delimično testirana godinama, ali i dalje se suočava sa prilično glasnom opozicijom. Evropska federacija građevinske industrije FIEC, recimo, u ime svojih članova iz građevinske, ali i industrije osiguranja i održavanja, otvoreno upozorava da će sistem e-card, umesto da olakša poslovanje po principu fer konkurencije, u suštini olakšati posao onima koji izigravaju sistem, lažiraju ponude ili koriste neprijavljenu radnu snagu, između ostalog i zato što ne ostavlja dovoljno vremena lokalnim organima da provere podatke koje im dostavljaju kompanije iz inostranstva.
U Evropskoj uniji usluge su ogroman biznis, koji čini dve trećine ekonomije i generiše 90% novostvorenih radnih mesta, ali se, prema oceni Evropske komisije, taj sektor suočava sa niskim rastom produktivnosti i, paradoksalno, ozbiljnim barijerama za nesmetano poslovanje na celom „jedinstvenom“ tržištu. To posebno utiče na oko 50 miliona profesionalaca, kao što su arhitekte ili farmaceuti, koji moraju da ispune stroge preduslove da bi se bavili svojim poslom u sopstvenoj zemlji, dok se u drugim državama članicama suočavaju sa različitim nacionalnim regulativama, pa im je teže nego „lokalcima“ da dokažu da imaju odgovarajuće profesionalne kvalifikacije. Zato Evropska komisija preporučuje svim državama članicama da pokušaju da usaglase propise, kako bi se omogućio „slobodniji protok“ profesionalaca na evropskom tržištu, ali i očuvao kvalitet usluga koje oni pružaju.
Američki plan za rušenje barijera
Američki sektor usluga zapošljava 75% radnika i generiše 80% BDP-a, a o njegovoj snazi svedoči i podatak da je ukupna vrednost njegovog izvoza dostigla rekordnih 777,9 milijardi dolara u 2017. godini, uz ostvarenje suficita na tržištima širom sveta.
Stoga je u ovoj godini Koalicija uslužnog sektora (CSI), jedno od većih udruženja koje okuplja banke i osiguravače, kompanije iz oblasti maloprodaje, logistike i medija kao i informatike i telekomunikacija, sebi dalo zadatak da poradi na daljem rastu konkurentnosti američkih usluga, a ona se, prema njihovom mišljenju, može postići samo kroz sklapanje i primenu trgovinskih sporazuma sa partnerima širom sveta. Problem je, međutim, u tome što je aktuelni predsednik Donald Tramp odlučan u nameri da se ključni sporazumi ponovo ispregovaraju, u skladu sa njegovim sloganom „Amerika na prvom mestu“.
Spisak sporazuma koje treba ažurirati, ponovo ispregovarati ili tek postići sa najvažnijim partnerima impresivan je koliko i sama američka industrija usluga. Pre svih, tu je kontroverzni Transatlantski sporazum o investicionom partnerstvu, poznatiji kao TTIP, o kome su pregovori sa Evropskom unijom zastali sa Trampovom pobedom na izborima i do danas stoje na ledu. Zatim, treba ispregovarati novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom, koja i sama tek treba da definiše sopstveni „brakorazvodni“ ugovor sa Unijom. Na kraju, ali nikako manje važno, u toku su pregovori sa Kinom o sklapanju takozvanog bilateralnog sporazuma o investicijama (BIT), koji se vode u senci Trampovih pretnji da će povećati carine na uvoz čelika, a sa ciljem da SAD izbalansiraju odnos ukupnog uvoza i izvoza sa kineskom privredom. Udruženje CSI, inače, najveći potencijal za rast tražnje za američkim uslugama vidi u Brazilu, Indiji, Indoneziji, Vijetnamu i na afričkom kontinentu.
Rast konkurentnosti srpskih usluga
Uspeh srpskog sektora usluga često se meri u odnosu na izvoz malina, verovatno najpoznatijeg domaćeg poljoprivrednog proizvoda. „Više smo zaradili od softvera nego od maline“ glasi naslov koji je prvi put objavljen krajem 2012. i od tada se barem jednom pojavio svake godine, a najnovija analiza objavljena u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) pokazuje da prosečna stopa rasta izvoza usluga u prethodne tri godine (11,7%) premašuje stopu robnog izvoza (10,1%). Takođe, sektor usluga doprineo je smanjenju ukupnog deficita sa 72,1%, a saldo usluga je iz godine u godinu pozitivan, dok robe mnogo više uvozimo nego što izvozimo.
Ekonomista i urednik MAT-a Ivan Nikolić kaže da postignuti rezultati ukazuju na to da je sektor usluga sve konkurentniji, i zaključuje da mala, tehnološki zaostala zemlja poput naše lakše može da „uhvati kopču“ sa razvijenijim privredama preko usluga nego preko proizvodnje roba, iako se u tom „robnom delu“ naše privrede nalaze sektori koji se stalno izdvajaju kao razvojne šanse, poput poljoprivrede i prehrambene industrije.
Na dobre performanse sektora usluga, inače, presudno utiču dve oblasti: telekomunikacije, kompjuterske i informacione usluge, odnosno IKT sektor i takozvane „ostale poslovne usluge“, u koje, između ostalih, spadaju istraživanje i razvoj, kao i profesionalno i menadžersko savetovanje.
Na pitanje šta o ishodu dugogodišnjih raprava i poziva na reindustrijalizacije zemlje govori podatak da usluge u ovom trenutku stvaraju više od 60% BDP a industrija oko 31%, Nikolić odgovara da nam je, svakako, potrebno i jedno i drugo, ali da se često smetne sa uma da je udeo industrije u našoj privredi već daleko iznad evropskog proseka. „Može se raditi na povećanju vrednosti koju stvara domaća industrija, ali teško da možemo da povećamo udeo industrije u BDP. S druge strane, gledano iz ugla brzine rasta, sektor usluga beleži bolje rezultate sa manje angažovanih resursa“, objašnjava Nikolić, i podseća da se i struktura proizvodnje na globalnom nivou drastično promenila u odnosu na doba kada je naša zemlja imala značajnije proizvodne kapacitete. Danas se, kaže, insistira na masovnoj i jeftinoj proizvodnji, što znači da se prostor za postizanje konkurentnosti smanjio, a Srbija, za razliku od recimo Italije, nije izgradila imidž proizvođača ekskluzivne, brendirane robe.
Usluge su, s druge strane, sektor gde konkurentnost domaćih igrača raste, o čemu svedoči i činjenica da se već dve godine nalazimo pri evropskom vrhu prema učešću izvoza IKT usluga u odnosu na ukupan izvoz.
Interesantan je i uspon „ostalih poslovnih usluga“, u okviru kojih „profesionalno i menadžersko savetovanje“ u poslednje tri godine beleži prosečni godišnji rast suficita od čak 41,6%, a samo tokom 2017. ta grupa aktivnosti zabeležila je suficit od 193 miliona evra. „To znači da se povećava broj dobro plaćenih domaćih menadžera, a raste i broj uspešnih stranih kompanija koje posluju u našoj zemlji. One su“, objašnjava Nikolić, „u većoj meri nego domaće firme spremne da angažuju kvalitetne, a to znači i bolje plaćene rukovodioce“.
Milica Rilak