Uprkos (pre)čestim aferama na domaćem terenu, naša javnost u proteklom periodu angažovano je pratila i zahlađivanje odnosa između Velike Britanije i Rusije, posle trovanja bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije nervnim gasom.
Skripalj (66) je bivši ruski tajni agent koji je, dok je radio u madridskoj kancelariji vojnog atašea ruske vojne obaveštajne službe GRU, vrbovan od strane britanskog MI6. To se desilo u vreme Borisa Jeljcina, tokom ekonomske krize zbog koje agenti u zemlji i inostranstvu mesecima nisu dobijali plate. Zbog engleske „velikodušnosti“ on je promenio stranu, počevši da špijunira za Britance, kojima je navodno dao podatke o sastancima i lokacijama ruskih agenata, na osnovu čega je veliki broj njih proteran iz evropskih zemalja.
I posle povratka u Moskvu, Skripalj je nastavio da snabdeva Britance poverljivim informacijama. Međutim, kada je ruska služba FSB to otkrila uhapšen je i optužen za veleizdaju na 13 godina robije. Ipak, imao je mnogo sreće – Amerikanci su 2010. razotkrili mrežu od deset ruskih špijuna među kojima je bila i poznata Ana Čepmen. Oni su razmenjeni za četvoro zapadnih špijuna koje je Rusija držala a među njima je bio i Skripalj.
Od tada ovaj bivši špijun živi u britanskom gradu Solsburiju. Izgubio je suprugu zbog bolesti a sin mu je poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima tokom putovanja u Sankt Petersburg. Početkom marta ove godine on i ćerka otrovani su nervnim gasom na sopstvenom pragu, i od tada traju međusobne optužbe između Rusije i Britanije ko je ovo uradio, i ko koristi ovaj pokušaj ubistva u svoju korist. Englezi su odmah optužili Rusiju da je otrovala svog bivšeg agenta, dok se od ruskih stručnjaka moglo čuti da Skripalj i ćerka ne bi preživeli da je stvarno stručno korišćen ruski nervni glas.
Neka verzija novog hladnog rata traje dakle već mesec i po, a rezultat je proterivanje ruskih diplomata iz više od 20 zemalja, na šta je Rusija uzvratila proterivanjem 60 američkih diplomata. Ukupan broj diplomatskih mesta koja su ostala upražnjena posle ove političke krize je 130.
U međuvremenu su i Skripalj i ćerka izašli iz kritičnog stanja, a ona je čak i napustila bolnicu. No, kao i o svim detaljima ovog slučaja, i o njenoj budućnosti ruski i britanski mediji različito izveštavaju. Svako naime piše da će Julija Skripalj ostati u njegovoj zemlji, gde je bezbednija. Svako naravno i kritikuje suprotnu stranu, optužujući je da se olako igra ljudskim životima iz političkih razloga. Ko je iskreniji teško je izmeriti, znajući kako funkcioniše međunarodna politika.
Ova špijunska afera pak nije jedini uzrok nesuglasica između Rusije i zapadnih država. Sve je više turbulencija na sirijskom nebu a trenutno se vodi oštra verbalna borba između Rusije sa jedne i SAD, Velike Britanije i Francuske, sa druge strane, po pitanju reakcije na navodni hemijski napad na civile u toj bliskoistočnoj zemlji. Da podsetimo, ne uvek taktični američki predsednik Donald Tramp nazvao je Asada životinjom i osudio napad na poslednje pobunjeničko uporište koji se zaista i desio ali, kako Rusi misle, samo bombama a ne hemijskim oružjem. Sa Amerikom je po ovom pitanju saglasna Turska dok Rusija ipak misli da nije u pitanju državni terorizam usmeren protiv civila već borba protiv islamskih terorista.
Ulje je na vatru dodao Karl Bilt, bivši švedski premijer a sada kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), svojom objavom na Tviteru da je rusko Ministarstvo odbrane izdalo naredbu da se borbena gotovost ruske crnomorske flote podigne na najviši nivo i da je izdato upozorenje za eventualni napad nakon što je primećeno da su vojni brodovi koalicionih snaga na čelu sa SAD, Velikom Britanijom i Francuskom, krenule ka Siriji. Ovo još nije zvanično potvrđeno, međutim podiglo je veliku prašinu u javnosti. Doduše, samo domaćoj, jer nijedan ozbiljniji inostrani medij nije preneo ovu vest.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.