Posle velikog uspeha sa portalom, a kasnije i aplikacijom za online naručivanje hrane Donesi.com, bračni par Ivana i Vladan Zirojević odlučili su da se ponovo okušaju u preduzetništvu. Njihov novi poduhvat je usluga SrediMe, aplikacija koja povezuje salone za friziranje i negu lepote sa korisnicima, tako što omogućava pregled salona, tretmana i slobodnih termina, kao i online zakazivanje. Ivana Zirojević za B&F kaže da domaće tržište digitalnih usluga, iako relativno malo, nudi dobre poslovne prilike onima koji pravilno procene potrebe korisnika i odaberu odgovarajuću tržišnu nišu.
Mnogi iskreno žele da se upuste u neki posao, ali jednostavno ne znaju odakle da krenu u potragu za „onim nečim“ što bi mogli da ponude na tržištu. Ivana Zirojević, preduzetnica i majka četvoro dece, krenula je od sebe i svojih potreba: shvatila je da puno vremena gubi pokušavajući da pronađe odgovarajući frizerski salon i zakaže feniranje u vreme kada joj njene obaveze to dozvoljavaju. „Prvo bih među vizit kartama tražila frizere, da bi onda usledilo telefoniranje i raspitivanje za termine. Onda meni odgovara recimo utorak, frizerka bi ponudila četvrtak, da bismo obe ponovo listale svoje rokovnike i tako u krug. Tada sam shvatila da cela procedura može da se olakša i skrati, i nastala je ideja o SrediMe aplikaciji“.
Kao sistem za online zakazivanje tretmana u frizerskim i salonima lepote, SrediMe funkcioniše tako da korisnik može da bira u kom od (za sada) pet gradova širom Srbije želi da zakaže tretman, i da naznači uslugu koja mu je potrebna. Aplikacija će izlistati salone koji nude traženu uslugu, sa cenom i slobodnim terminima koji mogu da se odaberu jednim klikom. Zaposleni u salonu odabrani termin potvrđuju, a korisniku stiže sms poruka ili notifikacija da li je zahtev prihvaćen.
Prava doza nove tehnologije
U Beogradu, Novom Sadu, Obrenovcu, Kruševcu i Nišu, trenutno 314 salona nudi mogućnost zakazivanja preko SrediMe aplikacije, koja se može koristiti u Android i iOs varijanti. Tehnološki napredak i široka upotreba pametnih telefona svakako su, prema oceni naše sagovornice, olakšali put SrediMe do željene korisničke baze, međutim, pojavile su se i poteškoće koje je trebalo rešavati „u letu“.
„SrediMe aplikacija postoji u dve varijante – jedna je namenjena korisnicima usluga koji žele da zakažu feniranje, depilaciju, manikir i slično, a druga je profesionalna, i pravljena je za vlasnike salona i zaposlene. Ispostavilo se da vlasnici i radnici rado koriste telefone za slikanje i brigu o profilima na društvenim mrežama, ali da ipak zaziru od poslovne upotrebe, kao da se i dalje plaše tehnologije. Takođe, neki vlasnici nisu delili aplikaciju sa zaposlenima ili obrnuto – nisu hteli da je instaliraju uzdajući se samo u svoje radnike da ’klikću kad treba’. Kako ceo sistem SrediMe počiva na redovnom ažuriranju dostupnih termina, usluga i cena, morali smo da se izborimo sa takvim poteškoćama, pa zato imamo odličnu podršku tokom celog dana, koju obezbeđuje naš tim, i koja se brine da niko ne ostane bez željene usluge“, objašnjava Ivana Zirojević.
SrediMe tim je, pre svega, morao da ubedi vlasnike salona da je u njihovom interesu da koriste njihov servis. Aplikacija je lansirana krajem 2016. godine, kada je još bila popularna masovna prodaja kupona za popuste preko nekoliko sajtova. Naša sagovornica je tada uvidela koliko su loša iskustva imali vlasnici salona sa takvim „akcijama“, koje su im prodavane kao „reklamiranje preko interneta“, a nisu im donele nikakvu dugoročnu poslovnu dobit. „Uložili smo puno napora da ih ubedimo da mi to ne radimo, da nećemo dovoditi takvu klijentelu, da je naš koncept potpuno drugačiji, i zato se radujem da nam se danas saloni sami javljaju kako bi ih uključili u ponudu, i preporučuju nas jedni drugima“, kaže Ivana Zirojević.
Transformacija tržišta „na klik“
Preko SrediMe se mogu videti i promene koje se dešavaju na srpskom tržištu kozmetičkih usluga, koje karakteriše ogroman broj malih preduzetničkih radnji, za razliku od inostranstva gde je to ozbiljan biznis u kome dominiraju veliki lanci sa ujednačenim kvalitetom i cenama usluga. „Kod nas je formiranje lanaca salona lepote u povoju, ali su napori u tom pravcu vidljivi, i verujem da je to trend koji će u budućnosti postati dominantan“, ocenjuje naša sagovornica.
Ona se dobro seća i koliko su pre desetak godina, kada je sa suprugom razvijala servis za online naručivanje hrane Donesi.com, ljudi bili nepoverljivi i oprezni pri korišćenju takvih usluga. Danas ne samo da su reakcije na mogućnost online zakazivanja tretmana u salonima bez izuzetka pozitivne, već Ivana Zirojević primećuje i da se aplikacija SrediMe jednako koristi u svim gradovima gde je dostupna, za razliku od vremena kada su mogućnosti servisa Donesi.com najčešće koristili Beograđani.
Tržište frizerskih i kozmetičkih usluga takođe predstavlja i jednu od većih tržišnih niša koja je „digitalizovana“ tek sa pojavom SrediMe. Na taj način, Zirojevići su i prepoznali i obezbedili prostor na srpskom tržištu digitalnih usluga koje je, prema Ivaninim rečima, malo u poređenju sa nemačkim ili francuskim, ali je ipak dovoljno veliko za nekog ko dobro proceni mogućnosti i potrebe kupaca, kao i sopstvene mogućnosti za razvijanje biznisa.
Preduzetništvo kao poziv i kao “poza”
Dok bi neki drugi startap na njihovom mestu tražio partnere za investiranje, Ivana i Vladan Zirojević za sada ceo poduhvat finansiraju sami, iako ne isključuju mogućnost da kasnije potraže dodatnu podršku. „Ta podrška ne mora nužno biti novčana, ponekad je važnije imati nekoga da se podeli odgovornost oko posla, a investitori danas nude i različite specijalizovane usluge startapima, poput specijalizovanih marketinških usluga ili sličnih programa za poboljšanje poslovanja“, objašnjava Ivana Zirojević.
S obzirom na iskustvo sa Donesi.com, Zirojevići često imaju priliku da prenose svoje znanje početnicima u biznisu. Ivana primećuje da se domaće tržište digitalnih usluga polako razvija, ali da je i dalje „puno potencijala“ – u prevodu, ponuda je poprilično skromna. „Tu su Limundo i Kupindo, Kupujemprodajem, Donesi.com i SrediMe“, nabraja i zaključuje da ima sasvim dovoljno „prostora za osvajanje“ za one koji imaju ideju šta bi mogli da ponude, da razumeju potrebe tržišta i kako internet poslovanje funkcioniše.
„Danas se ljudi lakše odlučuju za preduzetništvo, razvijena je ponuda različitih biznis inkubatora, može jeftinije i lakše da se radi, a i država se potrudila da olakša neke aspekte poslovanja, od registracije firme do razvoja sopstvenih online usluga“, ocenjuje Ivana Zirojević, uz opasku da joj smeta što je preduzetništvo, s druge strane, postalo pomodna tema, o kojoj mnogi više pričaju nego što rade nešto konkretno.
Milica Rilak