U Srbiji je do sada odobreno 62 projekta javno-privatnog partnerstva, od kojih je 27 ugovoreno i to u ukupnoj vrednosti od 1,86 milijardi evra. Podaci pokazuju da samo šest projekata JPP generišu čak 97,1% ukupne vrednosti ugovorenih projekata, pri čemu je najveće učešće Beograda koji ima i najviše partnerstava koja su ušla u fazu implementacije – njih četiri koja ukupno vrede 1.689,5 miliona evra, a što je oko 90% vrednosti svih ugovorenih projekata.
Od kada je osnovana Komisija za javno-privatno partnerstvo 2012. godine, u Srbiji je predato više od osam hiljada predloga projekata javno-privatnog partnerstva (JPP) sa ili bez elemenata koncesije, a do kraja januara 2018. je odobreno 62 projekta. U većini slučajeva predloge su podnele lokalne smouprave ili javna preduzeća u njihovom vlasništvu, pri čemu je Beogradu odobreno šest projekata, po tri Novom Sadu, Pirotu i Topoli, a po dva Nišu, Loznici, Šapcu, Vrbasu, Staroj Pazovi i Javno-komunalnom preduzeću „Gradska toplana“ Zrenjanin.
Na nacionalnom nivou, Vlada je dala saglasnost za dva projekta koji se odnose na davanje koncesije na autoput od Beograda do Požege (E-763) i na Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu. Među predlagačima projekata JPP nalaze se i Regionalna razvojna agencija Jug i Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, navodi se u studiji „U susret EU integracijama: Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira javno-privatnog partnerstva u Srbiji“, koju su uradili stručnjaci Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
Najveći broj predloga odobren je u delatnostima rekonstrukcije i održavanja javne rasvete i prevoza putnika – po 18 u svakoj, zatim u proizvodnji i distribuciji toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (7), u delatnosti odlaganja i tretmana komunalnog otpada (6), dok su manje zastupljene delatnosti koje se odnose na izgradnju i održavanje javnih garaža, putne infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mreže, telekomunikacione mreže i drugo.
Od ukupno 62 odobrena predloga do sada je ugovoreno njih 27, a ostalih 35 projekata nije prešlo u fazu odabira privatnog partnera putem tendera i potpisivanje javnog ugovora. Svega četiri javna ugovora su potpisana od 2012. kada je donet Zakon o JPPK do početka 2015. godine, usled nedostatka podzakonskih akata, razumevanja koncepta ovakve saradnje i nedostatka kapaciteta među javnim partnerima, ali postepenim prevazilaženjem tih prepreka, broj ugovorenih JPP projekata od 2015. godine progresivno raste, ističu autori.
Vrednost ugovorenih projekata
Ukupna vrednost 27 ugovorenih projekata iznosi 1,86 milijardi evra, odnosno 225,12 milijardi dinara. U poslednje tri godine porastao je broj ugovorenih projekata JPP, kao i njihova ukupna ugovorena vrednost po godinama. Prikupljeni podaci pokazuju da šest projekata JPP generišu 97,1% ukupne vrednosti ugovorenih projekata. Tokom 2017. godine Grad Beograd je zaključio najveći JPP projekat, u vrednosti od 957 miliona evra, za upravljanje komunalnim otpadom na deponiji Vinča. Zatim slede dva projekta u oblasti javnog prevoza koje je Grad Beograd sklopio u toku 2015. (vrednost 443,7 miliona evra) i 2016. godine (vrednost 230,2 miliona evra). Od ukupne vrednosti ugovorenih JPP nešto više od 50% se odnosi na oblast regulisanja komunalnog otpada, pre svega zbog veličine finansijskog iznosa ugovora za uređenje deponije u Vinči.
Oko 40% ukupne vrednosti JPP ugovoreno je za pružanje usluga javnog prevoza, pri čemu je dva JPP ukupne vrednosti od 673,9 miliona evra sklopila gradska uprava Grada Beograda. Zatim sledi JPP projekat JKP Direkcije za javni prevoz Grada Niša, čija je vrednost oko 48 miliona evra. Ostali projekti iz ove oblasti su znatno niže vrednosti.
Za JPP u oblasti unapređenja optičke telekomunikacione mreže ugovoreno je oko 70 miliona evra. Vrednost JPP projekta za unapređenje urbanog mobilijara u Gradu Beogradu iznosi 58,6 miliona evra, od čega je oko 40 miliona predviđeno za kapitalne investicije. U oblasti javne rasvete ugovoreno je šest JPP projekata u ukupnoj vrednosti od 15,8 miliona evra, a vrednost pojedinačnih projekata kreće se u rasponu od jedan do sedam miliona evra.
U oblasti toplotne energije najveću vrednost ima projekat Gradske opštine Grocka u iznosu od 10,1 milion evra. U pogledu prosečne godišnje vrednosti projekta JPP, najveću vrednost imaju projekti u oblasti upravljanja komunalnim otpadom i javnim prevozom, a najmanju vrednost projekti koji se odnose na unapređenje javne rasvete.
Gradska uprava Grada Beograda sklopila je najveći broj (četiri) JPP ugovora, u ukupnom iznosu od 1.689,5 miliona evra. Pored Beograda, najveći broj zaključenih javnih ugovora ima Opština Topola, i to tri projekta ukupne vrednosti od 586,7 miliona evra. U 20 lokalnih samouprava sklopljen je po jedan javni ugovor. Pored toga, 23 javna partnera imaju jedan ili više predloga projekata koje je odobrila Komisije za JPP, ali još uvek nemaju potpisane javne ugovore.
Regionalno posmatrano, uočljivo je da projekti JPP nisu zastupljeni u Zlatiborskom, Moravičkom, Raškom, Zaječarskom i Topličkom okrugu.
Gde se očekuju nova ulaganja
Navedeni podaci ukazuju na visok procenat odobrenih predloga projekata JPP koji nisu ugovoreni – čak 56%, ističe se u studiji. Prema oceni autora, ovaj procenat pre svega ukazuje na nedovoljne kapacitete javnih partnera za pripremu projekata, sprovođenje javnih nabavki i ugovaranje JPP projekata, ali i na nezainteresovanost privatnih partnera da uđu u ovakve poduhvate. Takođe, uočljiv je i nedostatak savetodavne i tehničke podrške u pripremi i realizaciji JPP, nedovoljan broj različitih modela ugovora koji se zasnivaju na JPP, kao i nedovoljna koordinacija različitih aktera u samom postupku. Problemi se ogledaju i u neodgovarajućim procenama tokom pripreme predloga projekata, dugotrajnom procesu pripreme i ugovaranja, nedovoljnoj razvijenosti lokalnog tržišta za primenu koncepta JPP, a u nekim slučajevima primetan je i nedostatak konzistentnosti i političke volje da se projekat JPP realizuje, ocenjuju autori.
Do sada su, uglavnom, sklopljeni javni ugovori koji zahtevaju manji obim investicija, u većini slučajeva niži od 10 miliona evra. Najviše partnerstava koja su ušla u fazu implementacije ima Grad Beograd (četiri) u vrednosti od 1.689,5 miliona evra, što je oko 90% vrednosti svih ugovorenih projekata.
Prema predviđanjima autora, u narednim godinama može se očekivati uzlazni trend organizovanja javnog prevoza kroz korišćenje JPP modela, pre svega zato što postoje veliki gubici lokalnih javnih preduzeća koja obavljaju uslugu javnog prevoza, posebno beogradskog GSP-a. „Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su budžetski troškovi za javni prevoz znatno niži u slučajevima kada je ova usluga poverena privatnom partneru, te stoga postoji snažan argument za prepuštanje autobuskog javnog prevoza privatnom sektoru“, navodi se u studiji i dodaje da i Zakon o komunalnim delatnostima koji je donet 2016. godine propisuje da se poveravanje ove delatnosti privatnom partneru mora obaviti kao JPP.
Takođe, očekuje se porast JPP projekata u ostalim oblastima komunalnih delatnosti, kao i unapređenje energetske efikasnosti, jer postoji odgovarajući zakonski okvir i interesovanje različitih aktera za rad u ovim sektorima. Na nivou Evropske unije postoje i brojni primeri JPP projekata u sektoru zdravstvene zaštite i obrazovanja, ali kako se ističe u studiji, u Srbiji za sada ne postoje zakonske mogućnosti za JPP u ovim oblastima.