Budući da na berzama postoji na hiljade akcija, gotovo svakog dana se mogu pronaći akcije kojima je vrednost rasla, ali i one kojima je cena pala. Da bi investitori, analitičari i ostali učesnici na berzama mogli lakše pratiti generalne trendove, izmišljeni su takozvani berzanski indeksi. Oni po unapred poznatoj formuli uzimaju cene velikog broja akcija jednim podatkom pokazuju što se događa na tržištu.
Na razvijenim tržištima postoji mnogo indeksa koji se koriste za praćenje generalnog raspoloženja na berzama. Najtrgovaniji evropski indeks je nemački DAX, koji se sastoji od akcija 30 velikih nemačkih kompanija, dok su na američkom tržištu najpoznatiji indeksi DJIA, SP500 i NASDAQ100.
Dow Jones Industrial Index je najstariji indeks na svijetu i sastoji se od prosečne cene 30 akcija velikih američkih kompanija, ali zbog vrlo jednostavnog proračuna tog indeksa, izrađeni su kompleksniji indeksi koji daju precizniju sliku o generalnoj situaciji na tržištu. SP500 indeks sastoji se, kao što mu naziv kaže, od akcija 500 američkih kompanija i po mnogima je najvažniji berzanski indeks na svetu. Postoje i indeksi koji prate samo određene poslovne sektore, kako bi se lakše mogla pratiti situacija u pojedinim delatnostima.
Generalne trendove akcija koje se bave tehnologijom, najbolje je pratiti pomoću NASDAQ100 indeksa, koji se sastoji od 100 akcija tehnoloških kompanija kao što su Apple, Amazon, Microsoft, Facebook, Google, Netflix, NVIDIA, PayPal i sl.
Mnoge kompanije, čije su akcije u sastavu NASDAQ indeksa, su relativno nove (osnovane u poslednjih 10-20 godina) i zbog toga imaju mnogo veći potencijal za rast od starih divovskih kompanija poput Coca-Cole, Walt Disneya, Boeinga i sl. Iz istih razloga i njihove akcije imaju veći potencijal za rast, što se događa u praksi. Naime, od najnižih vrednosti dosegnutih za vreme recesije 2009. godine, vrednost SP500 indeksa je porasla 317%, dok je tehnološki NASDAQ100 porastao impresivnih 629%. To znači da je ulaganje u tehnološke akcije poslednjih godina bilo mnogo unosnije od ulaganja u ostale akcije na američkom tržištu.
Ako se gleda kretanje vrednosti pomenutih indeksa od rekordne vrednosti koje su dosegli krajem januara ove godine, SP500 indeks je pao za približno 3%, dok je NASDAQ100 porastao za nešto manje od 5%. Suprotno kretanje ova dva indeksa nije uobičajeno, a ovog puta bi krivac za situaciju mogao biti američki predsednik Tramp. Naime, nakon što je pokrenuo globalni trgovinski rat, EU, Kina, Kanada i mnoge druge zemlje su počele Americi uvoditi carine, a one se najviše odnose na sirovine, poljoprivredne i industrijske proizvode, zbog čega pate mnoge kompanije čije akcije su u sastavu SP500 indeksa, ali ne i one čije su akcije u sastavu NASDAQ indeksa. Vrlo je teško naštetiti poslovanju Facebooka, Googlea, Paypala i sličnih kompanijama. To znači da je Tramp ukazao na još jedan razlog zbog kojeg je NASDAQ100 bolji berzanski indeks za ulaganje od SP500 indeksa. Osim dugoročno većeg potencijala za rast prihoda i profita kompanija u sastavu tehnološkog indeksa, NASDAQ100 je otporniji na trgovinske i valutne ratove.
Iz rekordno visoke vrednosti NASDAQ-a se može iščitati još nešto – investitori se, barem za sad, ne boje dolaska nove krize. Naime, recesija u SAD dolazi svakih 5-6 godina, a poslednja je završila 2009. godine. Zbog toga, sve više stručnjaka upozorava da je samo pitanje vremena kada će doći do krize, no za sada nema velike zabrinutosti na finansijskim tržištima.
Signala da su velike šanse da dolazi do nove recesije biće sve više. Jedan je značajniji pad cena akcija, stoga i berzanskih indeksa. Po nepisanom pravilu pad gore navedenih indeksa od 20% je znak da je verovatnoća recesije velika. Osim toga, na početku krize dolazi do naglog rasta cene zlata, zbog prebacivanja kapitala u sigurno utočište. Cena zlata u poslednje vrijeme pada, što znači da ni investitori na tom tržištu za sad još uvek nisu zabrinuti. Ipak, deo analitičara smatra da je upravo sad dobar trenutak za ulaganje u investiciono zlato, tj. pripremiti se za veliki pad vrednosti akcija do kojeg će pre ili kasnije sigurno doći.
Izvor: Admiral Markets