Visoki komeserijat UN za izbeglice (UNHCR) objavio je nedavno da se 2018. godine smanjio broj migranata koji su umrli ili nestali prilikom prelaska Mediteranskog mora. Prema njihovim podacima 2.262 osobe su prošle godine u ovim poduhvatima izgubile život ili nestale, što je pad od 28 odsto u odnosu na 2017.
No, ova statistika zapravo krije nove činjenice o gostoljubivosti Starog kontinenta u kojem građani u sve većem broju zemalja biraju desničarske vlasti. Naime, ona maskira podatak da se sve manji broj izbeglica usuđuje da se otisne na ovo putovanje. Prošle godine se oko 115.000 izgeblica iskrcalo na evropsko tlo, što je upadljivo manji broj od 172.000 migranta iz 2017.
Izbeglice iz ratom pogođenih zemalja su ranije uglavnom koristile tri tradicionalne mediteranske rute, među kojima najviše istočnu koja je takoreći zatvorena dogovorom iz 2016., kada je Turska dobila velika novčana sredstva i političku podršku da primi nazad migrante koji su se iskrcali u Grčkoj. Tako je centralna mediteranska ruta koja vodi ka Italiji postala najpopularnija. Ova ruta je mnogo opasnija od prethodne i osobe koje beže od rata i siromaštva se sve ređe odlučuju da putuju njom, jer je velika mogućnost da ih smrt čeka na moru. Prošle godine je šest od 100 migranata ginulo na njoj.
S obzirom da se na ovu rutu kreće sa obala Libije, veliki broj putnika sprečava u isplovljavanju tamošnja obalska straža (uz novčanu pomoć zemalja odredišta), a oni najuporniji i najhrabriji koji se ipak nekako nađu na moru su u velikom riziku ne samo zbog prirodnih uslova već i zbog onoga što ih čeka na krajnjoj destinaciji. Naime, italijanske vlasti ne prihvataju rado nove migrante, te u skladu sa svojom redefinisanom politikom zaplenjuju čak i one brodove koji su proteklih godina služili za spašavanje davljenika.