U četvrtak je objavljen podatak o rastu američkog BDP-a u četvrtom kvartalu 2018. po kojem je američka ekonomija porasla 2,6% u odnosu na prethodni period. Budući da je kvartal pre američki BDP porastao 3,4%, može se zaključiti da se rast u toj zemlji usporava. U takvim situacijama investitori i špekulanti na finansijskim tržištima prodaju “rizičnu” finansijsku imovinu poput akcija i investicionih fondova te kapital prebacuju u sigurna utočišta, kao što je zlato.
No ovog puta je došlo do suprotne reakcije. Odmah nakon objave vesti investitori su počeli da kupuju akcije, što je dovelo do nastavka rastućeg trenda koji traje od početka godine. U isto vreme je došlo do rasprodaje zlata, kojem je cena trenutno 2,5% ispod nivoa od četvrtka prepodne.
Zbog čega su investitori reagovali neočekivano?
Poslednjih meseci su iz najvažnijih ekonomija stizale loše vesti. Nemački i britanski BDP su rasli sporije od očekivanja, a Italija je čak pala u recesiju. U isto vreme kineski rast se usporio na praktično najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, dok je stopa inflacije u SAD i Japanu ponovo počela da pada, što može ukazivati na usporavanje ekonomske aktivnosti. U isto vreme investitori su zabrinuti i zbog političke nestabilnosti, ponajviše zbog Bregzita i trgovinskog rata SAD i Kine. Zbog toga su postali previše pesimistični. Naime, očekivali su rast američkog BDP-a od samo 2,2%, a takvoj proceni su prilagodili i svoje portfelje. Podatak o rastu BDP-a od 2,6% je bio manje loš od očekivanog, stoga je, pomalo paradoksalno, bio pozitivno iznenađenje, a to je dovelo do optimistične reakcije na tržištima.
Kakva kretanja na berzama očekivati u bliskoj budućnosti?
Globalnu situaciju ne treba posmatrati kroz prizmu jednog podatka, pogotovo ne podatka koji pokazuje šta se događalo pre nekoliko meseci. Naime, investitori na finansijskim tržištima profit ostvaruju na osnovu kretanja cena u budućnosti, a ne prošlosti. Ako se u obzir uzmu i drugi ekonomski indikatori i podaci iz drugih važnih zemalja, trendovi su negativni. Pogoršavanje situacije u ostatku sveta će se kad-tad negativno odraziti i na američku ekonomiju. Investitori će tad shvatiti da akcije ne bi trebalo da budu praktično na rekordno visokim nivoima i počeće da ih prodaju. U istom trenutku će, kako to obično biva, obveznice i zlato dobijati na vrednosti jer će biti percipirane kao sigurno utočiste u takvim burnim vremenima.
Isto će se dogoditi i sa srebrom, koje bi zbog manjeg tržišta u procentima moglo porasti i više od zlata. Kada su u pitanju valute, u poslednjoj recesiji je došlo do slabljenja evra, kanadskog, australijskog i novozelandskog dolara te do jačanja švajcarskog franka, američkog dolara i japanskog jena. Za očekivati je da će se isti trendovi ponoviti i u nadolazećoj krizi.
Tokom ove nedelje biće nekoliko važnih ekonomskih objava koje bi mogle razjasniti trenutnu situaciju, tj. pokazati da je podatak o američkom BDP-u bio pozitivna anomalija nakon koje dolazi do vraćanja u normalu. Radi se o odluci o kamatnim stopama i smeru monetarne politike u evrozoni, koju u četvrtak donosi Evropska centralna banka, te o objavi podatka o broju novih radnih mesta i stopi nezaposlenosti u SAD tokom februara. Konferencija za medije ECB će se održati u četvrtak u 14:30h, dok će podatak o situaciji na američkom tržištu rada biti objavljen u petak u 14:30h po našem vremenu. U to vreme su izgledni značajni pomaci cena akcija, nafte i plemenitih metala, kao i kurseva najvažnijih valuta na svetu.