Šta je dobar poslovni ambijent? Najkraći odgovor bi glasio: koliko privrednika, toliko i predloga. Prioriteti poslovnih ljudi šta bi hitno trebalo menjati razlikuju se od zemlje do zemlje, od jedne do druge liste koja rangira uslove poslovanja, a razlike u viđenjima su uočljive i među privrednicima u Srbiji, osim u jednom – da bi reforme morale brže da se sprovode. Ako nema saglasnosti šta bi bilo najbolje poslovno okruženje, potpuno je jasno koje je najgore: ono gde se pravila menjaju preko noći i primenju selektivno.
Periskop
8 UNUTRAŠNJE MIGRACIJE U AZIJI: Ko radi boji se tuđe gladi
Migracije unutar Azije predstavljaju jednu od glavnih podela među državama, svrstavajući ih u pretežne izvoznike ili uvoznike radne snage.
12 MULTINACIONALNE KORPORACIJE U TRCI ZA RESURSE LATINSKE
AMERIKE: Kontinent na poklon
Najveće zemlje Latinske Amerike su žrtve svojevrsnog prokletstva prirodnih resursa, bilo da su ih predale u ruke stranim kompanijama ili ruinirale ekonomiju i društvo u uzaludnom pokušaju da nacionalno bogatstvo iskoriste u revolucionarne i ideološke svrhe.
16 NOVI HLADNI RAT SAD I RUSIJE: Geopolitika i novac
Globalno nadmetanje između SAD i Rusije je ponovo na sceni, ali ovoga puta nije u pitanju sukob ideologija već staromodno nadmetanje velikih sila za uticaj i novac, kao i pokušaj da se eliminiše poslovna konkurencija u profitabilnim oblastima kao što su energija i naoružanje.
Biznis
18 PREDVIĐANJA PRIVREDNIKA O RASTU EKONOMIJE: Plus klizi u minus
Prošlogodišnji rekordan skok optimizma među direktorima širom sveta u pogledu ključnih ekonomskih kretanja, zamenio je sveprisutan oprez zbog mogućeg usporavanja privrednog rasta i daljih posledica sve intenzivnijeg trgovinskog konflikta na globalnom tržištu, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC.
20 STRUČNJACI FAO O TRENDOVIMA U POLJOPRIVREDI: Jednačina sa puno nepoznatih
Kako bi se odgovarajuće pozicionirala u uslovima promenljive globalne slike, Srbija mora u mnogome da promeni dosadašnju agrarnu politiku i pokuša da iskoristi svoju šansu u povećanju kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a ne njihovog kvantiteta, jer po količini ne može da se takmiči na velikim tržištima.
24 MESNA INDUSTRIJA: Između odbrane lokalnog i osvajanja drugih tržišta
Imajući u vidu da je meso namirnica kojom se malo trguje u svetu jer se 86% globalne potrošnje lokalno proizvodi, a samo dvadesetak zemalja su značajniji neto izvoznici, nisu realne priče koje se često čuju u javnosti da ćemo našim mesom nahraniti Kinu i Evropu.
28 NIKOLA DREZGIĆ, TECHNO NAISS GROUP: Idem na posao i idem da radim su dve različite stvari
Preduzeće Techno Naiss je postalo veoma prepoznatljivo na zapadnim tržištima, posebno po svojim uređajima u oblasti X-Ray tehnologije, ali i u drugim inovativnim segmentima medicine, automatike i primenjene elektromehanike. Nikola Drezgić, vlasnik ove niške kompanije ističe da je za takvu poziciju najzaslužniji njegov inženjerski tim, „jer mi ne idemo na posao, mi dolazimo da radimo“.
Finansije
30 ZAŠTO ODUMIRE TRGOVANJE AKCIJAMA NIS-A: Kolateralna šteta investicionog ambijenta
Deset godina nakon privatizacije, NIS je izrastao iz državnog gubitaša u najprofitabilnije domaće preduzeće. Istovremeno, tržišna vrednost NIS-a iznosi oko 950 miliona evra i uvećana je tek za 18 procenata u odnosu na naširoko osporavanu transakcionu cenu. Koja je od ove dve slike realnija?
32 SRĐAN MALETIĆ, DIREKTOR DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE
INVESTICIONIM FONDOVIMA INTESA INVEST: Postigli smo zavidne rezultate u kratkom roku
Iako posluje tek od druge polovine prošle godine, Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest je dostiglo vrednost imovine od preko 22,5 miliona evra na kraju februara, a direktor ovog društva Srđan Maletić očekuje da će predstojeće izmene Zakona o investicionim fondovima koje su u pripremi, dodatno podstaći razvoj ove industrije kod nas.
34 RODNA RAVNOPRAVNOST NA TRŽIŠTU RADA: I radna mesta imaju pol
U Srbiji je stopa zaposlenosti među muškarcima za 13,5 odsto veća nego među ženama, iako je učešće polova u obrazovnom sistemu i među onima koji završe školovanje ravnopravno, a žene zarađuju za 12 odsto manje od muškaraca za obavljanje istih poslova, uprkos tome što imaju jednak nivo obrazovanja i radno iskustvo. Već postojeći jaz u platama država je dodatno uvećala merama fiskalne konsolidacije koje je uvela početkom 2015. godine u javnom sektoru, pokazuje istraživanje Fonda za razvoj ekonomske nauke.
36 PREDLOG REFORMI INSTITUCIONALNE I FISKALNE POLITIKE U EU:
Demokratski budžet za spas demokratske Evrope
Zbog ozbiljne pretnje da populisti jedini profitiraju na građanskom besu koji se širi Evropom zbog sve veće nesigurnosti i sve nepodnošljivijeg socijalnog jaza, poznati ekonomista Toma Piketi i njegovi saradnici predlažu usvajanje novog institucionalnog i fiskalnog modela, koji bi podrazumevao usvajanje „budžeta za demokratizaciju“ i uvođenje „poreza solidarnosti“.
Temat
39 ŠTA NAJVIŠE SMETA PRIVREDNICIMA U SVETU: Trava se uvijek čini zelenija sa druge strane ograde
Dok se jedni žale na visoke poreze i plate, drugima je problem gomila neophodnih dozvola i odobrenja, dok je trećima gorući problem nedostatak radnika. Ukratko, svi su zbog nečega nezadovoljni. Ipak, najgore poslovno okruženje je ono gdje se pravila mijenjaju preko noći i primjenjuju selektivno.
42 POSLOVNE (NE)PRILIKE U REGIONU: Preko preče, naokolo brže
Na teritoriji nekadašnje Jugoslavije poslovna klima i dalje može da se opiše čuvenim citatom: „Neka cveta hiljadu cvetova“. Slovenije, suočava se sa sličnim problemima: iseljavanjem kvalifikovanih radnika i sporošću nadležnih u obezbeđivanju osnovnih preduslova za ubrzanje ekonomske aktivnosti, od odgovarajuće infrastrukture do pravne sigurnosti.
44 SRBIJA NA LISTAMA KVALITETA POSLOVNOG AMBIJENTA: Konkurentnost je u oku posmatrača
Rangiranje poslovnog ambijenta popularan je način da se potencijalnim investitorima predstave mogućnosti i prepreke za razvoj poslovanja u različitim državama. Liste prave međunarodne organizacije, globalno uticajni mediji, konsultantske kuće, kompanije, privredne komore i mnogi drugi, a plasman Srbije varira, u odnosu na ključne kriterijume koje autori odrede.
46 KAKO REALNI SEKTOR OCENJUJE USLOVE POSLOVANJA:
Preduzetnički entuzijazam bolji od državnih mera
Privrednicima je najvažnija predvidivost uslova poslovanja i jednak tretman za sve učesnike na tržištu, uključujući konzistentniju i stimulativniju poresku politiku. Državni protekcionizam i politika „uzmi koliko ti treba za budžet“ su naročito nepovoljni za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja iako faktički čine domaću privredu, neretko su tretirana kao „privrednici drugog reda“.
48 POSLOVNI AMBIJENT U FINANSIJSKOM SEKTORU: Nije loše, može bolje
Iako srpski finansijski sektor već godinama posluje stabilno, njegovi učesnici priželjkuju tržišne promene koje će pokrenuti dugo očekivano ubrzanje rasta. Dok za bankare to podrazumeva digitalnu transformaciju čitavog društva, pa posledično i njihovih finansijskih usluga, za razvoj domaćih privatnih investicionih fondova neophodno je donošenje odgovarajućeg zakonodavnog okvira koje bi pratili eventualni poreski podsticaji.
50 STRANA PRIVREDNA UDRUŽENJA I MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE O UNAPREĐENJU POSLOVNE KLIME U SRBIJI: Koliko privrednika, toliko i predloga
Iako predstavnici stranih privrednih udruženja i međunarodnih organizacija imaju različita viđenja o tome šta bi trebalo da budu prioriteti u unapređenju poslovnog ambijenta, saglasni su u dve stvari: da je učinjen vidljiv napredak u poslednjoj deceniji na poboljšanju poslovne klime, ali da bi predstojeće reforme morale da se odvijaju mnogo brže nego što je to do sada bio slučaj.
Intervju
55 IVANA PRAŽIĆ, DOKTORKA POLITIČKIH NAUKA IZ OBLASTI REGIONALNIH STUDIJA JUGOISTOČNE AZIJE: Novosađanka na putu svile
Mada se u domaćoj javnosti mnogo govori o Novom putu svile, Azija je i dalje marginalizovana u ovdašnjim naučnim istraživanjima, „a naš obrazovni sistem isključuje sve što nije u službi prikazivanja Evrope kao centra sveta. Mi danas živimo u svetu koji je politički, ekonomski i kulturološki zaista sve više multipolaran i ignorisanje takvih promena u našim akademskim institucijama je anahrono i nedopustivo“, ističe Ivana Pražić, stručnjakinja za regionalne studije jugoistočne Azije, koja
trenutno priprema knjigu o svojim dugogodišnjim istraživanjima na kopnenom i morskom Putu svile.
Skener
58 TRŽIŠTE ENERGETSKIH PIĆA U SRBIJI: Energija iz komšijske radnje
Vrednost globalnog tržišta energetskih pića 2016. godine je procenjena na 43 milijarde dolara, a očekuje se da će se do 2025. udvostručiti na oko 85 milijardi dolara. U Srbiji, najveći udeo u ovom segmentu tržišta i posle dve decenije ima „Guarana“ kompanije Knjaz Miloš, ali se iz godine u godinu konkurencija povećava.
60 TRŽIŠTE ROBA I USLUGA ZA IZNAJMLJIVANJE: Život na rentiranje
Danas na tržištu može da se iznajmi gotovo sve, od kokošaka i koza, do solarnih panela. Na pozajmicu su i ljudi, pa tako i u Srbiji mogu da se rentiraju „lokalni prijatelji“, do nedavno su bili u ponudi i momci na određeno vreme, ali se ova ideja pozajmljena iz Kine kod nas nije primila.
62 ŠPEKULATIVNA GRADNJA: Urbana bespuća
Usled investitorskih i špekulacija na finansijskom tržištu, širom sveta prostiru se urbane pustinje koje nikada nisu naseljene ili su napuštene. Zbog troškova koje prave i narušavanja javne bezbednosti, vlasti u mnogim sredinama sada izdvajaju budžetska sredstva za njihovo rušenje, ali ima i suprotnih inicijativa – napušteni prostori se pretvaraju u isplativ posao, uključujući i zamah „marihuana preduzetništva“ u nekadašnjim industrijskim pogonima.
Nove tehnologije
64 PERSPEKTIVE PRIMENE BLOKČEJN TEHNOLOGIJE U PRIVREDI:
Novi sistem poverenja
U ovom delu Evrope, stav da će izgubiti konkurentsku prednost ukoliko propuste uvođenje blokčejn tehnologije je najzastupljeniji među direktorima koji posluju u sektorima energije, tehnologije, medija i telekomunikacija, ali njihovo mišljenje deli i 42% ispitanika iz sektora finansijskih usluga, pokazuje najnovije globalno istraživanje
konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte.
Nauka
66 ZDRAVSTVENI POREMEĆAJI ILI RAZLIKE MEĐU LJUDIMA:
Bolesti koje postoje i ne postoje
Procenjuje se da oko dva odsto ljudi na planeti boluje od afantazije, odnosno nesposobnosti da zamisle likove bliskih osoba, izgled životinja ili predmeta iz svakodnevnog života. Nasuprot njima, oni koji boluju od hiperfantazije, a kojih je više, skloni su da do te mere jasno zamišljaju različite prizore, da gube granicu između onoga što su izmaštali i događaja koje su stvarno iskusili.
Koktel
70 KAKO POSLUJU RESTORANI SPECIJALIZOVANI ZA HRANU IZ DRUGIH ZEMALJA: Ukusi svetskih kuhinja u Beogradu
Poput drugih svetskih metropola, glavni grad Srbije ima raznovrsnu ugostiteljsku ponudu u kojoj su sve prisutniji restorani specijalizovani da služe hranu iz drugih zemalja. Oni su najčešće u vlasništvu beogradskih „stranaca“, koji su doneli kulinarsku kulturu iz svojih domovina i prilagodili je zakonitostima srpskog preduzetništva.
72 ZASTUPLJENOST ŽENA U SAVREMENOJ MUZICI: Moje pesme, tuđi snovi
Žene su danas brojčano daleko zastupljenije u kulturnim delatnostima nego ranije, ali mnogo više kao „pomoćno osoblje“, nego na mestima gde se donose odluke ili zarađuju veće svote novca. To je izraženo i u muzičkoj industriji, pa iako zvuči neverovatno, čak i pred kraj 20. veka na mnogim audicijama za simfonijske orkestre moralo je da se pribegne pravilu da kandidati sviraju iza zavese, kako bi se prilikom odnošenja odluka ženskim izvođačima obezbedio nepristasan tretman.
Komunikacije
76 OGLAŠAVANJE ZA POSAO U MANJEM GRADU: Najbolji je oglas „od usta do usta“
Vodeće valjevske kompanije nove kadrove traže uglavnom preko Nacionalne službe za zapošljavanje, oglašavanjem u lokalnim medijima, a ređe na internetu. Mladi imaju potpuno suprotne navike – o mogućnostima za posao najčešće se informišu preko posećenijih sajtova i društvenih mreža, pa se žale kako im zbog zastarelih načina komunikacije neretko posao „izmakne za dlaku“. Ipak, za mogućnost zapošljavanja u najboljim kompanijama u Valjevu se čuje i pre zvaničnog konkursa.
Reprint
78 SLOBODAN JOVANOVIĆ: O poluintelektualcu
Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati, i da na visokim položajima progospoduje. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržljao, pisao je Slobodan Jovanović, srpski pravnik, istoričar, književnik i političar.
Vremeplov
80 NEPONOVLJIVO HODOČAŠĆE U ISTORIJI: Čovek koji je oborio cenu zlata
Malo je ljudi tokom istorije koji bi mogli da se pohvale kako su podelili toliko zlata da su oborili njegovu cenu u svetu na deset godina, kao što je to učinio Mansa Musa, car Malija, tokom svog epskog hodočaća u Meku. Ovaj vođa afričke države koja je u 14. veku proizvodila dve trećine svetskog zlata, raspolagao je bogatstvom koje se
danas procenjuje na 400 milijardi dolara, što ga prema mišljenju većine stručnjaka čini najbogatijim čovekom u istoriji.
Otisak meseca
82 EU(TANAZIJA)!
„Evropa se kao ideja raspada pred našim očima. U ovakvoj štetnoj klimi održaće se evropski parlamentarni izbori. Ukoliko se ne pojavi novi duh otpora, sve sluti da će ovi izbori biti katastrofalni. Doneće pobedu rušiteljima. Za one koji još veruju u nasleđe Erazma, Dantea, Getea i Komenskog biće to sramotni poraz. Trijumfovaće politika prezira inteligencije i kulture. Doći će do eksplozija ksenofobije i antisemitizma…“.