U Privrednoj komori Srbije u Beogradu održana je edukaciju za zaposlene u školama na temu energetske efikasnosti. Edukacija je danas organizovana i u Čačku, a u narednom periodu biće održana i u Apatinu i Novom Pazaru (11.aprila), Priboju (16.aprila) i Kragujevcu (17. i 18.aprila). Jednodnevne pilot obuka za direktore i nastavnike održane su i u Kraljevu, Nišu i Pančevu. Pilot obukama obuhvaćeno je 18 osnovnih i srednjih škola sa teritorije ovih gradova. Nakon probnog perioda, zbog velikog interesovanja, obuke su ponovo održane u Nišu i Kraljevu, a početkom aprila i u Leskovcu.
Edukaciju organizuje Privredna komora Srbije uz podršku resornih ministarstava, Stalne konferencije gradova i opština, lokalnih samouprava i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“.
Pored ulaganja u energetski efikasne rekonstruktivne mere, značajan faktor energetske efikasnosti je znanje. Da bi se ulaganja isplatila veoma je važno da oni koji održavaju infrastrukturu, njome upravljaju ili je koriste, poznaju i primenjuju mogućnosti za uštedu energije. Upravo s tim ciljem, nakon obuka za domare škola i vrtića iz 20 opština i gradova širom Srbije, Privredna komora Srbije, organizuje program edukacije na temu energetske efikasnosti za zaposlene u školama.
„Polaznike kurseva na početku obuke najviše zanimaju informacije o unapređenju svojstava zgrade u pogledu energetske efikasnosti, jer misle da je to jedini način da se uštedi i unapredi komfor. Kada prođu obuku i shvate koliko je, pored rekonstruktivnih mera, moguće uštedeti promenom ponašanja i navika, njihovo interesovanje za tu oblast raste,“ kaže Miloš Matejić, predavač na obuci.
Matejić naglašava da su, da bi se polaznicima pružilo što više informacija i primenjivih ideja za racionalno korišćenje i uštedu energije, u program obuke uključena i veoma konkretna uputstva, među kojima su najvažnija ona koja se odnose na pravilno provetravanje učionica, redovno isključivanje osvetljenja u prostorijama u kojima niko ne boravi i kompjutera kada nisu u upotrebi.
Polaznici obuke birani su s obzirom na uloge, ovlašćenja i odgovornosti koje imaju, a u izboru škola u kojima se realizuje obuka vodilo se računa i o tome da su domari tih škola prošli obuku u oblasti eneregetske efikasnost.
“Veoma smo zainteresovani za uštede koje možemo da napravimo primenom mera energetske efikasnosti,“ kaže direktor Tehničke škole Železnik, Zoran Mihajlović, i objašnjava:“U granicama naših mogućnosti već smo dosta toga uradili i radimo. Nemamo dovoljno sredstava da zamenimo stolariju koja je već dotrajala, a na to se gubi sigurno 30% energije, ali smo radili na unapređenju zagrevanja. Za sada smo postigli da na godišnjem nivou, a zagrevamo skoro 5 000 kvadratnih metara, uštedimo 10 do 15 tona lož ulja. Radimo i na uvođenju led panela, zameni podova… Očekujemo da ova obuka, koju je prošao i domar naše škole, doprinese da ono što imamo koristimo na energetski najefikasniji način.“
Njegove reči potvrđuje i Milica Dragišić, organizator praktične nastave u ovoj školi:“Nismo veliki kolektiv, imamo oko 60 zaposlenih. Sve kolege su veoma otvorene i da čuju i da primene mere energetske efikasnosti. Radimo ono što je u okvirima naših mogućnosti. Nemamo mnogo klima uređaja, ali vodimo računa da ih uključujemo samo kada je potrebno, dogovaramo se sa domarima koji konstantno mere temperaturu kada je potrebno smanjiti grejanje, ako primetimo da deca otvaraju prozore jer im je toplo…“
Direktorka Osnovne škole „Ujedinjene nacije“ sa Ceraka, Vesna Radovanović Penevski, takođe ističe da ova škola već dosta ulaže u mere energetske efikasnost i da je ceo kolektiv u to uključen: „Škola ima 7000 kvadratnih metara i svaka ušteda, koja nije na uštrb komfora, je značajna. Vodimo računa kako raspolažemo onim što imamo, menjamo obične sijalice led sijalicama, kontrolišemo način na koji grejemo i koristimo toplu vodu, provetravamo na adekvatan način… Ova obuka pruža nam priliku da dopunimo svoja znanja.“
Ideja edukacije je da će, ukoliko su informisani i prate dostignuća i novine važne za uspešno funkcionisanje škole, direktori utoliko brže i lakše omogućiti da nove ideje i inovativni pristupi budu primenjeni u školi kojom rukovode. Sa druge strane, nastavnici, to jest stručni saradnici, u prilici su da, po povratku sa obuke, omoguće širenje znanja i razvijanje eneregetski efikasnih navika kod zaposlenih u kolektivu.
Po završetku obuke GIZ dodeljuje posebne zahvalnice školama za izuzetan doprinos i angažovanje na polju racionalne upotrebe energije i unapređenja energetske efikasnosti.
U okviru Nemačke razvojne saradnje, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ od oktobra 2015. godine u Srbiji realizuje projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama“. Projekat ima za cilj povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama sa fokusom na 6500 škola i vrtića. U okviru ovog projekta, između ostalog, izrađene su Nacionalna tipologija škola i Nacionalna tipologija vrtića, u kojima se na vrlo konkretan način ukazuje koje mere rekonstrukcije u cilju postizanja energetske efikasnosti je najbolje preduzeti i time daje osnovu za donošenje odluke koje škole, kada i kako renovirati.
U okviru projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ kreiran je i priručnik za nastavnike “Igraj za energiju” i istoimena društvena igra namenjena učenicima viših razreda osnovnih škola, koji će im poslužiti da se detaljnije upoznaju sa prednostima primene principa energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.