Srbija je prošle godine bila među evropskim zemljama sa najmanjim brojem zaposlenih u uslugama, državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu, saopštio je Eurostat.
Udeo zaposlenih u uslugama u Evropi je povećan na 74% ukupne zaposlenosti u 2018. godini, sa 66% koliko je iznosio 2.000. godine. Povećavanje broja zaposlenih je raslo svake godine tokom posmatranog perioda, ali je poslednjih godina ono počelo da usporava, odnosno u prethodne dve godine to učšće je povećano samo za po 0,1%, saopštio je Eurostat.
Najveći udeo zaposlenih u uslužnom sektoru u 2018. godini imale su Holandija (83,8%) i Velika Britanija (82,4%), dok su najmanji udeo imale Rumunija (47%) i Bugarska (56,9%). Srbija je sa 57,2% učešča zaposlenih u uslužnom sektoru tek neznatno ispred Bugarske.
Zemlje koje imaju najniže učšće zaposlenih u uslugama su one u kojima je veliki broj stanovnika angažovan u poljoprivredi, kao što je slučaj u Rumuniji (23%), Bugarskoj (17,7%) i u Srbiji (15,9%), a donekle i u Grčkoj (11,4%). Nasuprot njima, manji udeo zaposlenih u poljoprivredi od 2% imaju Švedska, Malta, Nemačka, Belgija, UK, Luksemburg i Lihtenštajn.
Prošle godine, prerađivačka industrija je učestvovala sa 13,9% u ukupnoj zaposlenosti u Evropskoj uniji. Nemačka je sa 17,3% iznad tog proseka (kao i Italija sa 15,6%), a Srbija je imala veći udeo od Nemačke – 18,3%. Veći udeo od Srbije imali su Lihtenštajn (28,6%), Češka (26,8%), Slovačka (22,3%), Poljska (21%), Slovenija (21%), Rumunija (19%) i Estonija (18,7%). Nemačku su po tom parametru nadmašile i Mađarska (18,2%) i Bugarska (17,6%). Slom industrijske zaposlenosti u Srbiji, koji je trajao od 1990. do 2014. godine, nije je i deindustrijalizovao, mereno ovim udelom, navodi se u izveštaju.
Prema podacima o udelu zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju u ukupnoj zaposlenosti, proizilazi da su prošle godine, manji broj zaposlenih u ove tri delatnosti od Srbije (17,2%) imali samo Rumunija (13,3%), Lihtenštajn (14,9%) i Bugarska (15,6%).