/ B&F Plus / Održivo finansiranje društvenog napretka: Triple bottom line bankarstvo
BiF Analize Čitajte B&F online

Održivo finansiranje društvenog napretka: Triple bottom line bankarstvo

This post has already been read 1795 times!

Dok su tradicionalne komercijalne banke fokusirane prevashodno na finansijske performanse, rezultate i na uvećanje vrednosti za svoje akcionare, jedna manja grupa banaka u svetu se opredelila da sledi koncept „triple bottom line“ ili „3BL“, sa fokusom na socijalne i ekološke ciljeve i aktivnosti, pored ekonomskih. Interesantno je da ove banke često postižu zavidne finansijske rezultate, iako im to nije u primarnom fokusu, što verovatno pokazuje da se koncept održivog razvoja koji povezuje ciljeve organizacije sa širim društvenim kontekstom i potrebama društvene zajednice u dugom roku zapravo isplati i u ekonomskom smislu.

Šta je 3BL? Kovanica triple bottom line nastala je devedesetih godina prošlog veka. Bottom line uobičajeno u poslovnom žargonu označava rezultat (bilansni rezultat u onom poslednjem redu bilansa – bottom line), a triple označava trostruki, ili 3P, i označava tri dimenzije ovog koncepta:
Ljudi (people) – socijalni uticaj;
Planeta (planet) – uticaj na okruženje;
Prosperitet (prosperity) – ekonomski rezultat, interni i eksterni.

Kod 3BL banaka, ovi principi i dimenzije su sastavni deo poslovnog modela.

Socijalna dimenzija, označava da banka ima za cilj da kreira poslovnu praksu i podrži aktivnosti koje će omogućiti da zaposleni, njihove porodice, klijenti i šira društvena zajednica imaju dugoročne koristi. Stoga se ove banke aktiviraju na polju finansijske inkluzije socijalno ugroženih kategorija, kategorija kojima tradicionalne komercijalne banke ne odobravaju ili teško odobravaju finansiranje, ili recimo finansijske podrške stanovništvu i kompanijama u ruralnim područjima.

Ekološka dimenzija se odnosi na poslovnu praksu koja rezultira smanjenjem negativnog uticaja ili uvećanjem pozitivnog uticaja na ekosistem. Poslednjih godina, sve više banaka uvodi programe zelenog finansiranja (green finance) koji doprinose tom cilju, gde se plasiraju krediti, garancije, obveznice ili drugi finansijski instrumenti za finansiranje projekata koji imaju pozitivan uticaj na ekosistem.

Prosperitet se odnosi na ekonomski, tj. finansijski rezultat banke posle oduzimanja svih troškova kao i troškova kapitala, kako bi se izmerila ekonomska vrednost koju banka generiše i „vraća“ nazad u društvenu zajednicu i na taj način omogućava ekonomski prosperitet šire društvene zajednice (ne isključivo akcionara banke).

„Banke sa vrednostima“

Jedna manja grupa banaka u svetu se 2009. godine udružila da osnuje Globalnu alijansu banaka sa vrednostima – GABV (Global Alliance for Banking on Values), s ciljem da se uvedu pozitivne promene u bankarskom sektoru i kreira alternativa tradicionalnim komercijalnim bankama. GABV se širi iz godine u godinu i danas broji oko 54 finansijskih institucija sa ukupnom aktivom od preko 164 milijarde dolara.

GABV se rukovodi principima koji podrazumevaju sledeće:
3BL u centru poslovnog modela banke; banke kao sastavni deo društvene zajednice koje servisiraju realnu ekonomiju i podržavaju nove poslovne modele; dugoročni odnosi sa klijentima i njihovo dubinsko razumevanje;
Dugoročno i samoodrživo poslovanje, imuno na kratkoročne poremećaje u poslovnom okruženju; transparentna i inkluzivna poslovna kultura koja uključuje sve prethodno navedene principe.

Jedina banka na našim prostorima koja pripada GABV zajednici jeste Opportunity banka iz Novog Sada, koja godinama beleži zavidne rezultate, i to u širem 3BL smislu.

Neophodne promene tradicionalnih fundamenata poslovanja

I dok principi kojima se rukovode GABV banke deluju logično i jednostavno za primenu, njihovo sprovođenje nimalo nije jednostavno jer se suštinski razlikuju u odnosu na tradicionalni koncept poslovanja, uglavnom vrlo usmeren na kratkoročne finansijske ciljeve. Iako su „banke sa vrednostima“ fokusirane na neke druge ciljeve, a ne primarno finansijske, zanimljivo je da ove banke često ostvaruju zavidne, ali i održive finansijske rezultate. To verovatno pokazuje da se koncept održivog razvoja koji povezuje ciljeve organizacije sa širim društvenim kontekstom i potrebama društvene zajednice u dugom roku zapravo isplati i u ekonomskom smislu.

Globalna finansijska kriza je pokazala nivo ranjivosti tradicionalnih komercijalnih i investicionih banaka, nakon čega je usledila lavina regulatornih promena kako bi se ublažio rizik i smanjila ranjivosti finansijskog sektora. Lekcije naučene tokom krize upravo su ukazale na potrebu promene fundamenata poslovanja u smeru principa koje, između ostalog, promoviše GABV, pored regulatornih zaoštravanja. Iako se ove promene u praksi ne sprovode ni brzo, ni lako, jasno je da su promene neophodne i da će se sve veći broj banaka i, generalno, korporacija okretati ka „poslovanju sa vrednostima“.

Dušan Tomić,
Partner u odeljenju Poslovnog savetovanja i Savetovanja pri poslovnim transakcijama u kompaniji EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu

Tekst je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji Finansije TOP časopisa Biznis & Finansije

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close