Jedna od stvari koja po pravilu najviše muči poreske obveznike i to pre svega privredu, jeste situacija kada obveznik po jednom poreskom obliku ima preplatu, a po drugom dug. Kako sada stoje stvari, poreska uprava vodi poresko računovodstvo tako da ne vidi celinu poreskih obaveza obveznika, već samo po pojedinačnom porezu.
Kada bi se poresko računovodstvo vodilo ne po vrsti poreza već po poreskom obvezniku, onda bi PU i obveznik mogli da imaju uvid u svoje stanje dugova i preplate, kao i kod recimo računa u banci.
Možda je preterano da obveznik odlučuje kako da raspodeli novac po poreskim obavezama, ali bar može da vidi gde šta duguje. To je način i za rešavanje ubedljivo najvećeg problema koji imaju poreski obveznici sa poreskom administracijom, a to je preknjižavanje sredstava sa računa gde su u preplati, na račune gde duguju.
Dragan Radović, knjigovođa i vlasnik knjigovodstvene agencije Kvatro, kaže da je imao klijenta koji je istovremeno imao 100.000 dinara u preplati na jednom računu, dok je na drugom imao 30 para duga i to po osnovu poreza na finansijske transakcije koji je ukinut pre više od 15 godina.
„Zbog tog duga nije mogao da dobije potvrdu da ne duguje za porez koja mu je bila potrebna za učešće na tenderu.
“ To je konkretan slučaj i dok nisam uplatio za klijenta jedan dinar po osnovu nepostojećeg duga, nisam mogao da dobijem potvrdu da nema dugovanja. Pri tome taj dug je zastario posle 10 godina, ali oni prosto ne ažuriraju stanje. S druge strane, PU svakodnevno šalje opomene obveznicima da duguju 30, 50 ili 200 dinara i pišu rešenja za prinudnu naplatu, a preplatu na drugim računima ne preknjižavaju mesecima. Kada konačno preknjiže, ostane kamata koju su sve vreme zaračunavali na dug. Jednom mom klijentu tri godine nisu hteli da obrišu taj dug, iako sam im pisao svake godine. To ih nije sprečavalo da šalju opomene, da bi nakon tri godine kamate prerasle iznos glavnice duga“, napominje Radović koji se takođe žali na greške koje prave poreznici, koje po pravilu ne priznaju lako i koje je posle veoma teško ispraviti.
On ističe i da se pre nekoliko godina govorilo o ukupnom dugu za porez fizičkih lica i privrede od sedam milijardi evra.
„Tu je više od pet milijardi nepostojećeg duga. Kamata je nekada bila 0,2 odsto dnevno, to je šest odsto mesečno ili 72 odsto godišnje. Dug od hiljadu dinara za tri godine ode na tri hiljade, a za pet godina postane 15.000 dinara zbog ukamaćivanja. Sa svim tim preduzećima koja ne rade godinama taj fiktivni dug koji oni ne žele da otpišu se gomila, a onda ispada kako mi, građani i privreda ne plaćamo porez”, ističe Radović.
Izvor Nova ekonomija