Intenziviranje tržišnog sukoba dva velika proizvođača nafte, Rusije i Saudijske Arabije, moglo bi imati dalekosežne posledice na globalnom nivou, tvrde analitičari.
Jutros je naime brent naftom trgovano po ceni od 34,23 dolara. I ona ali i ostale vrste ovog energenta doživele su pad od oko četiri odsto. Kada se sagleda šira slika, od početka godine cena nafte je skoro prepolovljena.
Prezasićeno tržište
Oluju u energetskom sektoru izazvao je korona virus ali dodatno ju je pogoršalo odbijanje Rusije da smanji proizvodnju. Zatim je Saudijska Arabija objavila da onda ni ona neće to učiniti, već će povećati produkciju i sniziti cene pomenutog energenta, što će izazvati gomilanje nafte na već prezasićenom tržištu.
Sada i Ujedinjeni arapski emirati slede potez Saudijske Arabije, sa planom da u aprilu proizvedu rekordnu količinu nafte. Tako će se u trenutku kada prvi put u ovoj deceniji pada globalna tražnja za naftom, njena količina na tržištu povećati za oko 3,6 odsto.
Rusija je takođe odlučna u nameri da nastavi da snabdeva tržište velikim količinama ovog energenta.
Ruska računica
Ovaj sukob bi, misle analitičari, mogao obe strane mnogo koštati.
Rusiju će niska cena nafte donekle pogoditi jer je ona proizvodi sa velikim troškovima, ali opet, privreda ove zemlje je diverzifikovana i ne zavisi samo od proizvodnje energenata.
Njena ekonomija je za sada stabilna i može neko vreme da istrpi ovaj cenovni rat. Naime, iako ima visoke troškove proizvodnje nafte, Rusija s druge ima dobro razvijenu infrastrukturu za njenu distribuciju. Osim toga, njena poreska politika je naklonjena ovom biznisu – ona je toliko fleksibilna da će zajedno sa cenom ovog energenta padati i takse.
Dodatno, Rusi prodaju naftu u dolarima a kod kuće koriste rublju koja sada slabi, što im ostavlja prostor za neka “fina finansijska podešavanja”.
Mogući problemi zalivskih zemalja
S druge strane, za Zalivske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na ovu granu privrede, to će biti ozbiljan ekonomski udarac.
Prema prognozama američkih institucija, čak i da je cena nafte ostala na februarskom nivou od 60 dolara po barelu ovo bi bila teška godina za proizvođače nafte.
No, sada, kada je ona mnogo niža, “naftaši” će se suočiti sa rastom budžetskih deficita. Primera radi, Saudijska Arabija i sama predviđa da će u 2020. imati deficit od 6,5 odsto.
S&P Global prognozira da će samo Zalivskim zemljama biti potrebno 300 milijardi dolara eksternog finansiranja kako bi ispunile zactrane planove potrošnje za period od 2018. do 2022. godine, a možda i više ukoliko se nastavi ovaj cenovni rat.
Ipak, teško da bi sve ove zemlje u njega ušle nepripremljene. Bar se nadamo da je tako, tj. da u ovom ludilu ipak ima nekog sistema.