Home VestiEkonomija FS: Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu

FS: Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu

by bifadmin

Fiskalni savet je ukazao da će planirane mere koštati poreske obveznike više od tri milijerde evra. To je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će morati u kratkom roku snažno da se zaduži. Taj dug će vraćati svi građani u godinama nakon završetka krize.

“Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov”, naveli su iz Fiskalnog saveta. Oni ističu da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku – od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.

Podsećaju se da je Ministarstvo finansija procenilo da će fiskalni deficit u 2020. godini (uključujući i planirani paket mera) iznositi devet odsto BDP-a. Ovo Fiskalni savet smatra objektivnom procenom, ukoliko se kriza završi do leta.

To znači, objasnili su iz Fiskalnog saveta, da će budžet osim 3,1 milijardu evra, koliko će ga koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti (Ministarstvo finansija procenjuje pad BDP-a od oko dva odsto).

Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu.

Obaveze države u 2020. sedam milijardi evra

Dakle, ukupne obaveze koje mora da finansira država tokom 2020. iznosiće nešto više od sedam milijardi evra, a samo manji deo toga, odnosno nešto više od 500 miliona evra, država može da finansira iz svojih rezervi (depozita).

“Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi. To praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva”, upozorio je Fiskalni savet. Uz ocenu da će to biti ozbiljan izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na međunarodnom tržištu kapitala.

Iz Fiskalnog saveta su ozbiljnost problema ilustrovali podatkom da je već više od 90 zemalja zvanično zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a.

Članovi Fisklanog saveta smatraju da bi Vlada Srbije morala da efikasno usvoji sve neophodne uredbe za sprovođenje mera i da do kraja definiše delove paketa koji nisu precizirani.

Navode su i da je Srbija kasnila nekoliko nedelja u definisanju mera za ublažavanje nepovoljnih ekonomskih posledica u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja. To kašenjenje je uz mane imalo i prednosti, jer je najveći deo pripremljenog paketa, izuzimajući deo o isplati 100 evra punoletnim građanima, načelno u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i preporukama relavantnih institucija poput MMF-a. Ali vremena za dalja odlaganja više nema.

Mere potrebno realizovati pre maja

U Fiskalnom savetu su ukazali da odlaganje sprovođenja mera povećava rizik prekomernog rasta nezaposlenosti i širenja nelikvidnosti.

“Praktično jedina planirana mera koja odmah stupa na snagu jeste odlaganja plaćanja nameta na rad. A ukoliko bi se druge mere efektuirale tek sredinom maja, kao što je prvobitno najavljeno za budžetsku isplatu minimalnih zarada, to bi se za veliki broj preduzeća moglo ispostaviti kao prekasno”, naveo je Fiskalni savet.

Ocenili su kao loše to što deo planiranog paketa mera, koji se odnosi na državno garantovanje kredita za likvidnost privatnom sektoru, i dalje nije do kraja definisan.

“Nije poznato u kojoj meri će država preuzeti rizik na sebe, a u kom će to učiniti poslovne banke, što ima i budžetski i širi ekonomski značaj. Veći procenat garantovanja znači veći potencijalni budžetski trošak u budućnosti. S druge strane, manji procenat garantovanja značio bi manju spremnost banaka da se upuste u kreditiranje, pa i manji protok likvidnosti ka preduzećima”, objasnili su iz Fiskalnog saveta.

Smatraju i da se ne sme se dozvoliti nijednom delu države, uključujući lokalnu samoupravu, da u vremenu krize šire nelikvidnost ka privredi, podsećajući da je praksa neplaćanja dospelih obaveza u prethodnim godinama naročito bila izražena u budžetima lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća, zbog čega se ne sme ponovo dozvoliti njegova eskalacija.

Fisklani savet je naveo da će pandemija korona virusa nesumnjivo imati “snažan negativan ekonomski uticaj na dobar deo privrede i gradjana Srbije, ali i na javne finansije zemlje”, ali se ocenjuje da uz odgovoran pristup Vlade, javne finansije Srbije imaju kapacitet da se izbore sa tekućom krizom.

JavnI dug  BDP-a veći za 10 procentnih poena

Dodaje se i da će učešće javnog duga u BDP-u tokom ove godine najverovatnije da se poveća za više od 10 procentnih poena, odnosno na više od 60 odsto BDP-a , “što je neodrživo visok dug za Srbiju koji će morati u narednim godinama da se smanjuje na ispod 50 procenata BDP-a odgovornom fiskalnom politikom.

“Fiskalni savet ipak ocenjuje da Srbija trenutno ima kapacitet da izdrži tekuću krizu bez makroekonomskih nestabilnosti”, navedeno je u analizi uz želju da se nadležna ministarstva usmere na važne korake, kako bi načelno dobar plan Vlade Srbije ostvario očekivani efekat.

Izvor: Beta

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar