Oporavak privrede je moguć 2021. godine, ukoliko se ispune dva ključna uslova. Prvi je normalizacija privrednih aktivnosti u drugoj polovini ove godine. Drugi je eliminisanje privrednog nacionalizma i protekcionizma. U suprotnom, nivo BDP-a po stanovniku iz 2019. godine neće biti dostignut godinama, upozorava se u najnovijem izveštaju EBRD. Srbija je među zemljama sa optimističnijim prognozama, ali će njen oporavak najviše zavisiti od normalizacije industrijske proizvodnje koja je najviše na udaru.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa u svom najnovijem izveštaju „Regionalne ekonomske perspektive“ da će privreda u svim regionima u kojima je Banka aktivna zabeležiti u proseku pad od 3,5 odsto ove godine zbog posledica koronavirusa.
U istom dokumentu se prognozira da bi rast regionalnih privreda u sledećoj godini mogao da iznosi u proseku 4,1 odsto, uz napomenu da su projekcije podložne promenama usled ogromnog stepena neizvesnosti kako će se kretati oporavak ekonomije.
U Srbiji najranjivija proizvodnja
Kada je reč o Srbiji, EBRD predviđa smanjenje bruto društvenog proizvoda (BDP) za 3,5 odsto ove godine, ali da bi već naredne godine naša zemlja mogla da ostvari rast od 6 odsto. U izveštaju se ocenjuje da je „pandemija poremetila međunarodnu trgovinu i prisilila nekoliko velikih proizvođača u Srbiji na privremenu obustavu proizvodnje“. Oporavak će, dodaje EBRD, zavisiti od dinamike popuštanja mera i vraćanja poslovnih aktivnosti u normalu tokom druge polovine godine.
U Srbiji, Bosni i Hecegovini i Severnoj Makedoniji može doći do značajnijih poremećaja u proizvodnji zbog problema u međunarodnim distributivnim lancima, dok će ekonomije u Crnoj Gori i Albaniji najviše biti pogođene značajnim padom turizma.
Potresi u turizmu, kao i velika povezanost sa italijanskom privredom, bitno će uticati i na privrednu situaciju u Hrvatskoj, gde će kako procenjuje EBRD bruto društveni proizvod zabeležiti pad od čak 7 odsto. Ipak, i hrvatska ekonomija bi naredne godine mogla da ostvari brzi oporavak, uz rast od 6 odsto.
Protekcionizam vodi u još dublju recesiju
Ukoliko, međutim, mere socijalnog distanciranja budu važile mnogo duže nego što se predviđalo, to će onda usloviti znatno dublju recesiju u odnosu na iznete projekcije. U tom slučaju, nivo BDP-a po stanovniku iz 2019. godine neće biti dostignut godinama, upozorava se u izveštaju.
EBRD konstatuje da su mere preduzete za suzbijanje pandemije u svim regionima izazvale ekstremne šokove na tržištu. Pad ponude i tražnje je uticao na nagli pad cena roba, što je uslovilo ogroman pritisak na izvoznike, poremećaje u globalnim lancima vrednosti, kolaps turizma i pad doznaka.
U takvoj situaciji ekonomski nacionalizam i protekcionizam mogu samo dodatno da prodube ionako tešku krizu, pa je sada jedan od najvažnijih oslonaca privrednog oporavka okretanje međunarodnoj ekonomskoj saradnji, poručuju ekonomisti EBRD-a.
Foto: PDPics, Pixabay