Knjiga provokativnih i podsticajnih eseja i rasprava Gorana Nikolića i Predraga Petrovića “Poluskriveni ekonomski fenomeni”, posvećena ispitivanju nedovoljno tumačenih poluskrivenih fenomena u ekonomskoj svakodnevici i u ekonomskoj i društvenoj istoriji, objavljena je nedavno u izdanju Arhipelaga i Instituta za evropske studije u ediciji Summa.
“Neke pojave nas praktično svakodnevno dotiču, a da toga nismo ni svesni. Poluskriveni ekonomski fenomeni, odnosno ekonomske zablude svakodnevice, otežavaju naše funkcionisanje, negativno utiču na donošenje racionalnih odluka i generalno donose trošak kroz neostvarenu (propuštenu) zaradu ili kroz izgubljeno vreme. Zato je razumevanje ekonomskog u svakodnevici važno jer time smanjujemo neracionalnu potrošnju resursa. S druge strane, prepoznavanje ekonomskog aspekta u svakodnevici može značajno da unapredi život kroz racionalnije trošenje vremena, preciznije vrednovanje stvari, odvajanje suštinskog od marginalnog ili prolaznog”, naglašavaju autori na početku knjige Poluskriveni ekonomski fenomeni.
Oni najpre raspravljaju o usponima i padovima vodećih ekonomskih parametara Srbije predstavljajući najobuhvatniju analizu srpske tranzicije 2000-2018, istoriju srpskih plata 1954-2024. i priču o srpskim penzijama, dramu srpskog izvoza i visoke zaduženosti Srbije, kao i činjenice i zablude o odlivu mozgova i o tome da li je „beogradizacija“ Srbije mit. Sve je to osnova za odgovor autora na pitanje: Da li živimo u najboljem od svih vremena?
Velike globalne dieme savremenog sveta
U drugom delu knjige srećemo se sa neobičnim ekonomsko-demografskim vremeplovom, od starije, preko novije istorije, do savremenog trenutka. Autori se prevashodno bave pitanjima: Ko smo mi Evropljani? Ko smo mi Srbi?
Knjiga se zaokružuje raspravama o velikim globalnim dilemama savremenog sveta. Ta pitanja stavljaju ekonomske teme u geopolitički kontekst koji oblikuje savremenu međunarodnu pozornicu. Ovo su samo neka od pitanja kojima se bave autori knjige “Poluskriveni ekonomski fenomeni”: Da li sledi globalna recesija? Da li je borba za globalnu prevlast između Kine i Amerike trgovinski i(li) geopolitički sukob? Da li će Kina uskoro postati najveća globalna ekonomija? Zašto je došlo do dramatičnog rasta poslova koji ne stvaraju novu vrednost? Autori se bave i nekim širim društvenim pitanjima, od pitanja da li će nemački i francuski postati dominantni jezici EU posle Bregzita, preko pitanja da li rast nacionalizma i ekstremizacija vodeće ideologije predstavlja globalnu pretnju, do pitanja da li su birači iracionalni, zašto biramo visoke ili da li smo bolji roditelji nego što su to bili naši roditelji.
O autorima
Ekonomista Goran Nikolić (1974) radi u Institutu za evropske studije u Beogradu. Objavio je veći broj naučnih i stručnih radova i studija. Autor je šest monografija, pored ostalih: Kurs dinara i devizna politika Kraljevine Jugoslavije, Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije sa EU i svetom i Ekonomija krize. Nikolić objavlјuje konjunkturne analize, posebno izučava strukture spolјnotrgovinske razmene Srbije (ukupne i s EU), analizira tendencije kursa dinara i platnog bilansa, istražuje uticaj evropskih integracija na spolјnotrgovinske tokove, te se bavi analizama međunarodne ekonomije, kao i ekonomskom istorijom. Povremeni je kolumnista domaćih dnevnih i nedelјnih listova.
Ekonomista Predrag Petrović (1974) radi u Institutu društvenih nauka u Beogradu. Autor je većeg broja naučnih članaka u međunarodnim časopisima i domaćim časopisima međunarodnog značaja. Oblasti njegovog naučnog interesovanja su međunarodna ekonomija, makroekonomija, primenjena ekonometrija i ekološka i energetska ekonomija.