EU beleži deficit sezonskih radnika u poljoprivredi, posebno onih koji dolaze na privremeni rad iz siromašnih zemalja. Razlog za to nije samo pandemija, već i nehumani uslovi u kojima ovi ljudi rade. Prema jednom bivšem evropskom parlamentarcu “čak i životinje su imale bolju zaštitu od uvezenih radnika”. Zato se sada na nivou Unije radi na unapređenju njihovih radnih i životnih uslova.
Tokom pandemije korona virusa konačno su “uvezeni” radnici na evropskim poljoprivrednim plantažama postali vidljivi. Šta više, oni sada važe za “esencijalnu radnu snagu”. Međutim, šest decenija unazad, o njima se malo govorilo, a još manje pisalo.
Prema istraživanju Euronjuza, na njih ni zakonodavstvo EU nije mnogo obraćalo pažnju. Zato su oni ostajali bez zaštite kakvu bi trebalo da im pruži dobra primena zakona iz oblasti radnog prava. Prema rečima Danijela Frojnda, doskorašnjeg parlamentarca Evropskog parlementa, čak i neke životinje su bile bolje zaštićene zakonima od radnika koji iz siromašnih zemalja dolaze u EU da beru voće i povrće, i brinu o zasadima.
Migranti koji se u Uniji bave poljoprivrednim poslovima naime ne dobijaju naknadu za prekovremeni rad, nemaju dobre uslove stanovanja, a često toliko naporno rade da uništavaju sopstveno zdravlje. Oni su podložni verbalnim, fizičkim pa čak i seksualnim zloupotrebama.
Ako je nešto pozitivno učinila u Eropi, korona-kriza je bar rasvetlila njihov položaj. Sada, kada ih nema dovoljno da bi poljoprivreda normalno funkcionisala, jasno je da su oni neophodni za proizvodnju hrane u EU i da se njihovi uslovi rada moraju poboljšati.
Loši primeri
Uslovi u kojima ovi ljudi rade i žive su, blago rečeno, katastrofalni.
U Španiji migranti koji su ujedno i sezonski radnici, žive u kolibama napravljenim od starih plastenika zakrpljenih kartonom, bez struje, vode i bilo kakvih sanitarnih uslova. Često spavaju na starim dušecima na podu. Očekivano, ne dobijaju ni zaštitnu opremu kao što su maske za lice i rukavice. Žive pod konstantnim pritiskom da moraju sakupiti što više voća, jer ako ne ispune normu – bivaju kažnjeni. A kazna podrazumeva dva-tri neradna dana, odnosno gubitak prihoda, koji im je preko potreban jer ga šalju svojim porodicama.
Ni u Francuskoj situacija nije bolja. U ovoj zemlji poljoprivrednici dobijaju više podsticajnih sredstava nego bilo gde druge u EU, a opet ne obezbeđuju svi dobre radne uslove sezoncima. Na pojedinim farmama, poput Larrère, oni žive u veoma lošim uslovima. Po četrdesetoro senzonskih radnika je nagurano u jednu kuću, za koju još, od svojih malih plata, plaćaju i najam. Na sve to, nisu im obezbeđeni ni posteljina ni jastuci. Ova praksa krši francuski zakon koji se bavi zaštitom prava sezonskih radnika, međutim, čini se da malo ko mari za to.
U Nemačkoj, s druge strane, novine pišu o lošoj situaciji u klanicama u kojima rade migranti iz siromašnih evropskih zemalja. Oni nisu adekvatno zaštićeni pa je ova grana privrede poznata po velikom broju zaraženih korona virusom.
Unapređenje regulative
Upravo zbog ovih, i mnoštva sličnih negativnih primera, Evropski parlament je krajem juna usvojio rezoluciju kojom bi trebalo bolje da se regulišu položaj i zaštita sezonskih i radnika migranata. Pre pandemije, o njima se veoma malo govorilo. Sada se međutim menja regulativa ali i pojačava inspekcijski nadzor. Evropska komisija izdala je i smernice kako bi njene članice trebalo da obezbeđuju poštovanje prava na zdravstveno i socijalno osiguranje ovih radnika.
Ovaj potez je pak došao u trenutku kada se već oseća deficit radne snage u poljoprivredi.
Foto: lenanicholson, Pixabay