Domaći finansijski sektor je dočekao pandemiju dobro pripremljen, sa kapitalom i likvidnošću koji su omogućili finansijskim organizacima da odmah reaguju kako bi se obezebedila finansijska stabilnost na tržištu. Kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na finansijsko poslovanje moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja, kaže Katarina Ocokoljić iz Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije.
Finansijski sektor Srbije dočekao je pandemiju korona virusa u plusu. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), celokupan sektor je u 2019. godini poslovao pozitivno, ali uz manju dobit. Banke su zabeležile pad profitabilnosti za 9%, finansijski lizing za 42,7%, a brokersko-dilerska društva za 20% u poređenju sa godinom ranije. Nasuprot tome, rast profitabilnosti su ostvarila osiguravajuća društva i to za 28,2%, a isti izvor navodi da su dobit uvećali dobrovoljni penzioni fondovi i investicioni fondovi.
Analizirajući mere koje su preduzele vlade i centralne banke u svetu radi ublažavanja posledica Kovida-19 na privredu i kakve će biti dalje reperkusije po globalnu finansijsku stabilnost u situaciji ogromnih ekonomskih poremećaja, Međunarodni monetarni fond (MMF) je u svom najnovijem izveštaju istakao da je jedna od retkih dobrih vesti činjenica da su banke dočekale ovu krizu bolje kapitalizovane nego kada se dogodila globalna finansijska kriza 2008. godine.
To je u dobroj meri rezultat regulatornih promena koje su usledile upravo s ciljem da banke budu bolje pripremljene za eventualne buduće poremećaje na tržištu, zaključuje se u izveštaju.
Sprečavanje lanca nelikvidnosti
Banke u Srbiji, koje čine 90% domaćeg finansijskog sektora, takođe su spremno dočekale pandemiju, jer su u prethodnom periodu značajno ojačale adekvatnost kapitala i likvidnost, ocenjuje u razgovoru za B&F Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije (PKS).
Prema njenim rečima, Narodna banka Srbije (NBS) je blagovremeno donela niz preventivnih mera koje u značajnoj meri olakšavaju finansijski položaj građana i privrede tokom vanrednog stanja, smanjivši referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%. Usvojene su i odluke o kreditnom moratorijumu na 90 dana.
„Blizu 95% građana i preko 90% preduzeća koja imaju obaveze prema bankama odlučilo je da prihvati moratorijum. Time je smanjena mogućnost stvaranja lanaca nelikvidnosti, što dokazuje i podatak da nije zabeležen značajan porast aktiviranja sredstava obezbeđenja, niti porast broja privrednih društava i preduzetnika u blokadi”, naglašava Ocokoljić.
Centralna banka je preduzela i mere da se bankama omogući dodatna likvidnost kroz učešće na tržištu kapitala, pre svega kroz masovnije izdavanje korporativnih obveznica. „To će bankama omogućiti da lakše premoste nedostatak očekivanih prihoda po osnovu priliva sredstava od naplate kamata i glavnice za kredite koje su plasirali građanima i privredi“, ocenjuje sagovornica B&F-a.
Dodatni podsticaj za bankarski sektor, ali i za privredu, je nastavak programa podrške malim i srednjim preduzećima Ministarstva privrede, koje će sufinansirati nabavku opreme u iznosu od 25% njene vrednosti. Od toga se 70% troškova nabavke finansira iz kredita banaka ili lizing kompanija, dok preostalih 5% odsto čini učešće samog preduzetnika.
S druge strane, banke su spremne da izađu u susret svojim klijentima, kao u slučaju odobravanja kredita za likvidnost i u periodu trajanja moratorijuma, ali i tokom oporavka nakon njegovog isteka. Oko 50 do 60% malih i srednjih preduzeća i gotovo 80% mikro klijenata izrazilo je potrebu za ovakvim kreditima, navodi Ocokoljić.
Osiguranje dobro počelo poslovnu godinu
Kada je reč o domaćem tržištu osiguranja, podaci Udruženja finansijskih institucija PKS za prvi kvartal ove godine pokazuju da je ostvareno ukupno 26,5 milijardi dinara sopstvene premije osiguranja. To, uz 403 miliona dinara premije primljene iz saosiguranja predstavlja rast od 2,1 milijardi dinara ili 8,5% u odnosu na isti period lane.
Rast je ostvaren u vrednosti od 1,5 milijardi u neživotnom i 600 miliona dinara u životnom osiguranju.
Kod neživotnog osiguranja uočen je dinamičan rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osiguranja useva i plodova, opšte odgovornosti i kaska, a posebno ohrabruje i dvocifreni rast premije životnih osiguranja. Najintenzivniji rast je zabeležen u tarifi „Ostala osiguranja imovine“ i to najviše u vrsti „Osiguranje objekata u izgradnji”.
Kretanja u lizing industriji takođe upućuju na umereni optimizam, kaže Katarina Ocokoljić. Pojedine grane privrede, poput turizma i saobraćaja, tokom pandemije su slabije poslovale i zato su nastojale da smanje troškove. Međutim, privredni subjekti koji su imali pojačanu aktivnost tokom vanrednog stanja nabavljali su komercijalna i putnička vozila i opremu, što je obezbedilo i zaključivanje novih ugovora o finansiranju putem lizinga.
Fondovska industrija dovoljno likvidna
Penzioni i investicioni fondovi koji posluju u Srbiji mogu očuvati stabilnost poslovanja, uprkos posledicama pandemije, smatra Ocokoljić, i dodaje: „Iskustvo iz proteklog perioda pokazuje da oni umeju dobro da procene rizike prilikom odluka o ulaganjima. Fondovske industrije su dovoljno likvidne da i pri nešto većim isplatama, uz smanjene uplate, mogu ispuniti svoje obaveze”.
Naše tržište je, ističe sagovornica B&F-a, specifično po tome što klijenti i dalje ulažu u manje rizične proizvode. To je i razlog što, na primer, 90% otvorenih investicionih fondova predstavljaju novčani fondovi, koji nose najmanji stepen rizika i koji su bili najmanje pogođeni aktuelnom krizom.
„Istina, na početku pandemije je uočeno povlačenje sredstava, ali je ubrzo došlo do smirivanja i stabilizacije u ovom sektoru“, objašnjava Ocokljić, napominjući da se monitoring i procene rizika rade na nedeljnom nivou, tako da se može brzo reagovati na svaku eventualnu promenu.
Najvažnije kojom brzinom će se oporavljati privreda
Procene o uticaju krize izazvane pandemijom na berzansko poslovanje pokazuju da je na Beogradskoj berzi došlo do stagnacija prometa i cena, dok je s druge strane učljivo povećano interesovanje domaćih portfolio investitora za trgovanje na međunarodnim berzama.
Analizirajući ukupna kretanja na domaćem finanijskom tržištu tokom vanrednog stanja, može se zaključiti da je je finansijski sektor reagovao veoma brzo, pravovremeno identifikujući industrije i klijente koji su najviše pogođeni posledicama pandemije i kojima je najpotrebnija odgovarajuća podrška, ističe Katarina Ocokljić.
No, kao i u celom svetu, konačni efekti aktuelne krize na poslovanje domaćeg fiansijskog sektora moći će da se sagledaju tek kada se budu znale i ukupne posledice po realni sektor, odnosno kojom brzinom će ostatak privrede početi da se oporavlja.
Marija Dukić
Foto: Pixabay