Procenjuje se da je pre izbijanja pandemije, u Evropi radilo između 40.000 i 55.000 građevinskih zanatlija iz Srbije. Prosečna starost građevinskog radnika u našoj zemlji premašuje 55 godina. Jedini način da se povećaju plate koje bi bar donekle zadržale mlađe radnike iz ove struke je da domaće firme dobiju status glavnog izvođača u državnim projektima.
Zemljama Zapadne Evrope trenutno nedostaje više od 300.000 majstora i ako naši ljudi, koji su još ovde, ne budu odgovarajuće plaćeni na velikim projektima, ostaćemo bez dobre radne snage, upozorava Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
„Moramo pronaći način da sačuvamo radnike, ali i da obnovimo radnu snagu. Jedini način za to je da domaće firme, angažovane na projektima čiji je investitor država, imaju tretman glavnog izvođača jer to omogućava da radnici budu odgovarajuće plaćeni“, tvrdi Rodić.
„Ako to propustimo, radnici će otići u inostranstvo i mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koji će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanje novih objekata“, rekao je Rodić za novosadski Dnevnik.
Manje kvalitetnih radnika, lošija gradnja
Prema njegovim rečima, pre krize izazvane pandemijom koronavirusa u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima. Samo u Nemačkoj, potrebe za radnom snagom premašuju broj od 25.000 građevinaca, a najviše radnika sa Zapadnog Balkana, osim iz Srbije, u tu zemlju stiže iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Rodić ističe da je sada u Srbiji u toku veliki investicioni ciklus pošto ima više od 60.000 aktivnih gradilišta i veliki deo radne snage je angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj…
„Velika je opasnost da Srbija ostane bez kvalitetne radne snage, a ako do toga dođe, osetiće se brzo i odraziće se na kvalitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture“, ističe Rodić.
Nemčki poslodavci traže građevince iz uvoza
Da građevinskih radnika u Evropi nema dovoljno potvrđuje i to što su nemački poslodavci upozorili vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u Nemačkoj neće moći da nađu odgovarajuću radnu snagu. Iz Ogranaka za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozavaju da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika otići u penziju.
Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023. godine, a u tu zemlju će, najverovatnije, godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika.
Za obuku dobrog majstora potrebno bar deset godina
U Srbiji zanatskih kadrova već dugo nema, a s obzirom na interesovanje mladih, tako će i ostati. Naime, veoma je malo svršenih osnovaca spremnih da se školuju za zanatska i deficitarna zanimanja i već godinama razredi u stručnim školama ostaju prazni.
To je i razlog što je starosna struktura onih koji rade u građevinarstvu nepovoljna i premašuje 55 godina.
Izuzetno je malo mladih koji se školuju za te struke, a nema ni dovoljno firmi koje bi im ponudile mogućnost da tokom školovanja idu na praksu i nauče šta znači posao u građevinarstvu i kako se radi. Svega nekoliko komapnija, poput „Energoprojekta” i „Mostogradnje” je u prilici da to uradi, jer je na tržištu mnogo preduzeća koja rade kratko i nisu zaintresovana da obučavaju radnike za budućnost.
U nekim slučajevima obuka za dobrog majstora traje i desetak godina. Zato se nedostatak radnika rešava prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom. Ponekad se dešava da za neka specifična i deficitarna zanimanja, kao što su varioci ili rukovaoci građevinskim mašinama, radnici savladaju najosnovnije veštine i odmah počinju da rade.
Izvor: Dnevnik.rs