Kada bi ga korona ostavila bez posla i stalnih primanja, prosečan Srbin bez plate bi izdržao najviše mesec dana. A kao rešenje za takvu muku pristao bi na bilo kakav posao, samo da preživi. Kao druga opcija tu je – odlazak iz zemlje.
Da uradimo mini-istraživanje na temu „Koliko dugo biste mogli da preživite bez plate ako bi vas posledice pandemije ostavile bez posla?“ podstaklo nas je istovetno ispitivanje javnog mnjenja koje je u Evropskoj uniji sproveo Institut Brojgel iz Brisela. Prema tom istraživanju, milioni građana EU ne bi mogli da prežive ni dva meseca bez prihoda.
Svaki drugi građanin Srbije jedva da bi preživeo mesec dana bez stalnih prihoda
Anketu smo sproveli u sedam gradova Srbije (Beograd, Novi Sad, Niš, Užice, Kraljevo, Subotica, Valjevo) na ukupno 280 zaposlenih građana. Polna struktura ispitanika je pola-pola, a među ispitanicima preovlađuje mlađa generacija, od 18 do 45 godina – ima ih 72%. Postavili smo našim građanima tri pitanja: koliko dugo biste mogli da preživite bez plate; da li imate kredit; kako biste rešili problem.
Zaključak našeg mini-istraživanja je da svaki drugi građanin Srbije jedva da bi preživeo mesec dana bez stalnih prihoda. Na takav njihov socijalni položaj pol ne utiče bitno, podjednako je muškaraca i žena. Tek svaki peti građanin Srbije mogao bi da pregura duže od tri meseca bez stalnih prihoda.
Kada je reč o kreditnoj opterećenosti, moglo bi se reći da skoro svaki drugi zaposleni stanovnik Srbije ima kredit (45%). Žene su opreznije kada je uzimanje kredita u pitanju (37,9% ih ima kredit, nasuprot 51,6% anketiranih muškaraca).
Kao rešenje problema, gotovo svaki drugi ispitanik vidi “bilo kakav posao, samo da se preživi” (46,7%). U takvom opredeljenju gotovo da se podudaraju i muškarci i žene. Kao druga opcija, ukoliko bilo kakav posao ne bude rešenje, ispitanicima je najbliža pečalba. Tu su muškarci brojniji – njih 32% naspram samo 13,8% odsto žena vidi to kao rešenje, a ukupan broj onih kojima je to prva opcija je 23,3%. Povratak roditeljima ili u rodni grad, pozajmica ili nešto treće je tek ponekom moguće rešenje.
Ekonomista dr Ljubomir Madžar: Živimo od danas do sutra
Ekonomista dr Ljubomir Madžar nije mnogo iznenađen rezultatima ankete.
– Prvo ne iznenađuje me da ubedljiva većina ne bi mogla da izdrži duže od mesec dana bez plate. Poznati smo kao narod koji živi od danas do sutra. Rezerve su nam ograničene. I to malo stare devizne štednje neravnomerno raspoređeno tako da je odgovor logičan. Očekivan mi je i odgovor da bi većina radila bilo šta u slučaju otkaza, ali iznenađuje me da bi mnogi otišli u inostranstvo pošto i tamo sada nije lako doći do posla. Veliki broj naših ljudi upravo se zbog pandemije Covid-19 vratio u zemlju jer su u inostranstvu ostali bez izgleda da nađu posao. Uslovi su i preko granice nepovoljni, a izgleda da su mnogi naši ljudi neobavešteni – podvlači za „Blic“ Madžar.
Svaki drugi stanovnik Srbije kreditno zadužen
Kako kaže, nije ni novost da je gotovo svaki drugi stanovnik Srbije kreditno zadužen.
– Generalno, mi imamo veliku sklonost kreditima koji nisu dobri. Takav je, na primer, gotovinski kredit koji služe za tekuće rashode. Zato se i kaže da je kredit loš drug. S druge stranke, banke najradije daju kredite potrošačima jer im je to najsigurniji način otplate – ocenjuje Madžar.
Naš sagovornik podseća da mnogi u Srbiji već rade bilo šta.
– Veliki broj građana sa fakultetskom diplomom vozi taksi ili radi u trgovinskim radnjama. Rade poslove koje su ispod nivoa njihovog obrazovanja. Zato se postavlja pitanje da li će biti bilo šta da se radi i za one koji to žele. Ali dok postoji i najmanja šansa ostaje nada. S druge strane, i dalje ne znamo koliko će trajati pandemija, a što duže traje, pogoršavaju se uslovi rada i povećava broj ljudi bez dohotka i posla. Zato kad me pitaju za savet, ja kažem „zlu se nadaj, dobro biti neće“ u nekoj daljoj perspektivi ili, što kažu Hercegovci, „i ovo će jednom biti lane“. Nadamo se samo da neće biti mnogo žrtava – zaključuje Madžar.
Sociolog Ratko Božović: U središtu pandemije je osećanje straha
Sociolog Ratko Božović smatra da su odgovori anketiranih više plod pretpostavki.
– Meni je najbitnije pitanje zaposlenosti. Evo imali smo devojku koja je na panou u Knez Mihailovoj ulici napisala da traži posao. Znači, trka za poslom je već počela. Mnogi veruju da će se desiti brojne neprilike na poslu. Dok smo imali karantin jedan broj ljudi je već ostao bez posla, a do otpuštanja će verovatno doći kada prođe državna stimulacija preduzeća. Ja ne znam nikoga ko se zaposlio u prethodnom periodu, a stalno se priča da nezaposlenost pada – apostrofira za „Blic“ Božović. Stanje je vrlo sporno, podvlači naš sagovornik
– Mi smo zemlja koja je poprilično u siromaštvu. Zbog pandemije privredni razvitak nije uložen u napredak nego u pomoć nezaposlenima. Tražiti posao u sadašnjim uslovima je vrlo teskobno i neizvesno pitanje. Mi smo, inače, poznati kao opušteni ljudi što se rada tiče. Rad nam nije najbliže svojstvo. Radnička klasa nam je otišla u pakao. Mala je moć države koja je u siromaštvu – upozorava Božović.
Osećanje krize rađa i osećanje straha
– U strahu nema razložnog tumačenja perspektive. Strah određuje mišljenje. U središtu pandemije je osećanje straha. Ne vidimo dobro. Tako izgubljeni ne možemo da nađemo rešenje. Postajemo pogubljeni i gubitnici. Pandemija je globalno čudo, rak-rana globalizma. To se pokazalo i svetskoj zajednici na početku pandemije. Tako neprisebni ne možemo da anticipiramo budućnost. Kao da smo nad ponorom – kaže Božović.
Psihoterapeut Zoran Milivojević: Naš problem je finansijska nepismenost
Psihoterapeut Zoran Milivojević skreće pažnju na dva momenta u vezi sa anketom.
– Prvo, mnogi imaju male plate, žive u nemaštini i vraćaju dugove bankama. Drugo, u Srbiji je velika finansijska nepismenost. Poređenja radi, u Sloveniji je istraživanje pokazalo da je 60 odsto ljudi finansijski nepismeno, a u Hrvatskoj 80 odsto. Kod nas je sigurno ta nepismenost 90 odsto. A šta je finansijska nepismenost? Finansijski nepismeni su oni koji ne znaju da štede bez obzira na prihode. Uvek su bez rezerve i u minusu. Novac teško dolazi, a lako odlazi. Nije poenta imati novac, nego znati novac – ističe za „Blic“ Milivojević koji je, kako kaže, 10 godina pisao o finansijskoj pismenosti.
Finansijski pismeni ljudi znaju šta je dobar kredit
– Dobar kredit nije kada kupite nov automobil, a on izgubi 20 odsto vrednosti čim izađete iz salona. Dobar kredit je kada kupite vozilo za taksi, traktor ili stan koji će vam doneti prihode. Loši krediti su potrošački koji se koriste za odlazak na more ili u školu – pravi razliku Milivojević.
Kako kaže, naši ljudi su pogodni za mali biznis.
– Imamo poduzetni duh i država bi trebalo to da stimuliše. Trenutno najveću strepnju od budućnosti zbog pandemije imaju ljudi koji su već uložili sredstva u biznis, podigli kredit. S druge strane, običan čovek se ne uznemirava. Zbog toga može se dogoditi da nepripremljen dočeka loše ekonomske posledice pandemije. Dobro je što, generalno, od početka pandemije ne trošimo novac na luskuzne stvari. To je dokaz da i dalje imamo kolektivno pamćenje o krizi pre 30 godina – naglašava Milivojević.
Šta kažu građani
Koliko dugo biste mogli da izdržite bez plate?
Ni dana. Nemam ušteđevinu, imam dvoje dece, supruga je, srećom, zapsolena pa zajedno nekako uspevamo, ali svakog meseca je sve to knap
Dva meseca bih mogla da izdržim i rastegnem ovih 1.000 evra koji su trebali da mi posluže za godišnji odmor kog nije bilo.
Dva meseca jer nisam bio na moru, inače ni dana
Dok je meni njive sa krompirom i šume, ne bojim se gladi ni zime. Neka mi isključe telefon i kablovsku, može se bez toga, a dinar za struju će se nekako naći
Ni dana. Mesečno zarađujem toliko tek da platim račune, o ušteđevini i ne razmišljam jer jer prosto nemoguće
Duže od tri meseca. Imam ušteđevinu pa bih mogao nekoliko meseci da budem bez posla, ali kasnije bi, naravno, nastao problem
Imate li kredit?
Gde si mene našla da pitaš za kredit, sada moram da kukam i zaplakaću od muke. Imam dva kredita i 1.000 neprospavanih noći
Ne, ne daj bože da imam kredit. Pogledao me dragi bog i u zadnjem trenutku me odvratio od ideje da se zadužim kreditno
Kako biste rešili problem da ostanete bez posla?
Radio bih bilo šta, vozio kamion, taksi, radio zidarske poslove…
Ne bih se vratio u rodni grad, ali bih verovatno tražio finansijsku pomoć od roditelja
Radila bih bilo šta – u pekari, bila čistačica, pazila decu i starije
Prijavila bih se na biro, a u međuvremenu bih se bavila nekim samostalnim zanatom, recimo, pravila domaće proizvode i prodavala onlajn
Otišao bih iz zemlje, nemam ovde kome da se obratim za pomoć sem bankama.
Već živim sa roditeljima u zajedničkoj kući. Ali odlazak iz zemlje mi deluje kao najbolja opcija.
Želim da odem iz zemlje svakako, druge opcije samo produžavaju agoniju
Vratila bih se u rodni grad, tamo je život jeftiniji i imam svoju kuću
Šta smo preživeli za vreme sankcija i hiperinflacije, pa to je umetnost, za anale. Bez osnovnih životnih namirnica, struje, letovanja, u šupljim gaćama, u strahu od vojnih pozivara. Na tome da nam i najprimitivnija plemena Amazonije i Okeanije pozavide. Snašao bi se Srbin opet da je u istom čabru. Ako ne može da priušti roštilj u dvorištu, sačekaće da ga raspali komšija. Naseckaće luka i uz miris roštilja iz susednog dvorišta pojesti ga sa kiflom. Sit on – sit komšija
Da ostanem bez posla sa kreditom od 150 evra, pritom sam i 40 odsto invalid, otišao bih kod roditelja. Ne bi voleli da im dođem jer su u grobu, ali bih im se rado pridružio
Pozajmila bih novac da odem iz zemlje i radim bilo šta
Uzeo bih pozajmicu ako bih ostao bez posla i radio bilo šta, a prvom prilikom bih i otišao iz zemlje
Na nivou EU, najteže u Hrvatskoj
Na nivou EU, najteža situacija je u Hrvatskoj, gde 18 odsto građana ne bi imalo dovoljno novca za hranu i režije ukoliko bi im se mesečni prihodi samo prepolovili. Čak 69 odsto Hrvata nema ušteđevinu pomoću koje bi dva meseca mogli normalno da žive. Jedina država koja je članica EU, a u kojoj je situacija po ovom pitanju gora nego u Hrvatskoj je Litvanija, gde je 71 odsto onih koji ne bi mogli da žive od svoje ušteđevine.
Nešto bolja od Hrvatske je Slovenija, u kojoj procenat građana koji se ne bi mogao osloniti na ušteđevinu iznosi 58. S druge strane, Malta i Austrija imaju samo deset odsto ovakvih slučajeva.
Izvor:Blic