Inflacija je više od deceniju niža od želja monetarnih vlasti. Na primer, u evrozoni, iznosila je samo 0,4 odsto u julu (na godišnjem nivou).
U junu je američki Fed procenio da će inflacija u SAD-u ove godine iznositi 0,8 odsto, a sledeće godine 1,6 odsto, što je još uvek ispod cilja od dva odsto, piše Seebiz.
„Podsticaji“ koji se ne isušuju – američki Kongres raspravlja o drugom paketu pomoći koji bi ranjivim građanima ponovno pružio ček od 1.200 dolara – mogli bi samo pogurati stopu inflacije mnogo više.
U investicijskoj banci Morgan Stenli veruju da većina ulagača nije spremna za takav scenario. Očekuje se da investicije tokom inflacije dobijaju na vrednosti, ali taj se odnos raspada ako inflacija poraste iznad četiri odsto. Podaci pokazuju da stvarni prinosi gotovo svih investicijskih klasa u ovom slučaju postaju negativni.
„Vrlo je malo portfelja pripremljeno za veću inflaciju, što se može dogoditi brzo i neočekivano“, napisali su u Morgan Stenliju.
Tržišta obveznica za sada ne vide opasnost od inflacije. Prinos na desetogodišnju nemačku obveznicu je negativan (-0,55 odsto), dok je američka obveznica jedva u pozitivnom rasponu (0,52 odsto). Prema jednoj teoriji, povezanost akcija i obveznica treba se pratiti.
U vreme kada se obe klase ulaganja kreću skladnije u jednom ili drugom smeru, to bi trebao biti znak da će inflacija steći zamah i da treba tražiti sigurno utočište. Zato je zlato ove godine vrlo traženo ulaganje.
Izvor:Blic