Da se predstojeće rasprave o izmenama Zakona o radu ne bi pretvorile u još jedan „spisak želja poslodavaca“, sačinjen je alternativni predlog zakona. Za razliku od predstavnika vlasti koji godinama zakonsko srozavanje radničkih prava opravdavaju navodnim usklađivanjem sa pravnim tekovinama Evropske unije, tim pravnika koji stoji iza predloženog modela tvrdi drugačije. Oni kažu da je moguće imati zakon koji „garantuje pravo na dostojanstven rad svakom radniku i koji je istovremeno usaglašen sa međunarodnim instrumentima“.
Tim od devetoro pravnih stručnjaka koje je angažovao Centar za dostojanstven rad izradio je model alternativnog Zakona o radu. Ovaj predlog ima za cilj da radnicima vrati osnovna prava u predstojećoj debati o izmenama Zakona o radu, piše portal mašina.rs.
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo i jedan od članova tima koji je radio na alternativnom predlogu zakona, objašnjava da je ovaj model namenjen svima kojima je stalo da se radnicima u Srbiji vrati dostojanstvo. Sugestije i komentare mogu slati do sredine septembra, nakon čega će se uobličiti finalna verzija predloga.
Reljanović očekuje da će u predstojećoj raspravi poslodavci insistirati na nekim zakonskim rešenjima koja mogu dodatno pogoršati ionako nezavidnu situaciju radnika u našoj zemlji.
Od lošeg uvek može gore
Pre svega, poslodavci će, pritisnuti nužnošću da se ugovori o radnom angažovanju podvedu pod radni odnos, sigurno tražiti da taj prelaz bude samo formalan, terminološki, a da većina radnih prava ostane rezervisana za zaposlene u radnom odnosu.
Pored toga, poslodavci će najverovatnije tražiti proširenje mogućnosti rada na određeno vreme i smanjivanje ograničenja radnog vremena. Drugim rečima, to znači uvođenje većeg broja časova prekovremenog rada, više časova neplaćenog prekovremenog rada, ograničavanje bolovanja, i slično.
Reljanović predviđa i da će poslodavci nastojati da ugovore sa nultim radnim vremenom podvedu u vrstu ugovora o radu, tako da dobiju još jedan oblik prekarnog i nesavesnog radnog angažovanja. I naravno da po svaku cenu „odbrane“ platformske radnike da njihov status i dalje ostane prekaran, kao i radnike preko agencija, i preko zadruga.
Kad država ćuti, to može biti zamka
Prema rečima pravnika koji su sačinili altrenativni predlog zakona, on je pisan tako da u potpunosti odgovara domaćem pravnom sistemu i „hipotetički može biti usvojen sutra u celini, bez posebnih izmena i uz minimalne izmene povezanih zakona“.
Za razliku od predstavnika vlasti koji godinama zakonsko srozavanje radničkih prava opravdavaju navodnim usklađivanjem sa pravnim tekovinama Evropske unije, tim koji stoji iza predloženog modela ZOR-a tvrdi da je moguće imati zakon koji „garantuje pravo na dostojanstven rad svakom radniku i koji je istovremeno usaglašen sa međunarodnim instrumentima“.
Država je najavila da će oblike rada van radnog odnosa podvesti pod radni odnos ali nema detalja kako će to učiniti. „To može biti zamka“, kaže Reljanović.
Zato tim koji je radio na alternativnom zakonu ističe da je njegova upotrebna vrednost pre svega u obezbeđivanju argumenata sindikatima koji će biti predstavnici radnika u radnoj grupi za izradu novog ZOR-a. „Iako se o formiranju ove radne grupe govori već duže vreme, iz Ministarstva rada nismo dobili odgovore na naša pitanja o tome da li je ona formirana, ko su njeni članovi i kada se očekuje početak rada na izradi novog ZOR-a“, navodi se u tekstu.
Jačanje kolektivnih prava
Jedna od osnovih vrednosti ovog modela ZOR-a je što radnika stavlja na centralno mesto. Naime, ranijim izmenama ovog zakona termin radnik zamenjen terminom zaposleni. To ne samo da nije u skladu sa međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala, već je stvorilo niz problema u regulisanju prava radno angažovanih ljudi i dovelo do značajnih nerazumevanja po pitanju mogućnosti organizovanja radnika.
Alternativni Zakon o radu daje osnovu i za jačenje svih kolektivnih prava, kao i kvalitativno drugačiji pristup članstvu u sindikatu, da mogu biti članovi i penzioneri, nezaposleni, studenti. Takođe, pristup organizovanju sindikata, reprezentativnosti, kolektivnom pregovaranju je drugačiji.
„Probali smo da rešimo neke osnovne probleme koji se danas javljaju. Isto je i sa pravom na štrajk, naročito sa pitanjem ko može da štrajkuje i koje vrste štrajkova su dozvoljene“, objašnjava Reljanović.
Povratak radničkih saveta po uzoru na nemačke
Alternativni ZOR vraća i koncept radničkih saveta. U ovom modelu je prisutno rešenje koje je primenjeno u Hrvatskoj a koje je dodatno dopunjeno rešenjima iz Nemačke koja je bila uzor i našim susedima.
„Radnički saveti su tu da učešće radnika u upravljanju učine realnijim i opipljivijim a takođe i da budu komplementarni naporima sindikata, a ne da konkurišu sindikatima“, pojašnjava Reljanović.
Sada je ključno pitanje da li će sindikati i druge organizacije koje rade u korist radnika imati dovoljno snage da izguraju ovakav predlog zakona koji bi u velikoj meri poboljšao položaj radnih ljudi u Srbiji.
Izvor: masina.rs