Mnoštvo problema u regionu Balkana navodi mlade ljude da traže bolje prilike u drugim zemljama, a region neće moći da ekonomski sustigne ostatak Evrope bez mladih talenata. Širom Balkana, opšta populacija se smanjuje i postaju starija, a ukoliko se to ne promeni, može se očekivati još brže iseljavanje ljudi, piše Economist.
Merenje demografije na Balkanu predstavlja problem, osim kod beleženja rađanja i smrti, zbog toga što je teško doći do tačnih podataka. Vozač kamiona iz Beograda koji ode iz zemlje kako bi se zaposlio u Nemačkoj može to uraditi bez obaveštenja.
Milioni građana mogu nabaviti pasoše susednih zemalja usled istorije regiona, što je posebno poželjno ukoliko je ta zemlja članica Evropske unije, budući da daje pristup radu bilo gde na teritoriji EU. Petina nosioca hrvatskih pasoša koji rade u inostranstvu verovatno su iz Bosne.
Ipak, podaci koji su dostupni jasno pokazuju na to da se populacije svih država na Balkanu vremenom smanjuju usled emigracije i niskog nataliteta.
Pre su stanovništva rasla pomoću talasa emigracije i nataliteta, budući da je većina žena imala u proseku oko šestoro dece. Međutim sada samo nekolicina rodi više od jednog deteta, a Srbija će možda imati više penzionera nego radno sposobnih ljudi već naredne godine.
Na kratke staze vladama ne smeta emigracija pošto dovodi do manje stope nezaposlenosti i povećava doznake iz inostranstva. Ali u dužem vremenskom periodu emigracija je „katastrofalna“, rekao je Vladimir Nikitović, demograf Instituta društvenih nauka.
Lakoća putovanja čini rad u inostranstvu dostupnijim i jednostavnijim
Oko 50.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a od onih koji se vrate oko 10.000 su penzioneri koji su proveli radni vek u inostranstvu, čija će deca verovatno ostati van zemlje.
Prema trenutnim projekcijama, Bugarska će imati 39 odsto manje ljudi do 2050. godine nego što je imala 1990. Žene u Bosni imaju u proseku 1,3 dece a u Hrvatskoj 1,4. Budući da na teritoriji Balkana nema mnogo imigrantskih poreskih obveznika, postoji manjak sredstava za penzije.
Nekolicina gradova u regionu, poput grada Kluž u Transilvaniji, doživelo je rast. Tirana, glavni grad Albanije, takođe privlači ljude. Erion Veliaj, gradonačelnik Tirane kaže da grad privuče oko 25.000 ljudi godišnje. Međutim ovo su retki izuzeci.
Kako navodi Vladimir Nikitović, radio je za nacionalnu komisiju zaduženu za rešavanje demografske krize u Srbiji, ali kaže da vlada nije sprovela dovoljno ideja kako bi došlo do znatne razlike. Žene su obeshrabrene od rađanja više dece zbog nedostatka zaštite od dobijanja otkaza.
Lakoća putovanja čini rad u inostranstvu dostupnijim i jednostavnijim. To smanjuje broj dostupne radne snage u matičnoj zemlji, a taj manjak ponekad dovodi do većih zarada.
Izvor: Nova ekonomija