Tag:

migracija

Oko 40 odsto građana Srbije koji odlaze na rad u inostranstvo ide u Nemačku

by bifadmin 12. јун 2022.

Dve trećine građana Srbije koji zemlju napuštaju zbog posla odlazi u EU, od čega čak 40 odsto u Nemačku, dok 60 odsto onih koji su tu zemlju odabrali za radnu destinaciju učestvuje u kružnim migracijama, odnosno radi na relaciji dijaspora-matična zemlja, čime doprinosi matici svojim znanjem, ali i finansijski, podaci su nemačke organizacije GIZ.

Nemačka organizacija za saradnju GIZ je istakla u saopštenju da najnoviji trendovi pokazuju da najvažnije radne destinacije za srpske državljane postaju Slovenija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska, Malta i Češka, koje iz godine u godinu beleže sve veći broj srpskih migranata u odnosu na tradicionalne destinacije, poput Francuske, Nemačke i Švajcarske.

„Većina migracija u ove zemlje po prirodi je privremena ili kružna, sa ograničenim potencijalnom za trajnu migraciju“, ocenila je predavačica Ketrin Džejms, odgovarajući na pitanja novinara tokom treninga „Cirkularne migracije, povratak i reintegracija“ u organizaciji GIZ.

Vlade Srbije da podstakne cirkularne i povratne migracije stanovništva

Savetnik u kabinetu ministarke za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Igor Perić istakao je da je cilj ove i buduće Vlade Srbije da podstakne cirkularne i povratne migracije stanovništva.

„Svedoci smo da nisu samo visokoobrazovani kadrovi oni koji odlaze. Poslednjih nekoliko godina izražen je odlazak zanatlija, zbog čega se Srbija suočava sa manjkom radne snage u tim oblastima“, naveo je Perić i podsetio da je GIZ u okviru programa „Migracije i dijaspora“ podržao i izradu Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021-2027, kao i prateći Akcioni plan za period 2021-2023, koji je prošle godine usvojila Vlada Srbije.

U Evropskoj uniji, jedan od najučestalijih primera cirkularnih migracija su državljani trećih zemalja, koji rade u EU, a koji žele da započnu posao u zemlji porekla.

„Kada su u pitanju državljani Srbije, uglavnom je reč o profesorima, lekarima i drugim stručnjacima koji žive u zemljama EU, a koji su voljni da podrže Srbiju tako što obavljaju deo svojih profesionalnih aktivnosti u njoj“, istakla je naučna saradnica u Afričkom centru za migracije i društvo Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu Nasim Madžidi.

Govoreći o programu „Migracije i dijaspora“, projektna menadžerka Jovana Stamenković istakla je da pored jačanja kapaciteta institucija, koje se bave upravljanjem migracijama, GIZ radi i na direktnoj podršci povratka pripadnika dijaspore u Srbiju u cilju doprinosa ekonomskom rastu, povezivanju sa zemljom maticom i transferu znanja i veština stečenih u Nemačkoj.

Organizacija GIZ u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte, a podsetila je da je od 2000. godine, Nemačka kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko dve milijarde evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

12. јун 2022. 0 komentar

Državama EU u narednih deset godina nedostajaće 11 miliona zdravstvenih radnika

by bifadmin 4. март 2021.

Prema izveštaju Evropske komisije, državama EU u narednih deset godina nedostajaće 11 miliona zdravstvenih radnika. Kako pokazuje istraživanje, samo u 2018. godini u EU radilo je blizu dva miliona medicinara iz drugih zemalja.

„Demografski se čitav region prazni. Odlaze ljudi različitih profila, kako oni visoko obrazovani, tako i svi drugi koji imaju kvalifikacije koje su tražene, a nisu vrednovane na ovim prostorima. Kada je reč o zdravstvu, ne postoji samo problem sa lekarima, odlazi i srednje kvalifikovan kadar poput patronažnih i medicinski sestara, tačnije sve ono što je u drugim zemljama deficitarno, a u vezi je sa brigom o zdravlju i socijalnom politikom“, kaže za Biznis.rs Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“.

Oko 50.000 ljudi godišnje odlazi na rad u inostranstvo, što je tokom pandemije samo privremeno zaustavljeno, upozorava Stojiljković i napominje da se o ovome mora vodititi računa jer će Srbija ostati bez kvalifikovane radne snage, pa će problem nezaposlenosti rešavati sve manjim brojem ljudi u radnom statusu.

„Doći ćemo u situaciju da nije problem nezaposlenost, već kvalitetna zaposlenost, što znači dostojanstven rad, koji pored toga što je ugovoren, treba da bude pristojno i na vreme plaćen“.

Kako navodi Stojiljković, kada je reč o zdravstvu, jedini način da se izađe iz ovog problema jeste da se više ulaže. Da se napravi odgovarajuća mreža zdravstvenih ustanova i obezbedi kvalitetan posao, društveni standard i pristojne zarade ljudima kako ne bi odlazili već kao specijalizanti ili odmah nakon studija.

„Ako je nešto pandemija morala da promeni u ekonomskoj neoliberalnoj logici, to je shvatanje da morate imati važne resurse koji su bitni za kvalitet života građana. To znači da razvijate zdravstvo i to pre svega javno, jer vas je i to ruinirano zdravstvo kako-tako spasilo tokom pandemije“, kaže Stojiljković.

Untrašnje migracije veliki problem

U Srbiji, prema poslednjim podacima Lekarske komore Srbije, ima 34.014 lekara sa važećom licencom za rad. Ipak, ono što predstavlja veliki problem zdravstvenog sistema jesu unutrašnje migracije i nedostatak lekara u ruralnim sredinama.

„Srbija nema problem sa nedostatkom lekara jer je, posmatrano statistički, po broju lekara na 100.000 stanovnika, naša zemlja u proseku Evropske unije. Problem u praksi sa kojim se suočavaju zdravstvene ustanove u Srbiji, posledica je unutrašnjih migracija stanovništva koje neminovno utiču i na teritorijalnu raspoređenost lekara. Konkretno, najveći broj lekara koncentrisan je u četiri najveća grada, koji su istovremeno i univerzitetski centri, dok se ruralne sredine, koje generalno imaju problem sa odlaskom ljudi, suočavaju i sa problemom nedostatka lekara“, objašnjava za Biznis.rs dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.

Odgovarajući na pitanje na koji način Srbija može da zaustavi trend odlaska zdravstvenih radnika, naš sagovornik napominje da je jedna od ključnih stvari razvijanje strategije za zapošljavanje mladih lekara, odnosno omogućavanje mladim lekarima da po završenom medicinskom fakultetu odmah dobiju posao.

„Sigurno je da su bolji finansijski uslovi jedan od dominantnih razloga za odlazak na rad u inostranstvo, ali su lekarima jednako značajni i bolji uslovi rada, veće mogućnosti za profesionalno usavršavanje i napredovanje, kao i društveni status koji lekari imaju u razvijenim zemljama, a koji je poslednjih decenija značajno urušen u Srbiji“, navodi Dinić.

Prema njegovim rečima, Lekarska komora Srbije je poslednjih godina bila uključena u projekat izrade kadrovskog plana u zdravstvu i plan mreže zdravstvenih ustanova.

„Radi se i na integraciji privatnog sektora u zdravstveni sistem Srbije, pa očekujemo da će u narednom periodu, nakon što epidemija korona virusa bude stavljena pod kontrolu, zdravstveni sistem moći efikasnije da odgovori na potrebe građana na celoj teritoriji Srbije“, zaključuje Dinić.

Izvor: Biznis

Foto: Pixabay

4. март 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Deca izbeglice bez pratnje najveće žrtve evropske migracione politike

by bifadmin 3. септембар 2020.

Za pet godina oko 210.000 dece izbeglica bez pratnje tražilo je azil u Evropi. U istom periodu više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala. U mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, pojednostavljeni su i postupci za pritvor dece, a otežano je ili onemogućeno spajanje dece sa roditeljima.

Prema izveštaju humanitarne organizacije „Spasimo decu“ („Save the Children“) u proteklih pet godina, bežeći od sukoba, progona i nasilja, oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje zatražilo je azil u Evropi. Procenjuje se da je ukupan broj dece gotovo sigurno mnogo veći, s obzirom na to da mnoga deca ne budu identifikovana.
U izveštaju „Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi“, objavljenom povodom petogodišnjice smrti dečaka Alana Kurdija, izbeglice iz Sirije, koji je izgubio život pored turske obale i postao tragični simbol izbegličke krize, navodi se da mnoga od dece izbeglica i migranata koja su došla do evropskih zemalja i dalje se bore za dobijanje izbegličkog statusa.

Život izgubilo više od 700 dece

„U proteklih pet godina, više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala, tokom opasnih putovanja preko mora“, navodi ova organizacija.
U izveštaju se ocenjuje da su odluke koje su evropske zemlje donele u poslednjih pet godina pokušavajući da upravljaju izbegličkom krizom „samo otežale kretanje izbeglica, dece i odraslih, i učinile ga opasnijim“. Dodaje se i da je situacija u kojoj se nalaze deca izbeglice i migranti u Grčkoj, „jedan od najdrastičnijih primera ugrožavanja dečijih prava“.
„U prethodnih godinu dana, na grčkim ostrvima svakodnevno boravi oko 10.000 dece, od čega je 60 odsto njih mlađe od 12 godina. Iako su uloženi određeni napori za preseljenje dece iz Grčke, hiljade ih i dalje ostaje napušteno zbog nespremnosti nekih evropskih zemalja da prihvate i zbrinu decu koja su među najugroženijima na svetu“, ističe se u izveštaju.

Deca izbeglice po evropskim zatvorima

Ova organizacija navodi da deca izbeglice i migranti u najvećem broju potiču iz Avganistana i Sirije.
„U Siriji, sukob ulazi u desetu godinu, i polovina od osam miliona dece u toj zemlji ne zna ni za šta drugo osim rata. Konflikt u Avganistanu, odakle potiče većina dece bez pratnje u Evropi, već godinama je među najsmrtonosnijim sukobima po decu, koja čine gotovo trećinu svih žrtava u ovoj zemlj“, upozorava „Save the Children“.

U izveštaju ove organizacije se navodi da su u mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, pojednostavljeni i postupci za pritvor dece, a otežano je ili onemogućeno spajanje dece sa roditeljima.
„Samo u Grčkoj, u martu ove godine u pritvoru je bilo 331 dete. Prema svedočenjima dece i humanitarnih radnika, mnoga deca imaju simptome traume i depresije, kao što su noćne more, ali i ozbiljnije slučajeve samopovređivanja, kao posledice iskustava u zemljama porekla i mukotrpnog putovanja, stalne nesigurnosti statusa i usled straha od deportacije“, kaže se u izveštaju.

Migraciona politika plaćena dečijim životima

Na osnovu podataka koje su prikupile organizacije poput Eurostata, UNHCR-a i IOM-a, organizacija „Save the Children“ je utvrdila da većina od 200.000 dece bez pratnje dolazi iz Avganistana, Sirije i Eritreje, i nalaze se u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Švedskoj.
Od oko 35.000 tražilaca azila u poslednjih pet godina koji su preseljeni iz Grčke i Italije, samo 834 su bila deca bez pratnje, dok se broj dolazaka u Grčku preko mora gotovo udvostručio izmedju 2018. i 2019. godine (sa 32.000 na 60.000 ljudi).
„Iako je došlo do određenih pomaka, oni su daleko manji u poređenju sa oštrim graničnim merama za sprečavanje dece da uopšte uđu u Evropu. Nove migracione politike ne bi trebale da nastaju po cenu dečijih života“, upozorava se izveštaju „Save the Children“.

Izvor: Beta

3. септембар 2020. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Vladama ne smeta emigracija sa Balkana pošto dovodi do manje stope nezaposlenosti

by bifadmin 28. август 2020.

Mnoštvo problema u regionu Balkana navodi mlade ljude da traže bolje prilike u drugim zemljama, a region neće moći da ekonomski sustigne ostatak Evrope bez mladih talenata. Širom Balkana, opšta populacija se smanjuje i postaju starija, a ukoliko se to ne promeni, može se očekivati još brže iseljavanje ljudi, piše Economist.

Merenje demografije na Balkanu predstavlja problem, osim kod beleženja rađanja i smrti, zbog toga što je teško doći do tačnih podataka. Vozač kamiona iz Beograda koji ode iz zemlje kako bi se zaposlio u Nemačkoj može to uraditi bez obaveštenja.

Milioni građana mogu nabaviti pasoše susednih zemalja usled istorije regiona, što je posebno poželjno ukoliko je ta zemlja članica Evropske unije, budući da daje pristup radu bilo gde na teritoriji EU. Petina nosioca hrvatskih pasoša koji rade u inostranstvu verovatno su iz Bosne.

Ipak, podaci koji su dostupni jasno pokazuju na to da se populacije svih država na Balkanu vremenom smanjuju usled emigracije i niskog nataliteta.

Pre su stanovništva rasla pomoću talasa emigracije i nataliteta, budući da je većina žena imala u proseku oko šestoro dece. Međutim sada samo nekolicina rodi više od jednog deteta, a Srbija će možda imati više penzionera nego radno sposobnih ljudi već naredne godine.

Na kratke staze vladama ne smeta emigracija pošto dovodi do manje stope nezaposlenosti i povećava doznake iz inostranstva. Ali u dužem vremenskom periodu emigracija je „katastrofalna“, rekao je Vladimir Nikitović, demograf Instituta društvenih nauka.

Lakoća putovanja čini rad u inostranstvu dostupnijim i jednostavnijim

Oko 50.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a od onih koji se vrate oko 10.000 su penzioneri koji su proveli radni vek u inostranstvu, čija će deca verovatno ostati van zemlje.

Prema trenutnim projekcijama, Bugarska će imati 39 odsto manje ljudi do 2050. godine nego što je imala 1990. Žene u Bosni imaju u proseku 1,3 dece a u Hrvatskoj 1,4. Budući da na teritoriji Balkana nema mnogo imigrantskih poreskih obveznika, postoji manjak sredstava za penzije.

Nekolicina gradova u regionu, poput grada Kluž u Transilvaniji, doživelo je rast. Tirana, glavni grad Albanije, takođe privlači ljude. Erion Veliaj, gradonačelnik Tirane kaže da grad privuče oko 25.000 ljudi godišnje. Međutim ovo su retki izuzeci.

Kako navodi Vladimir Nikitović, radio je za nacionalnu komisiju zaduženu za rešavanje demografske krize u Srbiji, ali kaže da vlada nije sprovela dovoljno ideja kako bi došlo do znatne razlike. Žene su obeshrabrene od rađanja više dece zbog nedostatka zaštite od dobijanja otkaza.

Lakoća putovanja čini rad u inostranstvu dostupnijim i jednostavnijim. To smanjuje broj dostupne radne snage u matičnoj zemlji, a taj manjak ponekad dovodi do većih zarada.

Izvor: Nova ekonomija

28. август 2020. 0 komentar