Naš sugrađanin M. P. do sredine maja radio je u jednoj maloj firmi na crno, neprijavljen. Kada bi ga zvali iz Zavoda za statistiku rekao bi pošteno da radi na crno.
Zbog korona virusa prestao je i da se javlja na biro i da traži posao
Firma je prestala da dobija poslove da je jedva bilo para za plate stalno zaposlenih, pa ga je gazda poslao kući.
Zbog korona virusa prestao je i da se javlja na biro i da traži posao, a kada su ga pozvali anketari za statistiku rekao je da ne radi i da ne traži posao.
Zvaničnim rečnikom, iz aktivne radne snage i neformalne zaposlenosti prešao je u neaktivnu radnu snagu, ali ne i u nezaposlene.
Verovali ili ne slučaj M. P. je doprineo padu nezaposlenosti u drugom tromesečju na rekordnih 7,3 odsto čime nas bombarduju poslednjih nekoliko dana najviši državni službenici.
Oni po pravilu propuštaju da spomenu kako je u drugom tromesečju smanjena i zaposlenost za 33.200 ljudi i to u neformalnom sektoru, odnosno među onima koji rade na crno.
Uostalom i sam Zavod za statistiku je u saopštenju o rezultatima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal lepo objasnio da je „novonastala ekonomska kriza dovela do smanjenja nezaposlenosti, jer se pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa ne smatraju nezaposlenima (prema konceptu MOR-a) već neaktivnima“.
To potvrđuju i brojke, u junu u odnosu na april je smanjena zaposlenost za 33.200 kao i nezaposlenost za 87.400 ljudi, a zato je povećan broj neaktivnih za 113.100 ljudi.
U drugom tromesečju ove godine bilo je za 153.800 neaktivnih više nego u istom periodu prošle godine, a broj aktivnih, odnosno onih koji su ili zaposleni ili traže posao je u odnosu na isti period smanjen za čak 183.400.
Razlika se odnosi na skoro 30.000 manje ljudi starijih od 15 godina u Srbiji u drugom tromesečju ove, u odnosu na isti period prošle godine.
U Srbiji je niska stopa aktivnog stanovništva koje čini izvor radne snage
Retko koji ekonomski pokazatelj i statistički podaci se tako zloupotrebljavaju kao podaci o zaposlenosti. Tako su predsednik Srbije, premijerka Srbije i ministar finansija poslednja dva, tri dana neverovatno ponosni na sebe i činjenicu da je dostignuta rekordno niska stopa nezaposlenosti od 7,3 odsto.
Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji, ističe da je merodavan pokazatelj stanja na tržištu rada stopa zaposlenosti, a ne stopa nezaposlenosti.
„Pad nezaposlenosti je posledica pada stope aktivnosti i to se vidi po podacima iz Ankete o radnoj snazi. Smanjen je i broj ljudi koji rade i broj onih koji traže posao. Razlika između nezaposlenosti i neaktivnosti je što nezaposleni traže posao i ne mogu da ga nađu, a neaktivni ga ni ne traže. Ovo nije dobar signal, ali nije ni ništa novo ni dramatično“, napominje Protić.
Stopa nezaposlenosti snažno umanjena uprkos tome što je preko 70.000 ljudi manje radilo
Inače, prema istraživanjima MOR-a u Srbiji je kriza uticala na gubitak radnih sati u visini oko 500.000 radnih mesta. Naime, to ne znači da je 500.000 ljudi ostalo bez posla, već da pored onih što su dobili otkaze, mnogo ljudi nije radilo, a dobijalo je plate ili su radili sa smanjenim radnim vremenom.
O tome koliko je stopa nezaposlenosti pouzdan pokazatelj govori i hipotetička situacija da je moguće da stopa nezaposlenosti padne na nulu, recimo ako bi svi koje se vode kao nezaposleni odgovorili u anketi da ne traže posao. Tada bi svi postali neaktivni, a nezaposlenih ne bi bilo.
I Danko Brčerević, ekonomista Fiskalnog saveta, istakao je da je u drugom kvartalu u kom je trajalo vanredno stanje posao tražilo čak 150.000 manje ljudi nego prošle godine.
„To je razlog zbog kog je stopa nezaposlenosti snažno umanjena uprkos tome što je preko 70.000 ljudi manje radilo. Podatkom o niskoj stopi nezaposlenosti se trenutno ne bi trebalo toliko hvaliti“, rekao je Brčerević za medije.
U Srbiji je i inače niska stopa aktivnog stanovništva koje čini izvor radne snage. Tako je u EU stopa aktivnosti u januaru ove godine bila 58 odsto, dok je u prvom kvartalu u Srbiji ona iznosila 54 odsto. U narednom kvartalu je dodatno pala za dva procentna poena.
Ekonomista Milan Kovačević ističe da je kod nas dominantna netransparentnost pa otud i takva tumačenja statistike.
„Kod nas inače postoji želja da se narod zaludi i da se ne razume o čemu se govori. A i u takvim uslovima je bolje kada se sve zamuti“, zaključuje on.
Izvor: Danas