Svetske šume vrede između 50.000 milijardi i 150.000 milijardi dolara, izračunali su nedavno stručnjaci Boston Consalting group. To je deset puta više od vrednosti celokupnog zlata i njegovih procenjenih rezervi. Takođe, to je dva puta više od vrednosti svetskih berzi i dvostruko više od tržišne vrednosti svetske nafte.
Prema analizi koju je nedavno objavila Boston Consanting group, šume se prostiru na 3.982.000.000 hektara, što je oko 30% površine Zemlje. Najviše šuma je u Rusiji, koje čine 20 odsto svetskih šuma, sledi Brazil sa 12 odsto svetskih šuma, Kanada sa 9 odsto, SAD sa 8 odsto i Kina, čije šume čine 5 odsto svih šuma u svetu.
U analizi se procenjuje da svetske šume, na osnovu svoje uloge u očuvanju životne sredine i komercijalnog potencijala na tržištu vrede između 50.000 milijardi i 150.000 milijardi dolara. To je deset puta više od vrednosti celokupnog zlata i njegovih procenjenih rezervi, dva puta više od vrednosti svetskih berzi i dvostruko više od tržišne vrednosti svetske nafte.
Uloga koju svetske šume imaju u skladištenju ugljen-dioksida čini od 65 do 90 odsto njihove vrednosti, čišćenje vode i vazduha učestvuje sa 2 do 7 odsto, dok se tržišni potencijal šuma kreće od 5 do 20 odsto učešća u njihovoj ukupnoj vrednosti.
Koliko vredi socijalna uloga šuma
Autori analize posebno ističu socijalnu ulogu šuma, koja njihovoj vrednosti doprinosi između 2 i 7 odsto. Socijalna uloga ima više komponenti, od kojih je neke teško vrednovati.
Ipak, računica je napravljena na osnovu podataka da je oko 200 miliona ljudi životno vezano za šume, oni žive u šumama i izdržavaju se od šumskih resursa. Stručnjaci su izračunali koliko bi tih 200 miliona ljudi platilo za stanovanje i hranu ukoliko bi živeli u nepošumljenim seoskim područjima.
Takođe, još 12,6 miliona ljudi širom sveta radi u šumarskoj industriji. I na kraju, šume služe i rekreaciji, a do vrednosti te socijalne uloge šuma se došlo tako što su analitičari obračunali pretpostavljene putne troškove, koje bi ljudi bili spremni da plate da stignu do šuma.
Pogrešna slika šta najviše šteti šumama
Najveću štetu svetskim šumama ne nanose požari, kako bi se to moglo zaključiti iz medijskih tekstova, tvrde stručnjaci Boston Consantung group.
Najveću štetu šumama nanosi prenamena šumskog zemljišta i rast temperature. Usled toga, vrednost svetskih šuma bi do 2050. godine mogla da se smanji za 30 odsto.
Izvor: Ekonomske vesti
Foto: jplenio, Pixabay