Rastrzani između poslovnih obaveza i dece sa viškom slobodnog vremena, roditelji koji rade od kuće proteklih meseci masovno su posezali za najlakšim rešenjem – kupovinom igračaka preko interneta. To je ovu industriju, iznenada, učinilo dobitnikom krize, a pojedine kompanije iz te delatnosti zabeležile su najbolje rezultate u svojoj istoriji. Iznenađenje je i da najbolju prođu imaju tradicionalne igračke, poput slagalica koje traže da se utroši mnogo vremena na igru.
Tokom prethodnih meseci roditelji su na društvenim mrežama zbijali šale kako su zbog karantinskih mera bili primorani da bolje upoznaju svoju decu, sa kojom su odjednom provodili po ceo dan smišljajući kako da ih zabave. Da u svakoj šali ima i malo istine, pokazali su rezultati prodaje igračaka.
Naime, prema podacima istraživačke kuće NPD Group, u 2019. godini, pre širenja korona virusa, prodaja igračaka na 13 velikih tržišta pala je za tri odsto. To su bila tržišta Australije, Belgije, Brazila, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Meksika, Holandije, Rusije, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država. Ove godine, međutim, prodaja igračaka je rasla, i to najviše, kako kažu analitičari, zbog pandemije, odnosno zato što su deca imala manje obaveznih aktivnosti.
Prema podacima NPD group, u prvih šest meseci ove godine prodaja igračaka je porasla za devet odsto. Najveći rast zabeležen je u SAD, gde se prodavalo 16 odsto igračaka više nego lane, a slede je Kanada i Nemačka sa rastom od po devet odsto, te Ujedinjeno Kraljevstvo sa osam odsto više prodatih igračaka nego u 2019. I sve to pre Božića, koji je tradicionalno najunosniji period za industriju zabave za decu.
Najbolje su se prodavale slagalice i druge igre koje omogućavaju sklapanje elemenata i razvoj logike, a sa lepim vremenom skočila je i prodaja bazena, sportskih i igračaka za dvorište. Jedina kategorija igračaka koja je zabeležila pad prodaje su akcione figurice. Taj podatak najbolje pokazuje njihovu preteranu zavisnost od filmske industrije – kada nije bilo novih blokbastera, značajno je pala i tražnja za igračkama sa likom filmskih junaka. No, sve ostale igračke bile su veoma popularne na tržištu.
Rast njihove prodaje bi možda bio i veći da su prodavnice sve vreme pandemije radile u punom kapacitetu, ali pošto to nije bio slučaj, ovaj rast je predvodila onlajn kupovina. Zato, kako ističu iz ove istraživačke kuće, prodaja igračaka nije svuda u svetu podjednako rasla, već uglavnom u razvijenim zemljama u kojima je e-trgovina veoma zastupljena.
Prodaja zmajeva se vinula u nebo
Ovu tvrdnju, međutim, demantuje upravo jedna od najvećih zemalja u razvoju, Indija, u kojoj je prodaja zmajeva – eksplodirala. I to ne samo onlajn prodaja, već i ona u prodavnicama.
Još uvek nema konkretnih podataka o poslovanju proizvođača zmajeva, ali, kako izveštava BBC, oni i dalje „padaju s nogu“ od posla. Primera radi, Asan Kan, mumbajski trgovac zmajevima, tvrdi da u najgorem periodu za ovaj posao, između aprila i avgusta, obično samo sporadično prodaje svoju robu, ali ove godine je u tim mesecima prodao pola miliona zmajeva. Dobijao je čak ponude i iz obližnjeg Pakistana, gde su mu nudili dvostruko veću svotu za zmajeve. Zato Kan izražava bojazan da će, zbog prevelike tražnje, zmajevi postati deficitarna roba na lokalnom tržištu.
Zmajevi u Indiji, međutim, nisu samo igračka za decu, već su veoma popularni i među odraslima, posebno u vreme određenih festivala. Dodatnu popularnost stekli su i tokom karantinskih mera.
Dok su Italijani, zatvoreni u svojim domovima, vreme prekraćivali horskim pevanjem sa svojih balkona, Indusi su sa terasa i krovova zgrada puštali zmajeve. Neki su čak zbog ove igračke kršili zabrane, odnosno izlazili napolje da ih puštaju, te su dva grada zabranila upotrebu zmajeva tokom trajanja karantinskih mera.
Tržišne igre
Malo ko bi pomislio da će u ovakvom ekonomskom kolapsu, kad milioni ljudi širom sveta ostaju bez posla, rasti baš tržište igračaka, ali kako smatraju u kompaniji za internet advertajzing „Criteo“, razlog za ovaj nagli skok je – dosada. Deca, naviknuta da provode vreme u školama i vrtićima, igraonicama, parkovima, školama stranih jezika i na treninzima, veoma naglo su spoznala „čari dokolice“. S druge strane, roditelji su mahom morali da rade od kuće, a to nije bilo moguće uz znatiželjne i razigrane mališane koji retko kada ćute. Zato su rešenje potražili u kupovini igračaka.
To su vrlo brzo primetili i trgovci, pa su se okrenuli onlajn prodaji. Oni koji nisu bili dovoljno zastupljeni na internetu, sklapali su partnerstva sa poznatim trgovinskim lancima. Bilo je i proizvođača koji su igrali na obe karte. Tako je proizvođač igračaka „Mattel“ sarađivao sa „Walmart“-om, pa su roditelji prilikom redovne kupovine namirnica mogli u virtuelnu korpu za kupovinu da stave i po koju igračku. „Mattel“ je već krajem marta trećinu svojih prihoda ostvarivao preko onlajn prodavnica.
Oni koji su već imali sopstvenu korisničku bazu, samo su pojačali komunikaciju sa svojim mušterijama. Prema podacima „MediaRadar“, kuće koja se bavi onlajn oglašavanjem, u SAD se u februaru u oglašavanje igračaka ulagalo tri miliona dolara nedeljno, a posle širenja korona virusa, u martu, čak sedam miliona sedmično. Ovaj rast su predvodili veliki igrači, pa su tako „Mattel“, „Hasbro“ i „Lego“ od februara do marta povećali reklamiranje na internetu za neverovatnih 230 odsto.
Tradicionalne igračke uzvraćaju udarac
Očekivano, rasla je i prodaja onlajn i digitalnih sadržaja kao što su video igrice, ali za analitičare su iznenađujući podaci o kupovini tradicionalnih igračaka. Tako je „Ravensburger“, američki proizvođač igračaka kao što su slagalice, 25. marta ove godine imao 10 puta veću prodaju nego u istom periodu lane. Taj proizvođač nikada do sada nije zabeležio ovakav rezultat u svojoj 136 godina dugoj istoriji. Veliki rast je zabeležio i u Holandiji (138%), Rusiji (140 %), Francuskoj (171%), Japanu (269%), Ujedinjenom Kraljevstvu (321%), Italiji (379%), Brazilu (1011%), itd.
Slične rezultate beležile su i edukativne igre za razvoj graditeljskih veština i razmišljanja, poput onih kompanije „Lego,“ „Basic Fun“, i drugih. Za njima nisu mnogo zaostajali ni proizvođači zabavnih sadržaja za dvorišta, kao što su trampoline, ljuljaške i drugi setovi za igru na otvorenom. Prodaja trampolina je od marta do aprila porasla za 66 odsto u Australiji, za 179 odsto u Brazilu, 196 odsto u Nemačkoj, 342 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, 392 odsto u Rusiji, 485 odsto na američkom tržištu, 592 odsto na francuskom i čak 893 odsto na holandskom.
Od tradicionalnih igračaka traženi su bili i alati za crtanje, pribor za vajanje i drugi materijali za „upošljavanje ruku“. Iako „analogne“, ove igračke su se najviše prodavale – preko interneta. Povratak starim igrama tako je dobio sasvim novu dimenziju: roditelji su ih kupovali jednim klikom, uglavnom preko svojih mobilnih telefona, da bi se potom deca igrala svojim rukama, daleko od kompjutera i ostalih uređaja.
Ipak, iako su tokom aktuelne ekonomske krize bolje prošli od mnogih drugih grana privrede, nisu svi trgovci igračkama oduševljeni činjenicom da se kupovina mahom odvija preko interneta. Tako Geri Grant, osnivač „Entertainer“-a, jedne od najvećih prodavnica u Velikoj Britaniji, rezignirano konstatuje kako je smisao njegovog posla da „deca razigrano trčkaraju po radnji“ a ne da im roditelji kupuju preko interneta ono što žele. Zli jezici bi na to mogli dodati i da deca koja slobodno trčkaraju po radnjama obično ubace još po koju igračku u korpu, pored one zbog koje su došla u prodavnicu.
Marija Miloradović
Foto: Pixabay