Pandemija nije umanjila promet falsifikovane robe, koja se osim na pijacama i na ulici, prodaje i u legalnim prodajnim objektima. Najveći rizik za potrošače predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.
Srpski carinici su krajem septembra na graničnom prelazu Gradina zaplenili 18 falsifikovanih sertifikata i bar kodova marki „Armani“ i „Guči“. U torbici koju je nosio Piroćanac, jedan od putnika u autobusu koji je dolazio iz Turske, pronađeni su sertifikati, nalepnice i bar kodovi za razne modne detalje koji su poticali od prodate originalne robe, čija je vrednost od 75 do 475 evra.
Da prevara nije otkrivena te oznake našle bi se na kopijama proizvoda čija vrednost jedva da je i do deset evra, a koji bi bili prodati na nekoj pijaci ili butiku po ceni originalne robe. Zaradu bi podelili flasifikatori, dobavljači i prodavci, a prevareni kupac verovatno nikad ne bi otkrio da nosi lažni „Armani“ kaiš ili „Guči“ nakit.
Taj slučaj je jedan od brojnih koji se svakodnevno dešavaju ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Objavljeno je da su u poslednjoj Interpolovoj akciji, nazvanoj „Opson 9“, zaplenjene velike količine falsifikovane hrane i pića. Potencijalno opasni proizvodi za potrošače bili su vredni oko 40 miliona dolara, a Interpol je saopštio kako je prilikom ove opsežne kontrole tržišta uhapšeno 406 ljudi širom sveta i razbijeno 19 organizovanih kriminalnih grupa.
Polovina lekova na intenetu je lažna
Mnogo je više slučajeva da pored carinika prođu falsikovani sertifikati i kopije modnih marki nego što budu otkriveni, tvrde u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) i savetuju građane da više paze šta kupuju. Istina, ima dosta i onih koji vole da budu pokretne reklame modnih brendova i još bolje ako se njima „okite“ što jeftinije, a to falsifikatori vešto koriste.
U NOPS-u ukazuju da najveći rizik predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu.
Od lekova se najčešće kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi, a falsifikatori dobro zarađuju i na preparatima za potenciju ili mršavljenje. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.
„I pored svakodnevnih upozorenja kupcima da ne kupuju robu od sumnjivih prodavaca, i dalje se dešava da mnogi čak i svesno kupuju flasifikovanu robu, koja je ne samo prevara za džep već im može ugroziti zdravlje, a posebno dece“, rekao je za „Biznis i finansije“ predsednik NOPS-a Goran Papović.
On tvrdi da falsifikovane robe ima ne samo na pijacama i „trotoarima“, već i na legalnim prodajnim mestima, pogotovo u skupim buticima. Potvrdilo se da pandemija nije umanjila promet takvih proizvoda, odnosno njihovo učešće u ukupno prodatoj robi, navodi Papović i ocenjuje da neće biti ništa bolja situacija dok ne bude više novca za udruženja koja se bave zaštitom potrošača, kao i više inspektora.
„Sve dok imamo ovoliko malo inspektora, falsifikatori mogu da trljaju ruke“, kaže Papović i podseća da je pre četiri godine NOPS tražio osnivanje posebnog fonda za zaštitu potrošača i bezbednost proizoda, ali da je njihov predlog i dalje „mrtvo slovo na papiru“.
Bela i crna lista prodavaca
NOPS zbog porasta trgovine preko interneta, pogotovo u vreme pandemije, pravi „belu“ i „crnu“ listu prodavaca, kako bi potrošači bili sigurni od koga kupuju.
„Kupac će samo u slučaju da nabavlja robu od prodavca sa ’bele’ liste, gde će biti svi njegovi zvanični podaci, biti siguran da će moći da ostvari svoja prava ako dobije robu koja po kvalitetu ili ceni ne odgovara onome što je naručio“, objasnio je Papović.
Carinici su u 2020. godini zadržali 532.375 različitih artikala za koje se sumnja da povređuju neko od prava intelektualne svojine. Najčešće se radi o obući, odeći, galanterijskim proizvodima (tašne, rukavice, šalovi, kape ), kozmetičkim i parfimerijskim proizvodima, kao i prehrambenim proizvodima, podaci su Uprave carina Srbije.
Kako su za „Biznis i finansije“ rekli u toj službi, za 464.443 različita artikla potvrđeno je da povređuju neko od prava intelektualne svojine.
Кada se utvrdi da je povređeno neko od prava intelektualne svojine, dalja sudbina falsifikovanih proizvoda je da se oni unište, a ne da se, kao što je to slučaj sa originalnom robom, mogu prodati na javnim licitacijama. U slučaju da se radi o kopijama, dalja prodaja je zabranjena.
„Кada je reč o količini falsifikovane robe otkrivene od početka pandemije korona virusa, treba imati u u vidu da se smanjen priliv robe i putnika u Srbiju odrazio i na broj predmeta u kojima se roba privremeno zadržava zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine. Međutim, iako je broj predmeta manji, količina krivotvorene robe (ili potencijalno krivotvorene) je u odnosu na prethodni period jednako zastupljena“, navode u Upravi carina.
Pojačan nadzor tokom pandemije
Sektor tržišne inspekcije pri Ministarstvu trgovine ima ovlašćenje da kontroliše robu u prometu za koju se sumnja da povređuje prava intelektualne svojine, odnosno da je falsifikat.
„Кrivotvorena roba mora biti isključena iz trgovinskih tokova, jer povređuje pravo nosilaca intelektualne svojine i na taj način pričinjava štetu legalnim proizvođačima i distributerima, kao i zbog toga što može nositi rizike za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika. U svakom slučaju, predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu na štetu kupaca“, kazali su u Ministrastvu trgovine za „Biznis i finansije“.
U 2020. godini sa tržišta je povučeno 57.151 komada razne robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine. Od ukupne količine 31.356 komada se odnosi na robu koja je oduzeta po službenoj dužnosti a 25.795 komada po usvojenim zahtevima nosioca prava intelektulane svojine.
Zaplenjena falsifikovana roba se ostavlja na čuvanje u magacinima koji su pod nadzorom tržišne inspekcije. Isključenje krivotvorene i piratske robe iz trgovinskih tokova, po pravilu se radi uništavanjem te robe ili ustupanjem bez naknade ukoliko za to postoje uslovi, objašnjavaju u Ministarstvu trgovine i navode da je u ovoj godini uništeno 435.484 komada razne robe koja je oduzeta prethodnih godina.
Prema njihovim podacima, u vreme pandemije je zbog zabrane kretanja, a kasnije i opreza kupaca, smanjen promet falsifikovane robe u maloprodajnim objektima.
„U tom periodu, tržišna inspekcija je pojačala nadzor nad prodajom robe preko društvenih mreža i to od strane neregistovanih lica koja se, između ostalog, bave i prodajom falsifikovane robe. Osim toga, inicijativa za pokretanje internet istrage može da potekne od potrošača koji je nezadovoljan proizvodom, prijavom nosioca prava intelektualne svojine (falsifikovani proizvodi), kao i pretragom proizvoda čiji je promet i oglašavanje zabranjen preko interneta (duvan, alkoholna pića sa sadržajem alkohola iznad 20 odsto)“, kažu u Ministarstvu trgovine. Dodaju da je inspekcija za vreme pandemije u značajnoj meri suzbila neregistrovanu i prodaju krivotvorenih proizvoda, pre svega duvanskih proizvoda, obuće, odeće, sportske opreme i kozmetike.
Marica Vuković
Foto: Bif